Četrdeset miliona ljudi u opasnosti da umru od gladi

FAO je zatražio od međunarodne zajednice dodatnu 1,1 milijardu dolara za borbu protiv sve rasprostranjenije nestašice hrane.

Podela pomoći UN u hrani u JemenuPandemija, ratni sukobi i klimatske promene dramatično povećavaju broj gladnih u svetu. Dve agencije Ujedinjenih nacija, Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu (VFP) u svom najnovijem izveštaju upozoravaju da se zbog akutne nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda u naredna tri meseca očekuje katastrofalna situacija u 23 krizna globalna žarišta.

„Akutna glad se širi i postaje sve ozbiljniji problem. Sveukupno, više od 41 milion ljudi širom sveta sada je u opasnosti da se suoči s glađu ukoliko odmah ne dobiju pomoć da bi preživeli”, poručuju iz FAO i VFP.

U majskom izveštaju 16 međunarodnih organizacija koje na globalnom nivou prate problem gladi konstatuje se da se u prošloj godini najmanje 155 miliona ljudi suočilo s ozbiljnom nestašicom hrane, što je za 20 miliona više u poređenju s 2019. godinom.

Da bi se zaustavio ovakav negativan trend FAO je zatražio od međunarodne zajednice dodatnu 1,1 milijardu dolara za borbu protiv sve rasprostranjenije akutne gladi.

„Ciljana humanitarna akcija je hitno potrebna u pet najugroženijih regiona kako bi se sprečilo da ljudi počinju da umiru od gladi. Osim doturanja prehrambenih paketa, moramo učiniti sve da im pomognemo da sami nastave s proizvodnjom hrane kako bi se ugrožene porodice i zajednice osamostalile i da ne bi više zavisili od međunarodne pomoći”, kaže direktor FAO Ću Dongju za nigerijski „Premijum tajms”.

Ako se nešto hitno ne preduzme akutna glad će posebno pogoditi region Tigraj u Etiopiji, južni Madagaskar, Jemen, južni Sudan i severnu Nigeriju. Ako humanitarna pomoć ne stigne ubrzo samo u Etiopiji bi 400.000 ljudi moglo da umre od neuhranjenosti.

Zbog najveće suše u poslednjih 40 godina i najezde štetočina koje uništavaju useve, na prostoru južnog Madagaskara 14.000 ljudi bi do septembra moglo da se suoči s ozbiljnom nestašicom hrane koja će izazvati akutnu glad. Ako pomoć ne stigne blagovremeno taj broj bi do kraja godine mogao i da se udvostruči, prenosi AP izveštaj dve agencije UN.

U pojedinim zemljama zbog unutrašnjih birokratskih blokada, ali i ratnih dejstava humanitarna pomoć do najugroženijih nije ni stigla. Zato izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli kaže da su porodice koje preživljavaju na osnovu humanitarne pomoći posebno ugrožene: „Kada ne možemo da dospemo do njih, lanac pomoći se prekida i posledice su katastrofalne”.

Obe agencije UN, čije je sedište u Rimu, među već navedenim negativnim faktorima koji utiču na porast broja gladnih u svetu dodaju i skok cena prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu, ograničeno kretanje stočara u pojedinim kriznim žarištima, rastuću inflaciju, pad kupovne moći lokalnog stanovništva i sve slabiji prinos poljoprivrednih useva.

U južnom Sudanu glad koja je zahvatila stanovništvo u delovima okruga Pibor u novembru prošle godine se nastavila zbog odsustva stalne humanitarne pomoći. U Jemenu je rizik da se veći broj ljudi suoči s pothranjenošću sada nešto ograničen. Ali zato u severoistočnim oblastima Nigerije, pogođene ratnim sukobima, problem nestašice hrane može dostići alarmantne razmere.

U izveštaju FAO i VFP navedeno je devet zemalja koje se suočavaju s krizom u obezbeđivanju osnovnih prehrambenih proizvoda kako bi se narod prehranio: Avganistan, Burkina Faso, Centralnoafrička Republika, Kolumbija, Kongo, Haiti, Honduras, Sudan i Sirija.

U odnosu na martovski izveštaj, među „krizna žarišta” kojima preti glad dodati su i Čad, Kolumbija, Severna Koreja, Mjanmar, Kenija i Nikargva. S akutnom nesigurnošću obezbeđivanja hrane suočavaju se i Somalija, Gvatemala i Niger. Zbog nedostatka najnovijih podataka na ovu listu nije uvrštena Venecuela.

Povlačenje američkih i savezničkih vojnika iz Avganistana dovelo je do eskalacije nasilja u zemlji, tako da FAO i VFP predviđaju da će se 3,5 miliona ljudi suočiti s ozbiljnom nestašicom hrane, što može dovesti do akutne neuhranjenosti, pa čak i smrti.

Ujedinjene nacije su zabrinute i za situaciju u Severnoj Koreji, koja se nalazi pod dugogodišnjim sankcijama SAD i Svetske organizacije. Iako je dostupnost informacija iz Pjongjanga ograničena, FAO na osnovu dostupnih podataka državnog centralnog biroa zaključuje da u najizolovanijoj zemlji na svetu postoji zabrinjavajući manjak žitarica.

Izvor: politika.rs