Ćeki Gorijeva Fiorentina – za potpunu renesansu falio je samo Skudeto

Poraz od najvećeg rivala najviše boli, ali kada vam taj isti rival preotme najboljeg igrača, onda bol prelazi u mržnju.

To najbolje znaju navijači Fiorentine. Juventus im je ispred nosa 1982. uzeo Skudeto, osam godina kasnije “stara dama“ je slavila u finalu Kupa Uefa, a kap koja je prelila čašu bila je prodaja Roberta Bađa Torinezima dva dana poslije evropskog finala.

Navijači su bili ogorčeni. Protesti u Firenci trajali su tri dana i tri noći. Jedini zahtev bila je ostavka predsednika Flavija Pontela. Za to vreme stari preduzetnik sedio je u kancelariji na stadionu i razmišljao o narednom potezu. Zabrinut za svoju bezbednost i nemoćan pred nagomilanim dugovima odlučio je da proda klub. Novi vlasnik bio je filmski producent Mario Ćeki Gori.

Ćeki Gori je dočekan kao spasilac. Doveo je i Gabrijela Batistutu. Argentinac će do odlaska iz Toskane postati najbolji strelac i ikona kluba, a njegova statua u Firenci svedoči o vremenu kada je samo Skudeto nedostajao pa da fudbal u kolevci renesanse doživi potpuni preporod.

Na čelu “viole“ stariji Ćeki Gori bio je dve i po sezone. Nasledio ga je sin Vitorio, takođe filmski magnat. Igranka je počela. Kraj nije bio srećan.

Bilo je to zlatno doba Serije A i novi gazda trudio se da nađe mesto pod suncem. Ipak, nije sve išlo glatko. Prvi potez ispostavio se kao pogrešan. Dotadašnji trener Luiđi Radiće je smenjen. Došao je Aldo Agropi i ekipu povukao u ambis. Fiorentina je 1993. sa Batistutom, Efenbergom, Brajanom Laudrupom i Bajanom ispala iz lige.

Očekivano, otpušten je i Agropi, a umesto njega stigao je Klaudio Ranijeri. Batigol je ostao i sa 16 golova bio najzaslužniji što se klub ekspresno posle jedne sezone vratio u elitu.

Uspavani gigant polako se budio, a Batistuta dobio fantastičnog partnera u napadu. Došao je Rui Košta i sa Argentincem formirao jedan od najboljih tandema u Evropi. Doneli su Fiorentini Kup i Superkup Italije 1996, a njihove partije na terenu bile su pravo umetničko delo.

Ipak, ostaje žal što ta generacija nikada nije osvojila Skudeto. A tokom sezone 1998/1999 bili su jedno vreme na prvom mestu. Stvoren je moćan tim predvođen Đovanijem Trapatonijem. Toldo, Repka, Torićeli, Amor, Košta, Hajnrih, Batistuta, Edmundo, Oliveira… Pad je usledio u drugom delu sezone kada se Batistuta povredio, a Edmundo bio na karnevalu u Riju. Titulu je osvojio Milan i “viola“ nikada više nije biti tako blizu.

A dobar fudbal i dalje se igrao u Toskani. Navijači su 23. novembra 1999. svedočili jednoj od najboljih partija “ljubičastih“. U pitanju je Liga šampiona i meč protiv Mančester junajteda, aktuelnog šampiona Evrope i ekipe koja je prethodne sezone osvojila čuvenu tripletu. Fiorentina je slavila 2:0, ali ipak nije uspela da prođe grupu i plasira se u četvrtfinale. Pamti se i trijumf nad Arsenalom na starom “Vembliju“, kada je Batistuta zakucao loptu iza Simena, te spektakularne makazice sa oko 25 metara Maura Brešana u remiju sa Barselonom. Te godine ljubičasti dres sa natpisom “Tojota“ nosio je i legendarni crnogorski fudbaler Predrag Mijatović. Bila je to njegova prva sezona u renesansnom gradu, a ostaće zapisano da je osvojio Kup 2001.

https://www.youtube.com/watch?v=g515yEVE7lU

Pomenuti trofej sa Mijatovićem, Kijezom i Nunom Gomešom bio je poslednji u Ćeki Gorijevoj eri. Počeli su problemi. Ambiciozni gazda osnovao je TV Monte Karlo i Videomusic, koji je trebalo da bude jedna vrsta MTV-a. Nakon što nije uspeo da otkupi prava za emitovanje Serije A, suočen sa niskm rejtingom prodao je – uz velike gubitke – obe televizije. Razveo se od supruge i ostao bez pola imovine.

Iako je na terenu sve izgledao idealno, situacija je – kada se kamere ugase – bila potpuno drugačija. Klub se nalazio u teškoj situaciji. Plate su kasnile, dug je bio oko 50 miliona dolara. Stoga je došlo i do prodaje igračkog kadra. Batistuta je na leto 2000. otišao u Romu sa kojom je godinu kasnije osvojio Skudeto. Pamte se Batijeve suze poslije gola Fiorentini na “Olimpiku“ u prvom meču po odlasku iz kluba. Ništa više nije bilo isto na “Artemio Frankiju“. Prvi čovjek Fiorentine je optužen za razne prevare i pranje novca. Policija 2001. upada u njegovu vilu, uzima finansijska dokumenata i nalazi – kokain. Imperija se urušila. Ćeki Gori je nekoliko godina kasnije optužen i da je iz kluba izvukao 32 miliona kako bi spasao svoje kompanije. Sve je to uticalo na klub. Fiorentina je 2002. ispala iz lige i zbog bankrota je automatski prebačena u četvrti rang, Ligu C2. Oduzeto joj je i pravo na korišćenje imena. Novi klub bio je Associazione Calcio Fiorentina e Florentia Viola. Godinu kasnije tadašnji vlasnici, porodica Dela Vale vratila je pravo na korišćenje starog imena, a 2004. tim se vratio u Seriju A.

Anđelo di Livio – verni „mali vojnik“

Jedini igrač koji po proglašenju bankrota nije napustio Firencu bio je Anđelo di Livio. “Mali vojnik“ vratio se sa Mundijala u Južnoj Koreji i Japanu 2002, produžio ugovor, pristao na smanjenje plate i krenuo u misiju vraćanja kluba tamo gdje mu je mesto.

Nakon jedne sezone Fiorentina je izborila ulazak u treću ligu, ali tamo nije igrala, već je odmah prekomandovana u drugu. Razlog – proširenje Serije B. U drugoj ligi zauzela je šesto mesto i protiv Peruđe igrala plej-of za ulazak u Seriju A. U prvom meču na čuvenom “Renato Kuriju“ ljubičasti su slavili minimalnim rezultatom. Sve je bilo spremno za promociju na “Artemio Frankiju“.

Revanš u Toskani pred 43.000 gledalaca završen je 1:1. Meč je iz lože posmatrao i Batistuta. Fiorentina je ponovo bila u eliti.

Di Livio je odigrao skoro sve mečeve te sezone. Na kraju je nagrađen još jednim ugovorom. Odigrao je povratničku sezonu u Seriji A i završio karijeru. Sa Juventusom je tri puta bio prvak Italije, a osvojio je i Ligu šampiona. A onda je postao legenda velikog rivala.