Berlin otvoreno prkosi Vašingtonu

Očigledna je namera Rusije da oformi alijansu s Nemačkom i Austrijom, kao i s Holandijom i Belgijom, protiv istočne i severne Evrope, stoji u analizi Atlantskog saveta

Amerika zna ko ste. Spoljnopolitički komitet Senata SAD šalje objedinjenu, nepogrešivu dvostranačku poruku svim kompanijama uključenim u „Severni tok 2”: ako smesta ne odstupite, bićete sankcionisani. Tim rečima Ted Kruz, republikanski senator iz Teksasa, jedan od koautora dva američka zakona o sankcionisanju „Severnog toka 2” (ratifikovana 2019. i 2021), prokomentarisao je najnoviju odluku uticajnog komiteta povodom daljeg kažnjavanja onih koji rade na rusko-zapadnoevropskom gasovodu, koji je 95 odsto već završen.

Nova formulacija predloženih američkih sankcija predstavlja proširenje Kruzovog nedavnog predloga da Vašington pod lupu stavi 20 ruskih brodova uključenih u finiš „Severnog toka 2”. Ukoliko bi „sve kompanije akteri ’Severnog toka 2’” postale predmet sankcija Vašingtona, na udaru bi se našlo oko 120 evropskih kompanija, od kojih je većina iz Nemačke.

S ove strane Atlantika, nakon glasanja u Spoljnopolitičkom komitetu američkog Senata, zvanični Berlin ostao je prkosan prema najnovijim pretnjama s Kapitol hila. Što se Nemačke tiče, gasovod „Severni tok 2” ima smisla kad je reč o energetskoj bezbednosti. Nije realno smatrati da taj gasovod predstavlja oruđe uticaja na Rusiju. Naravno, taj projekat ne bi trebalo posmatrati nezavisno od ponašanja Rusije. Istovremeno, slučaj „Severni tok 2” se veoma često proglašava nekom vrstom čarobne pilule koja bi mogla da „urazumi” Rusiju. To se ne poklapa s realnošću, kad se zna da Evropa simultano kupuje ruski gas preko Ukrajine i Turske, a Amerika pazari velike količine nafte iz Rusije, naveo je šef nemačke diplomatije Hajko Mas u intervjuu objavljenom na nemačkom portalu „T-onlajn”, na koji se poziva Tas.

U poslednjih 50 godina snabdevanje gasom nikada nije bilo političko oružje u odnosima između Istoka i Zapada. Trebalo bi vrlo pažljivo razmotriti odstupanje od takve politike, upozorio je Peter Altmajer, nemački ministar privrede i energetike.

„Ne bi trebalo povezivati završetak ’Severnog toka 2’ sa slučajem ’Navaljni’. Evaluaciju i odluke o gradnji i završetku gasovoda treba obaviti bez obzira na druge teme. Uostalom, projekat su, u skladu sa zakonodavnom regulativom, odavno odobrile zvanične vlasti niza evropskih država”, dodao je Altmajer u izjavi za „Funke medijengrupe”, koju navodi Tas.

Altmajer je uz to naglasio da će „tranzit gasa preko Ukrajine biti nastavljen i nakon završetka” („Severnog toka 2”). Nemački ministar privrede i energetike otišao je i korak dalje, najavom izbalansiranih tokova energetskog snabdevanja Nemačke u budućnosti (najjaču ekonomiju Evrope u septembru čekaju izbori). „Pored izgradnje terminala za uvoz tečnog gasa, pobrinućemo se da ne zavisimo od snabdevanja gasovodom, ako Rusija pokuša da izvrši politički pritisak preko snabdevanja gasom”, obećao je Altmajer.

U međuvremenu, Atlantski savet, u juče objavljenoj analizi, procenjuje da Moskva ima i druge ambicije povezane sa sudbinom „Severnog toka 2”.

„Očigledna je namera Rusije da oformi alijansu s Nemačkom i Austrijom (takođe i s Holandijom i Belgijom), protiv istočne i severne Evrope… Vredno je pažnje uočiti da je Nemačka, inače najviše multilateralna među većim državama EU, unilateralno delovala toliko dugo… Srećom, Nemačka nije ujedinjena povodom ’Severnog toka 2’”, stoji u tekstu pod naslovom „Koje će biti implikacije ako ’Severni tok 2’ bude završen?”.

EU bi trebalo da bude zahvalna SAD što rešava problem (u vezi sa sudbinom „Severnog toka 2”, problema koji su oni izgleda isuviše slabi da sami reše, zaključuje dr Anders Aslund u tekstu za Atlantski savet.

Nemački biznis želi gasovod zato što bi „Severni tok 2” promovisao Nemačku u gasno raskršće Evrope i omogućio joj popuste u odnosu na konkurenciju, uverenje je Atlantskog saveza.

Izvor: politika.rs