Britanci se spremaju za evakuaciju iz Ukrajine

U jeku priprema za razgovore Rusije sa SAD i NATO-om, London proverava plan za bezbedno povlačenje britanskih vojnika i stručnjaka u slučaju zaoštravanja situacije

Rusija pridaje veći značaj razgovorima s predstavnicima SAD o bezbednosnim garancijama koje su predložili nego obnavljanju Saveta Rusija–NATO. Kremlj jednostavno nema poverenja u ovaj format jer je nekoliko puta prekidan na inicijativu Severnoatlantske alijanse. Rusi pozive za susrete nisu odbijali, ali su tražili konkretnu pripremu sastanaka, a ne „trućanje” i držanje lekcija o temama oko kojih nisu saglasni.

Sa zapada postoje nagoveštaji da je sastanak zakazan za 12. januar. Ruske diplomate i vojni zvaničnici učestvovaće u razgovorima sa SAD u januaru o bezbednosnim garancijama koje Moskva želi od Vašingtona, potvrdio je juče ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, javlja Tas. Lavrov je u intervjuu koji je objavljen na sajtu ministarstva rekao da će se razgovori održati odmah posle novogodišnjih praznika, te da je prvi radni dan u Rusiji 10. januar, prenosi Tanjug.

NATO je ranije odbio davanje garancija Rusiji u vezi s odbijanjem učlanjenja Ukrajine, pozivajući se na princip da je članstvo otvoreno za svaku zemlju koja ispunjava uslove. Ruski predsednik Vladimir Putin je u međuvremenu rekao da će, ukoliko ne budu pismeno date bezbednosne garancije NATO-a, Moskva morati da preduzme „adekvatne vojnotehničke mere” ako Zapad nastavi svoj „agresivni” kurs na pragu ruske države. Upitan u nedelju na državnoj televiziji kakav bi to odgovor Moskve mogao da bude, Putin je rekao da bi „mogao da bude različit”, dodajući da će zavisiti od predloga koje mu podnesu vojni stručnjaci.

On je već izrazio bojazan da bi zapadne zemlje mogle da odugovlače pregovore o ruskim bezbednosnim predlozima dok gomilaju naoružanje na granici s Rusijom. „Oni će beskrajno pričati i pričati o potrebi pregovora, a ništa neće raditi, izuzev ’pumpanja’ susedne zemlje savremenim sistemima naoružanja, povećavajući pretnje Ruskoj Federaciji”, rekao je Putin.

Ministarstvo spoljnih poslova je predalo nacrte sporazuma između Rusije i SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama kojima je predviđen prekid daljeg širenja NATO-a i pristupanja Ukrajine alijansi. Moskva je pozivala alijansu da odustane od svake vojne aktivnosti van svojih granica – u Ukrajini i drugim teritorijama istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije. Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov juče je naveo da Moskva traži povlačenje odluke sa Samita u Bukureštu da će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a. Od alijanse je zatraženo i da ne raspoređuje dodatno naoružanje i nove vojne kontingente van država u kojima su bili stacionirani u maju 1997. godine (pre uključivanja istočnoevropskih zemalja u NATO).

Kao znak dobre volje zapadni mediji pominju završetak vojne vežbe i povlačenje 10.000 ruskih vojnika iz južnih regiona, uključujući Rostov, Krasnodar i Krim. Međutim, britanski list „Dejli ekspres” je objavio da se London sprema da evakuiše svoje snage iz Ukrajine u slučaju zaoštravanja situacije. List je naveo da vojno rukovodstvo mora da obezbedi da britansko osoblje može bezbedno da se povuče u slučaju potrebe. Najveći deo britanskih snaga nalazi se u gradu Javorovu u oblasti Lavov, a mala grupa štabnih oficira je u Kijevu i svi oni bi trebalo da se upute na granicu s Poljskom ako dođe do vanrednog stanja.

Prošle nedelje je bivši potpukovnik Službe bezbednosti Ukrajine Vasilij Prozorov rekao da u Ukrajini deluje privatna vojna kompanija (PMC) iz Velike Britanije. Prema njegovim rečima, oni čuvaju britanske stručnjake koji su uključeni u izgradnju pomorske baze u Očakovu. „Dejli ekspres” piše i da se više od sto britanskih vojnika bavi obukom ukrajinskih snaga. Britanski ministar odbrane Ben Volas ranije je naveo da je malo verovatno da će se britanski vojnici boriti s ruskim trupama na tlu Ukrajine.

Ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik objasnio je juče za list „Vzgljad” da Velika Britanija želi da oduzme Rusiji bezuslovnu kontrolu u Crnom i Sredozemnom moru, gde su koncentrisani interesi mnogih važnih igrača, uključujući Tursku i zemlje Balkanskog poluostrva. On je rekao da se sada vodi novi Krimski rat, samo što ovo više nije oružani, već ekonomski i diplomatski sukob.

Izvor: politika.rs