Abdulrazak Gurna dobitnik „Nobela” za književnost

Glavna tema njegove proze je izbeglička trauma, a njegov najpoznatiji roman je „Raj” iz 1994. godine, koji je bio u najužem izboru za Bukerovu i Vitbred nagradu

Sasvim neočekivao, uprkos prevdiđanjima kladioničara, i kao po običaju, dobitnik Nobelove nagrade za književnost ove godine je Abdulrazak Gurna, tanzanijski pisac koji uopšte nije bio spominjan kao konkurent. Nagrađeno je njegovo duboko i beskompromisno osećanje posledica kolonalijalizma, kao i za sudbinu izbeglica u jazu između kultura i kontinenata, kao što je ocenio Nobelov komitet. Kako se moglo čuti u onlajn prenosu proglašenja dobitnika, na ovu odluku članova Švedske akademije svakako utiče savremena izbeglička kriza i situacija na Mediteranu, kuda prolaze izbeglički brodovi.

Gurna je rođen 1948. godine u Zanzibaru, na obalama istočne Afrike, ali se u Englesku preselio kao student 1968. godine. Doktorat je stekao na Univerzitetu u Kentu, 1982. godine, a zatim je predavao na Bajero univerzitetu u Nigeriji. Do penzije bio je profesor na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Kentu, na Katedri anglistike. Njegov glavni akademski rad odnosi se na postkolonijalne studije, na pisanje o području Afrike, Kariba, kao i Indije. Objavio je deset romana, a pisao je i pripovetke.

Glavna tema njegove proze jeste izbeglička trauma. Gurna piše na engleskom, a njegov najpoznatiji roman je „Raj” iz 1994. godine, koji je bio u najužem izboru za Bukerovu i Vitbred nagradu. To je priča o Jusufu, dečaku iz Tanzanije, na prelazu iz 19. u 20. vek. Jusufov otac je hotelijer koji je dužan moćnom arapskom trgovcu Azizu. Tako je Jusuf založen kao stvar za očev dug i primoran da radi kao neplaćeni sluga Azizu. On putuje sa trgovčevim karavanom u centralnu Afriku. U Kongu se karavan susreće sa neprijateljstvom lokalnih plemena, teškim terenom i divljim životinjama. Kada se karavan vraća u istočnu Afriku počinje Prvi svetski rat i Aziz susreće nemačku vojsku koja nasilno regrutuje Afrikance…

Afrički književni kritičar Džej Ju Džejkobs upoređuje pisanje Gurne sa poznatim delom Džozefa Konrada „Srce tame”, a opis putovanja u Kongo opisuje kao izazov za dominantnu zapadnjačku sliku tog područja na prelazu 19. u 20. vek, koji i dalje prožima popularne predstave.

Roman Abdulrazaka Gurne, iz 2001. godine, „Pokraj mora” bio je u širem izboru za književnu nagradu „Los anđeles tajmsa”. Gurna je objavio dvotomno delo eseja o afričkim temama, kao i veliki broj eseja o savremenim postkolonijalnim autorima, među kojima su V. S. Najpol i Salman Ruždi.

Prema pisanju „Gardijana”, Švedska akademija često trpi kritike zbog usredsređenosti na evropske autore muškog pola. Tokom 120 godina duge tradicije, samo šesnaest autorki je bilo nagrađeno „Nobelom”, a poslednja tamnoputa književnica koja je primila ovo priznanje bila je Toni Morison, i to 1993. godine. Kako je najavila Švedska akademija, to će se od sada promeniti, a predsedavajući Nobelovog komiteta Anders Olson, u intervjuu za „Nju ripablik” kazao je da je u planu angažovanje jezičkih eksperata za područja u kojima komitet nema posebnih kompetencija, a to su posebno Afrika i Azija. To bi moglo da bude jedno od objašnjenja za neočekivan izbor ove godine.

Gojko Božović: Nobelova nagrada iznenađenje

Odluka da Nobelovu nagradu za književnost dobije Abdulrazak Gurna iz Zanzibara jedno je od najvećih iznenađenja u novijem periodu, ocenio je pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović. On je rekao za agenciju Tanjug da ona deluje iznenađujuće pošto se godinama pominju vrlo poznati i značajni pisci, dobitnici drugih velikih međunarodnih nagrada, čije se knjige prevode na desetine jezika i dolaze iz velikih kultura.

„Može se primetiti da poslednjih godina Nobelov komitet donosi odluke koje su naizmenične. Povremeno izazivaju kontroverze i javne rasprave, a onda usledi godinu ili dve u kojima je najveći deo književne javnosti iznenađen i više želi da sazna razloge iz kojih je ta odluka doneta nego što se bavi delom samog pisca”, rekao je Božović.

Prema njegovim rečima, pozitivno je što će odluka da Gurna bude dobitnik ove nagrade možda doprineti da se baci više svetla na tokove afričke književnosti, pogotovo na kulturu iz koje potiče ovogodišnji dobitnik.

Izvor: politika.rs