Biti ili ne biti vegetarijanac

Vegetarijanstvo je pokret, moda, stil, način života, terapija, hir i nadasve priznat način ishrane koji praktikuju milioni ljudi širom sveta, neke religozne grupe i sasvim obični pojedinci koji bi da se hrane zdravo, izleče neke zdravstvene probleme ili jednostavno žele da budu humani i (posredno) ne ubijaju životinje.

Tipovi vegetarijanstva

Vegetarijanci ne jedu meso-ni jedne životinje, to svi znaju. Ono što se malo manje zna jeste da postoje tri podvrste vegetarijanaca u zavisnosti od toga šta još jedu odnosno koje grupe namirnica ne jedu.

Najisključiviji su tzv. vegani – oni jedu samo namirnice biljnog porekla: voće, povrće i žitarice. Posebna podgrupa u okviru njih jesu tzv. frutarijanci koji jedu samo voće odnosno sirove plodove voća. Ponekad i povrće koje nije potrebno na drugi način dodatno kulinarski obrađivati. Klasični vegani su malo manje izbirljivi pa svojim poklonicima dozvoljavaju unos lisnatih, korenastih i krtolastih namirnica.

Nešto blaži tip vegetarijanstva je laktovegetarijanstvo – ovde se osim povrća, voća i žitarica konzumira i mleko i mlečni proizvodi. 

Ovolaktovegetarijanci jedu još i jaja. Ovolaktovegetarijanci predstavljaju najumereniju struju vegetarijanaca i uz pravilno kombinovanje namirnica moglo bi se na ovaj način hraniti duže vreme bez rizika od deficita u bilo kom nutrijentu.

Rizik

Najveći zdravstveni rizik ove grupe ljudi bi bio nedovoljan unos i resorpcija gvožđa i posledična anemija naročito ako bi se iz ishrane izbacilo samo meso, a zadržale sve ostale navike nevegetarijanske ishrane i klasičan način pripreme hrane. U tom slučaju bi moglo doći čak i do pogoršanja zdravstvenog stanja posebno ako bi u ishrani usled nedostatka mesa preovladavali ugljeni hidrati, šećeri (slatkiši) i velika upotreba namirnica sa puno masti:majonez, pavlaka, orašasti plodovi i slično, kako bi se utolio osećaj povećane gladi usled smanjenje količine proteina koji daju sitost.

Sasvim paradoksalno, iako bi se ovim načinom ishrane mogla sasvim lepo sprečiti gojaznost i smanjiti unos masti (jer meso sadrži holesterol i često ili sadrži ili se priprema u velikoj količini masnoće) neuki poklonici, naročito tokom perioda posta kada velika većina vernika krajnje neupućeno postaju vegetarijanci završe sa par kilograma više i to za samo nekoliko nedelja!

Najmanje preporučljiva ishrana je kod čistih vegana, naročito onih koji jedu samo presnu hranu ili tzv. frutarijanaca koji jedu samo voće. Na ovaj način je jako teško obezbediti sve potrebne nutrijente, ishrana oskudeva u esencijalnim aminokiselinama, gvožđu, kalcijumu, esencjialnim masnim kiselinama, vitaminu B12, a postoji povećan unos biljnih vlakana koji dodatno otežavaju resorpciju hranljivih sastojaka iz hrane, i složenih i prostih ugljenih hidrata koji dodatno opterećuju pankreas.

Sirova ishrana

Najnoviji hit u ishrani poslednjih godina su takozvani pripadnici “raw food” pokreta ili pokreta  konzumiranja presne hrane. Iako ovo ne mora biti vegetarijanska ishrana, ona to najčešće jeste. Obično je i veganska odnosno najčešće se iz ishrane izbacuju  namirnice životinjskog porekla čak i one koje bi se mogle konzumirati termički neobrađene, kao što su mleko i jaja.

Dobrobit ovakve ishrane je u tome da su svi vitamini, enzimi i mineralne materije sačuvane. Loša strana je potencijalna toksičnost nekih namirnica konzumiranih u presnom stanju, opasnost od konzumacije bakteriološki neispravne hrane, teža svarljivost i preterani unos dijetnih vlakana.

Zaključak

Uglavnom odricanje od namirnica životinjskog porekla može biti veoma korisno u kraćem vremenskom periodu. Jedan od rayloga jeste taj što klasična ishrana najčešće previše obiluje namirnicama bogatim zasićenim masnoćama, proteinima i prostim ugljenim hidrarima a deficitarna je u vitaminima i dijetnim vlaknima. 

Zdravstveni rizici kojim se izlažu pobornici ovakvog načina ishrane posebno ako praktikuju čisto veganstvo na duži vremenski period  jeste da vizuelno deluju starije od svojih vršnjaka. Njihove kosti su starije od stvarne biološke starosti, koža je suva, tonus mišića slab, često su pothranjeni i deluju koščato.

Biti ili ne biti vegetarijanac – na Vama je odluka. Šta god da odlučite morate znati šta radite i zašto to radite kako bi sve bilo za doborobit Vašeg zdravlja bez upuštanja u modne krikove ili upadanja u humanističke faze bez pravih informacija. Ovime na duže staze možete samo narušiti Vaše zdravlje.

Autor teksta: Ankica Simić, Spec.str.nutricionista dijetetičar