Azerbejdžan traži izuzeće Francuske iz pregovora o Nagorno-Karabahu

Tek što je utihnulo oružje u šestonedeljnom krvavom ratu za Nagorno-Karabah, a Rusija kao posrednik u sporazumu naglasila da će se status te enklave tek rešavati u budućnosti, francuski Senat bacio je ove nedelje „bombu” u vidu rezolucije kojom poziva francuske vlasti da priznaju njenu nezavisnost.

Iako je Ministarstvo spoljnih poslova istog dana, u sredu, saopštilo da Pariz ne priznaje samoproglašenu republiku naseljenu Jermenima i da je ne priznaje čak ni Jermenija, potez gornjeg doma francuskog parlamenta izazvao je bes Azerbejdžana i njegovog glavnog saveznika Turske.

Parlament Azerbejdžana usvojio je u četvrtak izjavu u kojoj predlaže rukovodstvu da od OEBS-a traži da liši Francusku uloge medijatora u okviru Minske grupe za Nagorno-Karabah, koja od 1992. u okviru te organizacije pokušava da reši problem sporne enklave. Ona je po međunarodnom pravu deo Azerbejdžana, ali je defakto pod upravom Jermena.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bakuu saopštilo je da rezolucija francuskog Senata, iako nije pravosnažna, dovodi u pitanje reputaciju Pariza kao neutralnog medijatora, da je pristrasna i da predstavlja provokaciju, preneo je Rojters.

Pomoćnik predsednika Azerbejdžana rekao je za Sputnjik da rezolucija francuskog Senata nije ništa više od običnog lista papira koji je usvojen u ime uskih političkih ambicija i predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava. Poručio je da francuska vlada treba da usvoji izjavu koja osuđuje rezoluciju i izražava podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana.

Turska je ocenila da je rezolucija suprotna međunarodnom pravu.

„To je primer odbacivanja osnovnih principa međunarodnog prava, legitimiteta i pravičnosti zarad unutrašnjih političkih interesa”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari, ocenivši da rezolucija jasno pokazuje zašto Minska grupa, koja bi trebalo da bude nepristrasna, do sada nije rešila pitanje Nagorno-Karabaha, preneo je turski „Hurijet”. Ministar odbrane Hulusi Akar rekao je za agenciju Anadolija da se još jednom pokazalo da je Francuska deo problema, a ne njegovog rešenja.

Predsedavajući ruskog Komiteta za spoljne poslove u Savetu Federacije senator Konstantin Kosačev rekao je za „RIA novosti” da rezolucija francuskog Senata ostaje samo preporuka i da predstavlja demonstraciju spremnosti Pariza da pravi grube poteze u politici.

U Francuskoj živi oko pola miliona građana jermenskog porekla, a predsednik Emanuel Makron, koji se u poslednjem sukobu držao neutralno, suočio se s kritikama da nije dovoljno pomogao Jerevanu. Minska grupa formirana je 1992. da posreduje u rešavanju konflikta oko Nagorno-Karabaha, a pored Francuske, njome predsedavaju i SAD i Rusija.

Međutim, Pariz i SAD su zaobiđeni u sporazumu od 9. novembra, koji su Baku i Jerevan potpisali uz posredovanje Rusije, a koji i Tursku formalno uvodi na teritoriju Azerbejdžana kroz centre za nadzor primirja. Teritorije na kojima ostaju Jermeni, a to je veći deo Nagorno-Karabaha, kao i koridor koji enklavu povezuje s Jermenijom, čuvaće oko 2.000 ruskih mirovnjaka najmanje pet godina.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan pohvalio je rezoluciju francuskog Senata kao ključni prvi korak ka priznanju prava naroda Nagorno-Karabaha na otcepljenje. Dokument je, inače, usvojen sa 305 glasova senatora, dok je samo jedan bio protiv.

Pašinjan se suočava sa žestokim optužbama da je potpisujući sporazum izdao Jermene, jer su Azerbejdžanu ostavljene sve teritorije koje je u borbama osvojio, ali i neke koje nije osvojio, a koje su Jermeni okupirali u ratu za nezavisnost početkom devedesetih godina prošlog veka. Sa njih se ovih dana povlači jermensko stanovništvo, a vraćaju se Azeri koji su izbegli pre skoro tri decenije.

Izvor: politika.rs