ARGENTINSKI TANGO

Davne 2002. godine, u ludom finalu dobismo deset puta jače Argentince, nego ove danas. Gubili smo osam koševa i za dva minuta stegli srce, zaigrali onim srpskim ludilom i inatom i stali na TRON SVETA. Ovde smo imali loš dan protiv Španije, koji izgleda u Kini traje tri dana, pa smo bez problema kao indigom prekopirali istu igru i sa Argentinom. Nema veze. Bez ideje, želje, volje i bez još čega god hoćeš smo pikali danas. Izgledali su svi kompletno kao da im je neko dao „vakcinu antitalentas“. Šutirali su iz svih pozicija bez ikakvih problema. Izgledali smo danas kao ona Angola koju smo „premlatili“ u grupi. Danas su naši košarkaši prvi put izgledali kao naša fudbalska reprezentacija i onda vratim film u nazad. Ovi momci sa manjim izmenama u ekipi osvojili  olimpijsko srbro, evropsko srebro…i posle par godina od kako su zajedno umesto da se žmureći razumeju oni su igrali kao da stvarno ne vide. Fudbalska reprezentacija vec decenijama nema veze sa igrom i kad nekog pobede greškom, oduševe se kao baba kad vidi onu stvar. Svaki put, navuku nas budale na stadion da opet pomislimo da su naučili da igraju, ali košarkaši su vazda bili ponos ove zemlje i valjda je i zato razočaranje kod nas veće… Kad znaš da vrede i da mogu, oni ukake na keca, a kad imaš mlitavce  od reprezentacije kao fudbalere onda i kad pobede San Marino, kažemo, a krenulo im je ..bote. I zato ajde da ne dočekamo košarkaše na „nož“ i pljujemo ih sada narednih mesec dana i oni su ipak ljudi sa ogromnom dušom i srcem koje su bacali na terenu prethodnih godina. Možda su se ispraznili sa svim onim prijateljskim utakmciama gde su lešili sve živo, a šta je bilo bilo je. Neka samo danas budemo ljuti i gnevni do bola što nas “zeznuše“ i izgubiše, a sutra ide ovaj život dalje. Neka ovo prvenstvo u Kini bude kao samo jedan veeeeliki loš dan koji će proći sa Olimpijadom u Japanu gde će se probuditi Orlovi I postati ORLUŠINE gladne pobeda i shvatiti da ipak mu.. i srce biju bitku na terenu, a ne hvalospevi ,tapšanje po ramenu, “ma boli vas najbolji ste“, i ostale laže i paralaže. Dotle će nadamo se i mnoge naše košarkaške zvezde biti mudrije od trojki i zakucavanja koja su nonšalantno ubacivali nekim ekipama, koje tek uče basket i biti spremni da najzad „premlatimo“ te Amerikance koji su puni tog nadmenog samopouzdanja, potcenjivanja i nepoštovanja protivnika. Da završim. Sale Nacionale uvek kaže, poštujemo svakog protivnika, na žalost danas ste ispoštovali Argentinu i više nego što dozvoljava košarkaški bon ton. Ali ko zna možda je to ona kosmička pravda iz 2002. kada smo mi umesto njih plakali od sreće i bili najsrećniji narod na planeti tog sportskog trenutka.

Argentina – Srbija

Volimo vas, navijaćemo uvek za vas jer ste nas bezbroj puta naterali da nam suze šibaju niz obraze, dva meseca ste se spremali za ovo prvenstvo, odricali svega, a mi smo zavaljeni u fotelje čekali “samo” da pobedite sve redom, a lopta i jeste zato okrugla, jer nekada je samo pogledaš i ona leti kroz obruč, a onda neće ni da te pogleda pa beži iz ruku kao da je prvi put u iste uzimaš. Pisao sam u ovom tekstu ono što misli veliki broj fanova reprezentacije, malo oštrije i kritično, zato što ste vi jedni od retkih sportskih svetionika u „sportskom tunelu“ koji treba  još dugo da sija, da zajedno sa vama slušamo himnu na postolju kao da smo svi zajedno zagrljeni, a sada neka ta Argentina osvoji svetsko prvenstvo da nam ne bude žao što smo izgubili od svetskih prvaka!

T. F.