Bilčik poziva EU na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik u svom nacrtu Izveštaja o napretku Srbije navodi da je država nastavila da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i poziva na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom.

„Zamah stvoren novim mandatom nakon izbora u Srbiji 21. juna 2020. prilika je za važan napredak ka evropskoj perspektivi Srbije, zalažemo se za otvaranje dodatnih pregovaračkih poglavlja dok se Srbija obavezuje na reforme, a otvaranje poglavlja je alat za postizanje održivih proevropskih promena u Srbiji”, navodi se u nacrtu Izveštaja.

Izveštaj, koji bi trebalo da bude predstavljen u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta u decembru, naglašava da je napredak u poglavljima vladavine zakona i osnovnih prava i u normalizaciji odnosa sa Kosovom „i dalje od suštinskog značaja” za Srbiju, odnosno da će „odrediti tempo pristupnih pregovora” zemlje sa EU.

Dokument ukazuje na ocenu posmatrača OEBS-a da su parlamentarni izbori 21. juna 2020. godine u Srbiji „sprovedeni efikasno”, dodaje da je „dominacija vladajuće stranke zabrinjavala” i izražava „žaljenje” zbog odluke delova opozicije da bojkotuju izbore.

Izvešataj pozdravlja uspostavljanje međupartijskog dijaloga uz posredovanje EP i poziva na njegov nastavak.

Nova vlada u Srbiji se poziva da se fokusira na reforme u oblasti vladavine prava, temeljnih prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave sa posebnim akcentom na efikasnost sudstva u zemlji, slobodu izražavanja i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, javlja Tanjug.

Izvestilac za Srbiju u EP, Vladimir Bilčik, u svom nacrtu izvešataja pozdravlja usvajanje nove medijske strategije u zemlji, poziva na njenu punu primenu, ali i, kako se navodi, „žali zbog nedostatka napretka na polju slobode medija”.

„Srpske vlasti se pozivaju da preduzmu hitne mere kako bi osigurale slobodu izražavanja i nezavisnost medija”, navodi se u tekstu.

Pohvaljen je napredak Srbije u oblasti poštovanja ljudskih prava, posebno kad su u pitanju borba protiv nasilja nad ženama i decom, zastupljenost žena i nacionalnih manjina u najvišim organima vlasti i poziva na jačanje primene zakonodavstva na najugorženije grupe uključujući nacionalne manjine i LGBT osobe.

Srbija se u izveštaju Evropskog parlamenta posebno pohvaljuje zbog angažovanje u inicijativama za regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.

„Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova prioritet je i preduslov za pristupanje EU”, navodi se u dokumentu i pozva na punu primenu do sada postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.

Izveštaj primećuje i „dobru regionalnu saradnju između Srbije i Kosova u borbi protiv širenja pandemije kovida-19 i naglašava važnost saradnje u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama.

U dokumentu se pozdravlja napredak koji je Srbija postigla u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i poziva na dalje jačanje konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta kroz strukturne reforme u zemlji.

Srbija se poziva da poveća održivost svog energetskog sektora diverzifikujući svoje izvore energije i krećući se ka obnovljivim izvorima energije, uz insistiranje na merama za očuvanje i zaštitu ekološki osetljivih područja kao i uskalađiavnje sa standardima i ciljevima EU u oblasti zaštite klime.

Poseban deo izveštaj odnosi se na nastavak usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU gde se pozdravlja činjenica da se Srbija uskladila sa stavom EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali i poziva na „povećani nivo usklađenosti sa izjavama visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost”.

Pozdavljeno je i zaključivanje sporazuma o saradnji na upravljanju granicama između Srbije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks), kao i kontinuirano učešće Srbije u misijama i operacijama za upravljanje krizama u okviru evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

U zaključku izveštaja navodi se da Evropski parlament prima na znanje odluku Srbije da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom uz očkivanje da se Srbija pri ulasku u EU uskladi sa trgovinskom politikom EU.

Izražava se i zabrinutost zbog, kao je ocenjeno, sve veće zavisnosti Srbije od odbrambene opreme i tehnologija iz Kine i „bliske političke i vojne saradnje Srbije sa Rusijom”.

Očekuje se da se nakon usvajanja u Spoljnopolitičkom odboru u februaru, izveštaj o Srbiji, u formi Rezolucije usvoji u Evropskom parlamentu u prvoj polovini 2021. godine.

Rezolucije EP nemaju obavezujući karaketer, ali imaju političku težinu zvaničnog stava EP o odnosima EU i Srbije.

Izvor: politika.rs