Avantura kao humanost mladog studenta!

Nikola Pavličić, student Medicinskog fakulteta u Nišu, samostalno je odlučio da vozi bicikl na relaciji Niš – Oslo u humanitarne svrhe. Kilometraža od Niša do glavnog grada Norveške je oko 2.500 kilometara. Na ovaj poduhvat se odlučio iz avanturističkog razloga i viška vremena koji poseduje budući da je na kraju svojih akademskih studija. Na humanitarnom putešestviju krenuo je sa svojim saputnikom Ljubišom koji je takođe zaljubljenik u biciklizam i avanturizam.  

Ovim poduhvatom žele da pomognu bolesnom Mihailu Milojeviću, koji se izborio sa tumorom bubrega, ali mu je zbog konzumacije lekova oštećen sluh.

Nikola i Ljubiša

Možeš li da nam ukratko ispričaš o poduhvatu?


Na celo moje putešestvije ne gledam kao na neki veliki poduhvat, budući da znam da nisam jedini koji radi ovakve stvari i da ima nebrojeno ljudi koji su prolazili i prolaze kroz slične ili čak i atraktivnije avanture. Sve ovo gledam kao izazov, nešto autentično, koje će pre svega da prija meni i kojim ću ispuniti neke ciljeve u zivotu. Dogovor je pao mesec dana pred put. Ja sam hteo da vozim preko većeg dela Alpa i da osvojim “Passo dello Stelvio”, jedan od najatraktivnijih i najtežih za bicikliste uspona na svetu, a Ljubiša, moj saputnik, da stigne do “North Cape”-a u Norveškoj, najsevernije tačke Evrope. Moja ideja je bila da spojimo te dve, teško spojive tačke, ali zašto da ne.

Šta te je nateralo da započneš ovaj put?

Završila su mi se predavanja na fakultetu, ostalo je nekoliko ispita da ispolazem i posle je red naći posao. Mislim da mi je ovo zadnji “veliki odmor”, i možda “poslednji voz” za ovakvu turneju, koja pored fizičke i psihičke spremnosti zahteva i mnogo slobodnog vremena. Volim avanturu, odlazak u nepoznato, snalaženje u prirodi, putovanja, kad ako ne sad?

Reci nam o dobrotvornoj akciji koju ovime sprovodiš, i koji ti je cilj?

Pored avanturističkog duha ovo puteseštvije ima i humanitarni karakter. Ljubiša je prošle i pretprošle godine vozeći do Lisabona odnosno Barselone sakupljao novac za dobrotvorne svrhe. Pitao me je da li sam za to, na šta nisam imao ništa protiv. Preko društvenih mreža “instagram” i “facebook” na našim objavama i ispod fotografija pominjemo stalno da naši pratioci upišu u SMS-u 395 i posalju na 3030 za petogodišnjeg Mihaila. Mihailo se izborio sa tumorom bubrega ali tokom lečenja lekovima, oštećen mu je sluh tako da mu je potreban novac za kupovinu slušnog aparata. Sve informacije za broj žiro računa i ostalo možete pronaći na sajtu fondacije “Budi human – Aleksandar Sapić” za Mihaila Milojevića. Takođe novac sakupljamo i od ljudi iz inostranstva koji se ponude da daju.

Koliko još imaš dana puta i kada se planira završiti?

Na putu smo već punih mesec dana. Alpe smo izvozili i mogu da se pohvalim da smo visinski presli jedan Mont Everest ako tako mogu da kazem. Trenutno smo u Nemačkoj i cilj je doći do Osla do polovine septembra. Zavisno od vremenskih uslova po Skandinaviji imamo više opcija za posle, tako da od tih opcija zavisi kada ćemo kući, nadam se do polovine oktobra. Problem je jer smo zakasnili sa polaskom, krenuli smo 19. jula, a trebalo je mnogo ranije, ali nismo mogli zbog obaveza.

Da li si planirao šta bi radio posle?


Posle… Prvo ispiti, pa bih se možda upustio u još jednu turneju, ali kraću od ove, po Karpatima na primer.


Za sve ovo vreme ima ih podosta dogodovština, ali evo izdvojio bih jedan zanimljiv doživljaj u Sloveniji. Stižemo u grad Litiju gde je igrao naš reprezentativac u futsalu i moj drugar Denis Ramić. Javio mi je da obavezno pozovem njegovog drugara Jaku i da se vidim sa njim. Tako sam i uradio. Jaka nas je odveo u restoran gde njegova baka slavi 80. rodjendan. Obilje hrane i Laško pivo pred nama. Iznenada slovenačka tradicionalna muzika, svi se hvataju u vozić, deda prvi vodi masu. Da ne bi bili jedini koji sede, priključujemo se voziću u kome je bilo 30ak ljudi, svi veseli, pevaju, skaču. Fešta, nestvarno dobra do kasno u noć.

Izvor: Restart Magazin

One thought on “Avantura kao humanost mladog studenta!

  • 24/08/2019 at 10:22 pm
    Permalink

    Bravo, momci! Vi ste naš ponos!
    Samo napred, pametno, plemenito i hrabro u avanture!
    Srećno u svemu što radite!

Comments are closed.