Brisel kasni godinu dana s planom za proširenje

Prošlo je godinu dana od objavljivanja odluke o novoj metodologiji pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i izgleda da je konačno stiglo vreme da se o njoj čuje i nešto više. Na primer, kada će početi da se primenjuje i na koji način – i o tome bi Evropska komisija (EK) trebalo da odluči krajem februara ili početkom marta. Za sada znamo da će dosadašnja pregovaračka poglavlja biti grupisana u šest klastera, to jest tematskih celina, da će se otvarati klaster po klaster, znači više poglavlja istovremeno, a tako će se i zatvarati.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ukazuje da su u klasterima raspoređena zapravo prva 33 poglavlja. Poglavlje 34 – institucije, o kojem se razgovara na kraju pregovaračkog procesa (o učešću nove članice u radu institucija EU), nije u klasterima i o njemu će se verovatno posebno odlučivati. Nije ni poglavlje 35 – ostala pitanja, u koje je svrstano sve što nije obuhvaćeno prethodnim poglavljima, a koje je za Srbiju posebno značajno jer su njime obuhvaćeni pregovori Beograda i Prištine. Kako ističe, „poglavlje 35 i dalje ostaje pod kapom Evropske službe za spoljne poslove, a ne Evropske komisije”.

Potencijalni problem vidi u tome što će se države članice sada mnogo više pitati. „I do sada su se dosta pitale, ali to sada i formalno piše – da će države članice imati veći upliv u proces proširenja i da će deliti odgovornost s EK, pošto je ipak komisija do sada bila zadužena za proširenje”, navodi Grubješićeva, koja se nada da bi Srbija mogla da otvori jedan ili dva klastera do kraja godine. Kako ocenjuje, najveće šanse imamo za ekonomski klaster tri, s obzirom na dobre ekonomske rezultate.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenjuje da nova metodologija donosi ne sasvim nove nego modifikovane instrumente praćenja napretka država kandidata za članstvo u EU. „Ispostavilo se da je proces praćenja i ocenjivanja tog napretka do sada od strane EK i malog broja zainteresovanih država članica previše tehnički i da ne daje sliku suštinskog napretka u ključnim oblastima političkog kriterijuma i vladavine prava, dok u ekonomskim kriterijumima ima nekog napretka”, kaže ona.

Obe sagovornice „Politike” smatraju da je dobro što je Srbija prihvatila novu metodologiju. Nismo imali šta da izgubimo, argument je Suzane Grubješić, jer kako objašnjava, otvaranje jednog po jednog poglavlja postalo je previše usporeno. Pored toga, dodaje ona, bilo bi i komplikovano raditi s dve metodologije, po jednoj da idu Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora, a Srbija da ostane po staroj. „Pruža se šansa, po onome što je napisano i što se govori, da se čitav proces ubrza. Ali, evo, EK kasni godinu dana da dostavi plan primene nove metodologije koja, inače, nije doneta zbog Srbije, nego da bi Severna Makedonija i Albanija krenule u pregovore”, podseća ona.

Dragojlovićeva ukazuje da će Srbija napredovati samo ako bude doslovno i u dobroj veri sprovodila ono na šta se sama obavezala onog časa kada je izjavila da želi da postane članica EU jednog dana. Kako dodaje, od tog momenta sve je na državi kandidatu. „Uslovi su isti, samo se na druge načine dokazuje spremnost za buduće članstvo, tako što se uslovi ispunjavaju stvarno u realnom životu, a ne na papiru. Dobra je odluka Srbije da prihvati novu metodologiju, ali ona sama po sebi neće ubrzati naš put reformi. U najboljem slučaju olakšaće pristup nekih klastera investicionom fondu koji prati ovu metodologiju. Svakako nije ideja da se nešto što su do sada bile obaveze vešto izbegava i nevešto argumentuje. Naprotiv. Na tome su insistirale i članice Nacionalnog konventa i preporučile Vladi Srbije da prihvati novu metodologiju”, ističe ona.

Ukazuje i da se ni do sada reforme u nekom pojedinačnom poglavlju nisu mogle sprovoditi izolovano. Sada su te veze samo još vidljivije. „Dakle, ni do sada nije bilo moguće obezbediti zaštitu prava građana na životnu sredinu ili prava potrošača ukoliko nema vladavine prava, podele vlasti, nezavisnog sudstva, demokratske rasprave o strategijama i politikama, slobodnih medija koji bi informisali građane i podizali svest ili bez administracije odgovarajućih kapaciteta da reforme sprovodi u praksi. Sve se i ovom metodologijom dovodi u vezu i uslovljava vladavinom prava, ali se dodatno apostrofira značaj jasne političke volje da se ono što je formalno prihvaćeno u procesu pregovora s EU i praktično sprovede u delo”, kaže Nataša Dragojlović.

To što se ni posle godinu dana ne zna plan primene nove metodologije uglavnom se pripisuje nepredviđenim problemima s pandemijom kovida 19. Ipak, provejavaju i sumnje da unutar same EU još ima nekih nedoumica u vezi s novom metodologijom. I Grubješićeva smatra da ova sporost nije samo posledica borbe s pandemijom. „To je i politika da se ipak malo sačeka s proširenjem. Evo kako je prošla godina završena, da se baš niko iz regiona nije pomerio s mesta. Mi nismo otvorili nijedno poglavlje, Crna Gora nije zatvorila neko novo, Severna Makedonija i Albanija nisu počele pregovore, BiH je daleko od statusa kandidata. Svi stojimo gde smo bili krajem 2019. godine”, napominje ona.

Sve je pomalo odvuklo pažnju EU s područja zapadnog Balkana u ovom formalnom segmentu, kaže Nataša Dragojlović, ali kako dodaje, suštinski je EU ovde i te kako prisutna tokom pandemije i usmerila je pažnju i pomoć državama kandidatima za članstvo tamo gde je u ovim vanrednim okolnostima bilo najpotrebnije. „Prošle godine je fokus EU bio na procesu izrade i usvajanja novog sedmogodišnjeg budžeta EU, definitivni izlazak Velike Britanije i institucionalno prilagođavanje, nova EU administracija, a onda je nastupila pandemija i bitno uticala na strateška opredeljenja EU i čitavog sveta. Sada to sve dolazi na svoje mesto i brzo ćemo znati šta su strateške namere EU prema zapadnom Balkanu”, ocenjuje ona i dodaje da je investicioni plan koji prati novu metodologiju dokaz da bi od sada moglo da bude drugačije.

I civilni sektor se prilagođava

Mi u Nacionalnom konventu o EU davno smo shvatili međusobnu povezanost i uslovljenost poglavlja, pa smo formirali pet međusektorskih radnih grupa: za slobodu govora i slobodu medija, za program ekonomskih reformi, a od prošle godine i za politički kriterijum, Berlinski proces i održivi razvoj, kaže Nataša Dragojlović. Ona dodaje: „Možda nismo imali identične kriterijume kao EU za formiranje klastera, ali nam je ideja bila ista. Kada saznamo kako izgleda nova metodologija, dodatno ćemo prilagoditi našu strukturu. Ukoliko nas i Ministarstvo za evropske integracije bude konsultovalo, sigurno da ćemo dati svoje mišljenje i preporuke u najboljem interesu što bržeg članstva Srbije u EU.”

Šta sadrže tematski klasteri

Kada je EK početkom februara prošle godine usaglasila predlog za unapređenje procesa pristupanja EU, predstavila je plan da se pregovaračka poglavlja grupišu u šest tematskih klastera: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, zatim resursi, poljoprivreda i kohezija, i šesto – spoljni odnosi. Navedeno je da će pregovori o osnovama biti otvoreni prvi, a poslednji zatvoreni, a napredak u njima odrediće ukupni tempo pregovora. Vremenski okvir između otvaranja klastera i zatvaranja pojedinih poglavlja treba da bude ograničen, po mogućnosti u roku od godinu dana, u potpunosti zavisan od napretka reformi.

Izvor: politika.rs