Bajdenove muke sa Rusijom

Ruski šef države Vladimir Putin nije žurio sa čestitkama Džozefu Bajdenu, pobedniku nedavno održanih predsedničkih izbora u SAD. Objektivno, konkretnih razloga za prerane pohvale i nije bilo. Jer tek onoga trenutka kada su rezultati glasanja po svim računicama i parametrima postali zvanični, novoizabrani je mogao sebi da priušti istinsko slavlje.

Konačno, prošlog utorka, iz Kremlja je krenula pozdravna depeša u kojoj su, u skladu sa protokolom, izražene želje za uspešan rad, praćene napomenom da su Rusija i SAD najodgovornije za očuvanje globalnog mira i sveopšte bezbednosti, uz uverenje da će dve zemlje, uprkos razlikama, uspeti da rešavaju izazove koji stoje pred njima.

Da li je „oklevanje” Moskve bilo želja da se poštuju američke demokratske tradicije, ili znak nezadovoljstva odlukom tamošnjih birača, tumačiće svako prema svojim nahođenjima. Ipak, vredi pomenuti podatak da čestitke iz zdanja na Crvenom trgu novoizabranim američkim predsednicima ni ranije nisu stizale dok sam čin smene ne bi postao nepovratan.

Ako je već priča o izborima i Bajdenovoj pobedi imala takav tok, nameće se pitanje: zašto su iz mnogih drugih prestonica, pa i onih najuticajnijih, pozdravi novom stanaru Bele kuće počeli da stižu i pre ozvaničenja odluke građana SAD? Da li su neki unapred znali ko će biti pobednik, i zašto je sve ličilo na neprimereni pritisak na brojače glasova koji su jedini bili pozvani da tu pobedu ozvaniče? Da li su pojedini dojučerašnji saveznici svojim ranim čestitkama otvoreno poručili Trampu da na njega više ne računaju?

Ali izbori su prošli i glavno pitanje koje se sada nameće je kakva će biti buduća politika SAD? Podsetimo, Džozef Bajden, sem u vremenima predsednikovanja Baraka Obame, nikada nije bio ključni zupčanik u vašingtonskoj administraciji. Upravo stoga, moraće tek da se navikne na vođenje najmoćnije zemlje zapada. A pred njim su krupni izazovi, pre svih Rusija i Kina.

Postaviti jedinstveni front protiv najveće i najmnogoljudnije zemlje na svetu nije moguće iz više razloga: ekonomskih, vojnih i političkih. Jasno je da će, zbog svega navedenog, na jednoj od dve pomenute strane morati da se vodi „labavija” politika. Mnogi su spremni da to popuštanje vide prevashodno u odnosima sa – Rusijom.

Kako za nemački „Standard” piše Gerhard Mangot: „Lični odnosi između Bajdena i Putina biće nesumnjivo složeni. Setimo se, novi američki predsednik je svog ruskog kolegu svojevremeno nazvao ’banditom iz KGB-a’ i naglasio da u njegovim očima ne vidi dušu. Ukratko, Bajden ne namerava da postane Putinov drug”, zaključuje Mangot uz procenu da je teško za očekivati skori sastanak pomenute dvojice.

Nema sumnje da će Vašington sve snage baciti na priču o poštovanju ljudskih prava, dešavanjima u Ukrajini, na Kavkazu, u Belorusiji, Bugarskoj, Moldaviji kao i narastajućem uticaju Rusije na Bliskom istoku… Ali ukoliko i bude nameravao da vrati vreme unazad, u doba vladavine Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina, Bajden će morati prvo da se suoči sa dešavanjima u Evropskoj uniji. A u tome bi moglo da mu pomogne tek ideološko odvajanje Evropljana od istočnog suseda, što u 21. veku teško može da prođe. Ukratko, u mogućnost obnavljanja nekadašnje zajedničke politike SAD i EU u odnosima sa Rusijom, malo ko veruje.

Sa američke strane mnogo je izgledniji povratak na Sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja (START III) potpisan sa Rusijom u Pragu 2010, a koji je na snagu stupio 5. februara 2011. sa desetogodišnjom važnošću. Tokom predizborne kampanje, Bajden je obećao glasačima da će pomenuti dogovor produžiti za barem pet narednih godina, i to bez dodatnih uslovljavanja. Da li će održati reč ostaje da se vidi.

Pitanje je i kakve planove novi šef države ima u odnosu na saveznike u Evropi, jer upravo na ovom terenu se SAD direktno sučeljavaju sa Rusijom. Dalji prodor NATO-a ka istoku zaustavljen je na već pomenutim granicama jednog broja zemalja članica nekadašnjeg socijalističkog lagera. Amerikanci nisu navikli baš mnogo da čekaju na priliku da krenu napred. Naprotiv, spremni su za pokret ne vodeći mnogo računa o mogućim posledicama. Pogotovo kada u avanturu direktno guraju evropske članice alijanse. A pomenute zemlje danas i te kako zaziru od istočnog komšije.

Ukratko, mnogi smatraju da se Rusija i neće naći na vrhu liste Bajdenovih spoljnopolitičkih prioriteta. Zameniće je – Kina. Davanje „oduške” Moskvi, pogotovo u vremenima globalnih ekonomskih neprilika, do sada nije bio manir Vašingtona. Ali okolnosti ovaj put tako zahtevaju.

Izvor: politika.rs