Flaširana voda i metali

Nezavisno i najuticajnije američke udruženje potrošača „Konzjumer riport” testiralo je 47 flaširanih voda kako bi se utvrdilo prisustvo četiri teška metala (arsen, kadmijum, olovo i živa). Ali posebna pažnja posvećana je hemikalijama iz grupe PFAS (Per-polifluoroalkila), kojih ima svuda oko nas, pa čak i u ljudskom organizmu i smatraju se toksičnim po zdravlje. Smatra se da ih ima oko 4.000, ali ovoga puta ispitivano je prisustvo oko tridesetak hemikalija.

Detaljni izveštaj biće objavljen u novembru ove godine u njihovom časopisu, ali su najinteresantniji delovi istraživanja objavljeni ovih dana na njihovom zvaničnom sajtu. Uz komentar da je to urađeno da bi se promovisala zaštita životne sredine i smanjila izloženost opasnim hemikalijama.

Takozvane večne hemikalije, kako grupu zagađivača nazivaju, veliki su problem, ali po odluci savezne američke vlade nema striktnih ograničenja već samo dobrovoljnih smernica za proizvođače. U suštini prisustvo PFAS ne bi smelo da pređe 70 pi-pi-ti (sedamdeset delova na bilion). Međutim neke američke države su postavile donju granicu od 12 do 20 pi-pi-ti. Dok je Međunarodno udruženje za flaširanu vodu odlučilo da to bude manje od pet za bilo koje jedinjenje ili makismum 10 kod tih hemikalija. Nezavisni stručnjaci ipak smatraju da bi granični nivo morao da bude niži – jedan pi-pi-ti.

Od 47 testiranih voda (35 negaziranih i 12 gaziranih) u 43 su pronađene ove hemikalije. Bolje rezultate imale su negazirane vode, ali ove druge praktično sve su imale merljive količine PFAS. Stručnjak bostonskog univerziteta „Nortistern” Fil Braun izjavio je da bi razlog tome mogao da bude sam proces karbonizacije vode. Izvorska voda takođe može da ima više PFAS, ali se u nekim fabrikama koriste tretmani da bi se njihov nivo smanjio ispod najmanje preporučene granice.

Većina proizvođača se oglasila posle objavljivanja ovih rezultata. Tako je jedan od brendova „Koka-Kole” – „topo čiko”, u čijoj je vodi pronađen najviši nivo PFAS, objavio da će nastaviti da radi na poboljšanju da bi se pripremio za strožije standarde u budućnosti. Kod poljskog proizvođača „Spring i perije”, u sastavu „Nestle”, nisu otkrivene ove hemikalije, a kompanija je izjavila da podržava postavljanje saveznih ograničenja. Neke kompanije su osporile ove rezultate, ali su predstavnici „Konzjuemer riporta” istakli da je na primeru onih voda koje su imale manji nivo PFAS jasno da industrije mogu potrošačima da ponude bolji kvalitet svojih proizvoda.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) već godinama upozorava da je flaširana voda kontaminirana. U javnosti su se pominjale velike multinacionalne kompanije koje su navodno flaširale vodu iz slavine.

PFAS se proizvode i koriste u raznim industrijama, a u Americi još od četrdesetih godina prošlog veka. Ima ih u proizvodima za domaćinstvo, tkaninama koje odbijaju mrlje, teflonima, bojama, proizvodima za čišćenje, peni za gašenje požara. Glavni izvor je kontaminirana voda na aerodromima i vojnim bazama gde se obavljaju vatrogasne obuke. Ima ih u industriji, proizvodnji bele tehnike. Pronađene su u vodi za piće, ljudskom organizmu, kao i kod životinja.

Izvor: politika.rs