Bajdenu od Trampa s ljubavlju

Stavio veto i na vojni budžet preteći da neće potpisati zakon o ekonomskoj pomoći.

Pre nego što u januaru napusti funkciju, američki predsednik je rešio da iskomplikuje život vašingtonskoj eliti pa je posle paketa ekonomske pomoći blokirao i budžet za vojsku.

Donald Tramp je prekjuče stavio veto na Zakon o odbrani, koji su ranije usvojili republikanci i demokrate u Kongresu, predviđajući 740 milijardi dolara za Pentagon i povećanje plata vojnicima za tri odsto. Za Belu kuću je zakon neprihvatljiv jer otežava njene napore da povuče trupe iz Avganistana i Evrope i jer predviđa da se vojne baze više ne mogu zvati po liderima nekadašnjih južnjačkih robovlasničkih država. U Zapadnom krilu uslovljavaju podršku vojnom budžetu i izmenama zakona o društvenim mrežama, prenosi AP.

„Zakon ne uključuje kritične mere nacionalne bezbednosti, uključuje odredbe koje ne poštuju naše veterane i istoriju naše vojske, a protivreči naporima moje administracije da Ameriku stavi na prvo mesto u našim akcijama nacionalne bezbednosti i spoljne politike. To je poklon Kini i Rusiji. Brojne odredbe zakona direktno su suprotne mojim naporima da vratim naše vojnike kući”, saopštio je šef Zapadnog krila.

Ovo je osmi veto koji je uložio Tramp otkako je došao na vlast, ali se procenjuje da mu ovaj put to neće proći i da republikanci i demokrate na Kapitolu imaju dvotrećinsku većinu glasova da obore predsednički veto. Vojni budžet je usvojen širokim konsenzusom liberala, koji vladaju u Predstavničkom domu, i konzervativaca, koji su nadmoćniji u Senatu. O obaranju predsedničkog veta raspravljaće se sledeće nedelje.

Iako su dosad stajali iza Trampa, republikanci u značajnom broju više ne podržavaju njegove tvrdnje da su novembarski predsednički izbori bili namešteni u korist Džoa Bajdena. To je zahladnelo odnose između predsednika i stranke. Kad je reč o zakonu o odbrani, dve partije uvek pronađu zajednički jezik, i teško da će se to sad promeniti. Ukoliko bi prvi čovek administracije ubedio dovoljno partijskih saboraca da pređu na njegovu stranu, bio bi to prvi put u poslednjih 60 godina da ne bude usvojen vojni budžet.

Predsedavajuća Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, kritikovala je Trampov veto, tvrdeći da je doveo u opasnost trupe i nacionalnu bezbednost. Prema rečima Čaka Šumera, lidera demokrata u Senatu, šef administracije je blokirao „povišicu za trupe da bi branio konfederalne izdajnike”. Uprkos pozivima da se preimenuju vojne baze nazvane po ljudima koji su predvodili konfederalne države u vreme građanskog rata, Tramp je ostao pri stavu da to ne treba raditi.

I pored toga što je poslednje četiri godine bio odan saveznik Aveniji Pensilvanija, lider republikanske većine u Senatu Mič Makonel je kazao da će se potruditi da obori veto. Za razliku od njega, konzervativni senator Linzi Grejem ističe da je američki lider u pravu što traži da se, pre nego što potpiše vojni budžet, izmeni zakon koji štiti društvene mreže od odgovornosti za sadržaj koji postavljaju njihovi korisnici. Bela kuća traži da „Fejsbuk”, „Tviter” i druge platforme više ne budu zaštićene jer su i same počele da označavaju ili skidaju objave za koje veruju da su  lažne. „Tviter” je više predsednikovih postova o izborima i epidemiji virusa korona označio kao neistinite.

Tramp je u utorak zapretio da neće potpisati još jedan dvostranački dogovor – novi finansijski stimulans za građane i privredu vredan 900 milijardi dolara. Za ovaj zakon, predsednik je kazao da je „sramotan” i da pomoć koju predviđa često nije ni u kakvoj vezi sa epidemijom. Pre nego što stavi potpis, predsednik želi da Kapitol izmeni ključne odredbe, kao i da se građanima pošalje ček od 2.000 dolara, a ne od 600 dolara, o čemu su se dogovorili kongresmeni i senatori. Da stvar bude zamršenija, za povećanje iznosa na čeku, Tramp ima podršku demokrata, koji su voljni da glasaju za izmene zakona (mada ne i za menjanje drugih članova), ali ne i svojih republikanaca. Pored Trampa, i mediji su primetili da je ovim paketom pomoć obezbeđena ne samo za ugrožene građane, već i za specijalne interese sa dobrim lobistima poput proizvođača alkoholnih pića i organizatora moto-sportova.

Izvor: politika.rs