200 godina od smrti Napoleona Prvog Bonaparte

U Francuskoj će danas biti obeležena 200. godišnjica od smrti Napoleona Prvog Bonaparte govorom predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) tokom kojeg će obazrivo birati reči o toj kontroverznoj istorijskoj ličnosti, preneli su tamošnji mediji.

Kako je ranije saopštila Jelisejska palata, Makron želi da “pogleda u lice” nasledje koje je ostavio Napoleon, istovremeno obožavana i sporna istorijska ličnost.

Napoleon Prvi Bonaparta, rodjen 15. avgusta 1769. u Ajaču na Korzici a preminuo na atlantskom ostrvu Sveta Jelena 5. maja 1821. godine, bio je general u Francuskoj revoluciji, zatim prvi konzul Francuske 1799. do 1804. i francuski car i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814.

Ponovo je bio car, ali kratko, od 20. marta do 22. juna 1815.

Napoleon je 1802. uveo francusko odlikovanje Orden Legije časti, a pripisuje mu se i uvodjenje koncepta moderne armije na principu regrutovanja. Napoleonov najveći uticaj je u načinu vodjenja rata a ocenjen je i kao izuzetni vojni strateg.

Kritičari Napoleona, medjutim, smatraju da je zaslužan za veliki broj mrtvih u Francuskoj. Oko šest miliona Evropljana je umrlo u ratovima koji su vodjeni u njegovo vreme, a Francuska je izgubila kolonije i postala država u bankrotu.

Neki smatraju da je Napoleon bio inspiracija za kasnije autokrate a zamera mu se mizoginija i ponovno uspostavljanje ropstva 1802. godine, ukinutog 1794. godine, pet godina posle revolucije.

Njegov grob se nalazi u Palati invalida, zdanju u stilu baroka i klasicizma u blizini Ajfelove kule u Parizu.

Izvor: beta.rs