Bajden na tri koraka do ulaska u Belu kuću

Džou Bajdenu na putu do Bele kuće predstoje još tri koraka, od kojih jedan – izjašnjavanje sudova po prigovorima štaba njegovog protivkandidata Donalda Trampa – „pada” u prvoj nedelji decembra, a sledi elektorsko glasanje 14. decembra i, na kraju, zajednička sednica oba doma Kongresa, 6. januara, na kojoj će biti konstatovani elektorski glasovi i proglašen pobednik izbora.

Ni jedan od ova tri koraka, po oceni većine analitičara, neće promeniti odnos snaga, odnosno „osporiti” izbor Džoa Bajdena za novog predsednika SAD, čiju pobedu su ključni američki mediji proglasili četiri dana posle izbora na osnovu preliminarnih rezultata.

Malo ko i osporava Bajdenovu pobedu, koliko način na koji su izbori sprovedeni u pojedinim saveznim državama.

Otuda i prigovori Trampovog štaba, iako niko ne očekuje da će čak i eventualno ponovno prebrojavanje glasova u nekoj američkoj državi, ukoliko sudovi uvaže prigovore, dovesti do promene ishoda izbora.

„Najpre se izjašnjavaju sudovi na državnom nivou, odnosno u svakoj od država u kojima su podneti prigovori”, objašnjava za Tanjug proceduru asistent na FPN u Beogradu Milan Krstić.

Neki prigovori Trampovog štaba, dodaje Krstić, već su odbačeni, ali će se o nekima tek raspravljati.

Kako objašnjava, do početka decembra moraju da budu završena i sva ponovna prebrojavanja.

„To će se desiti, recimo, u Džordžiji, možda i u Viskonsinu”, kaže Krstić.

Nakon toga će biti održan sastanak elektorskog koledža, 14. decembra, koji se zapravo ne odigrava na jednom mestu, već se delegati, odnosno elektori sastaju svako u svojoj državi, u zakonodavnom telu te države i tamo faktički svoje glasove daju kandidatu sa čije liste su birani, kaže Krstić.

Dešava se da nekada neki elektor bude „neveran”, odnosno da ne glasa za kandidata sa čije liste je izabran ali, kaže Krstić, to nikada do sada nije promenilo ishod izbora.

Nakon toga, 6. januara 2021, potvrđuje se da je jedan kandidat izabran za predsednika SAD, na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, dakle i Senata i Predstavničkog doma, gde se broje glasovi, koji su prethodno dati 14. decembra.

Zajednička sednica, inače, uvek pada u prvi ponedeljak nakon druge srede u decembru.

Konačno, za 20. januara predviđena je zvanična inauguracija 46. predsednika SAD.

Posle toga, Tramp će morati da ustupi Belu kuću novom stanaru, mada Krstić ne isključuje mogućnost da se Tramp „iselui” ranije i ne dočeka svog naslednika.

Na pitanje kakva je trenutna situacija sa brojanjem glasova, imajući u vidu da izborni proces u SAD još nije okončan, Krstić kaže da je izvesno da je pobednik Džozef Bajden, ali da je preostalo da se to potvrdi u „još nekoliko država”.

„Ne znamo pobednika u Džordžiji i tu očekujemo ponovno prebrojavanje glasova imajući u vidu malu razliku”, kaže Krstić i naglašava da, čim je razlika manja od 0,5 odsto, po pravilu, na zahtev jednog kandidata, dolazi do ponovnog prebrojavanja glasova.

Međutim, objašnjava on, ni potvrda da je Tramp pobedio u Severnoj Karolini, pa čak ni situacija u kojoj bi u ponovnom prebrojavanju u Džordžiji ipak došlo do prednosti u korist Trampa – ne može promeniti trenutni ishod izbora.

„U Pensilvaniji je uspeo da pobedi Bajden, uz već manje-više prethodno potvrđene pobede u Mičigenu i Viskonsinu, kao i Nevadi. Možemo da kažemo da je gotovo izvesno da je pobednik izbora Džozef Bajden, iako tu nije kraj, jer sada čekamo sudske odluke”, ponavlja Krstić.

Trampov glavni advokat i bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani tvrdi da su izbori pokradeni u minimum tri ili četiri države, a možda i u deset, podseća Krstić i dodaje da će Republikanci to ipak morati da argumentuju na sudu.

„Dva osnovna prigovora koje Trampova kampanja iznosi su da na mnogim biračkim mestima gde su se brojali glasovi nije bilo moguće da bude prisutan posmatrač Republikanske partije i da su se računali glasovi koji su stizali poštom nakon dana izbora, odnosno nakon 3. novembra, iako su bili datirani na sam taj dan ili dan ranije”, kaže Krstić.

Trampova kampanja tvrdi da to nije u skladu sa zakonskom regulativom, te da ne postoji osnov da se glasovi pristigli po zatvaranju biračkih mesta, prihvate kao važeći glasovi, objašnjava Krstić, prenosi Tanjug.

„Republikanci takođe tvrde da su na nekim mestima nelegalno ubačeni glasovi, ali su to ipak manje bitne zamerke u odnosu na ove dve ključne”, dodaje.

Izvor: politika.rs