Američka briga za evropskog „zavisnika” od ruskog gasa

Kad je vlada u Vašingtonu upozoravala da će se u Ukrajini desiti upravo ono što se ovih dana dešava, Kremlj je priču o ruskom napadu na Ukrajinu odbacivao kao američku izmišljotinu s ciljem da se zaustavi „Severni tok 2”, ocrni Moskva i od nje preuzme evropsko tržište gasa.

Desile su se obe stvari – i ruski upad u Ukrajinu i, odmah posle toga, suspenzija „Severnog toka 2”, projekta kojim je Nemačka trebalo da od Rusije direktno dobija 70 odsto potrebnih količina gasa. Uvozom iz Rusije Evropa podmiruje 40 odsto, a Nemačka čak 55 odsto potreba za gasom. I dok je Evropska unija osudila ruskog predsednika Vladimira Putina zbog toga što je poveo rat u Ukrajini, Brisel ne može da Moskvi uvede najoštrije sankcije sve dok ne pronađe alternativne izvore energenata.

To je prilika za američke proizvođače tečnog prirodnog gasa da na evropskom tržištu zamene ruske kompanije, čime bi se u Evropi smanjio i ruski politički uticaj. Vašington bi tada ostvario dugoročan interes, trenutna energetska nestabilnost komplikuje stvari za administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova govorila je o američkoj ambiciji da preuzme evropsko tržište gasa kao o nečemu nečuvenom i neprihvatljivom. Iz američke perspektive nije jasno zašto je u redu da Rusija Evropi prodaje gas, a nije u redu da to radi Amerika. I u medijima i u vašingtonskoj političkoj eliti govori se o prilici da se prekine evropska, a posebno nemačka, „zavisnost” od ruskog gasa.

Evropska unija još od 2009. razvija infrastrukturu za prijem tečnog prirodnog gasa i dugoročno se sprema da ruski gas zameni gasom iz SAD i drugih zemalja. Trend je jasan, jer je Amerika, najveći proizvođač tečnog gasa, poslednjih meseci Evropi izvezla rekordne količine ovog energenta i briselski krug je u januaru postao njeno najveće tržište. Ipak, Stari kontinent još nema infrastrukturu potrebnu da primi svu neophodnu količinu tečnog gasa. Procenjuje se da je Nemačkoj za tako nešto neophodno još pet godina. Ni Amerika ni svi ostali proizvođači ovog energenta nisu u stanju da u ovom trenutku proizvedu količine koje su Evropi potrebne da bi nadoknadila ruski gas.

Ukoliko bi Zapad zabranio izvoz ruskog gasa i nafte, ili ako Moskva više ne bi htela da izvozi u Evropu, energetsko tržište postalo bi još nestabilnije. Primetno je da među sankcijama koje je šef Bele kuće Džozef Bajden uveo Moskvi nema sankcija ruskom energetskom sektoru. Čim je počeo rat u Ukrajini, cena nafte skočila je na sto dolara za barel. Skupi energenti odgovaraju Rusiji, ali Bajden ne sme da rizikuje ni da mu se smrznu evropski saveznici, ni da cene nafte i gasa toliko porastu da ugroze američki ekonomski rast.

Kako piše „Biznis insajder”, dvoje visokih američkih zvaničnika nalaze se u Rijadu i pokušavaju da ubede tamošnju vladu da poveća proizvodnju nafte i spreči rast cena, što zalivska kraljevina za sada nije spremna da uradi. Kao i Rusija, i Saudijska Arabija profitira na skoku cena energenata, a Rijad nije zainteresovan ni da kvari odnose s Moskvom. Ono što bi dvor ipak moglo da nagna da promeni stav bila bi američka ponuda da „rehabilituje” saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.

Bajdenova administracija je u neprijatnoj situaciji da traži uslugu od Rijada u vreme kad pokušava da se, makar formalno, udalji od princa Muhameda, koji je naredio masakriranje disidenta Džamala Hašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. Bajden nijednom nije hteo da se čuje ili vidi sa saudijskom prestolonaslednikom, ali američki mediji pišu da će, nakon što je nafta dosegla cenu od 105 dolara za barel, američki predsednik možda ipak podići telefonsku slušalicu.

Stvari se komplikuju i u Bajdenovoj spoljnoj politici, za koju je najavljeno da će se usredsrediti na Kinu i jugoistočnu Aziju, a koja sad ponovo mora da se bavi Evropom i Bliskim istokom. Prema oceni Si-En-Ena, Bela kuća bi mogla da razmisli čak i o tome da skine embargo s iranske nafte, što bi stabilizovalo svetsko tržište, ali i ojačalo pozicije Teherana na međunarodnim pregovorima u Beču o iranskom nuklearnom programu. Američki proizvođači obećali su Bajdenu da neće iskoristiti rat u Ukrajini, pa šef Zapadnog krila najavljuje da će i njegova zemlja povećati proizvodnju nafte.

Kako prenosi informativni sajt „Hil”, američki zagovornici korišćenja fosilnih goriva apelovali su na Bajdena da u svetlu krize preispita planove za prelazak na održive izvore energije i uvođenje oštrih regulativa naftnoj i gasnoj industriji. U ovom delu javnosti podsećaju predsednika da tenkovi „ne idu na energiju vetra” i da se evropskim saveznicima ne može poslati solarna energija i poručuju da je zapadna preokupacija „zelenom” energijom samo ojačala Rusiju.

Izvor: politika.rs