„Bajern” u misiji koja ne sme da naljuti ni Kinu i Zapad

Slanjem fregate Berlin želi da podrži partnere u „slobodi navigacije” kroz Južno kinesko more, a da pri tom ne pokvari ekonomske odnose s Pekingom

Nemački vojni brod „Bajern”, s posadom koju čini više od 230 mornara, uputio se na veoma dugo putovanje, kako geografski, tako i vremenski gledano. Odredište fregate „Bajern” („Bavarska”) je Južno kinesko more a u matičnu luku Vilhelmshafen vratiće se tek u februaru naredne godine.

Zadatak je delikatan – treba podržati zapadne partnere predvođene SAD (Velika Britanija, Francuska, Japan, Australija i Novi Zeland) u „obuzdavanju” kineskih ambicija u pomenutom moru, a pritom ne isprovocirati Kinu, važnog trgovinskog partnera Nemačke. Peking polaže pravo na ostrva i grebene u Južnom kineskom moru i insistira na poštovanju svog suvereniteta. Pomenute države to osporavaju, demonstrirajući „slobodu navigacije” plovidbom kroz te vode, pri čemu ih obično prati kineska mornarica. U suštini – igra živaca uz „zveckanje oružjem”.

„Želimo da se poštuje pravo, da se slobodno plovi pomorskim rutama, da se poštuju trgovinska pravila”, izjavila je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer ispraćajući fregatu „Bajern” iz Vilhelmshafena.

Kako javljaju novinske agencije AP i DPA, na putu prema Južnom kineskom moru ovaj brod učestvovaće u misiji NATO-a „Morski čuvar” u Sredozemnom moru, operaciji EU „Atalanta” protiv piraterije uz Rog Afrike i nadzoru UN nad sprovođenjem sankcija prema Severnoj Koreji. Uploviće u luke Australije, Južne Koreje i Vijetnama. Ipak, najdelikatniji deo misije, koja bi, da nije vojna, podsećala na putovanje iz snova, biće plovidba kroz Južno kinesko more.

„Za Nemačku je ova misija veliki korak, pozitivan korak. Nemačka prvi put povećava svoje prisustvo u ovom regionu i učvršćuje svoje smernice u pogledu indopacifičke regije”, kaže Helena Legarda iz berlinskog instituta „Meriks” za „Dojče vele”.

U saopštenjima nemačkog Ministarstva odbrane, u kojima se izveštava o ovom putovanju, Kina se ne pominje i ističe se da će „Bajern” ploviti „uobičajenim trgovačkim rutama”.

„Nemačka vlada šalje svojom misijom zbunjujuću poruku. Ako se fregata zaista bude držala uobičajenih trgovinskih ruta i ne bude učestvovala u operacijama slobode navigacije s partnerima, to će biti jasno povinovanje pravilima koja je postavio Peking”, smatra Helena Legarda.

Povrh svega, Nemačka je poslala Kini zahtev za pristajanje broda u jednu luku – kineski mediji javljaju da je reč o Šangaju. Kako je za „Global tajms” izjavio Vang Jivej, profesor Univerziteta Ženmin u Pekingu, može se pretpostaviti da se Kina suzdržava u odgovoru na zahtev za pristajanje dok se ne uveri u to kakva je zapravo misija „Bajerna”.

Kineski odgovor, konstatuje „Dojče vele”, mogao bi da se odlaže sve dok krajem septembra ne prođu nemački parlamentarni izbori. Tada bi kineski državni vrh mogao da uvidi s kim će u narednom periodu imati posla u Berlinu. Sa strankom Zelenih u nemačkoj vladi, koja insistira na poštovanju ljudskih prava u Kini, odnosi bio mogli da budu komplikovaniji od misije fregate „Bajern”.

Brod učestvovao u NATO agresiji

„Bajern”, brod klase „brandenburg”, porinut je 1994. i opremljen je sredstvima za elektronsko ratovanje, artiljerijskim i raketnim sistemima i može da nosi dva helikoptera. Fregata je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. bila raspoređena u Jadranu.

Izvor: politika.rs