Da li će EU uvesti kovid pasoše i otežati saradnju s Kinom?

Evropska komisija predstaviće sutra predlog kovid pasoša, za putovanja građana unutar EU, kojim bi se priznavale samo vakcine odobrene u Evropskoj agenciji za lekove, a profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Djuričin veruje da EU neće usvojiti tu odluku zato što je Kina njen najveći ekonomski partner.

Djuričin ističe da bi kovid pasoši diskriminisali građane iz zemalja van EU, kao i da bi “vakcinalni nacionalizam” uveo geopolitiku u medicinsku krizu. “Mislim da to nije potrebno i da sada sticanje poena u ekonomiji i geopolitici nisu potrebni. Prioritet je da se sada izborimo sa ovom pošasti”, ističe Duričin u razgovoru za Tanjug.

EU će sutra razmatrati ideju uvođenja kovid pasoša, a za sada je poznato samo da će se “digitalni zeleni sertifikati” odnosno kovid pasoši koristiti unutar EU, kao i da još nema detalja u vezi sa predlogom za putovanja ljudi iz trećih zemalja.

Među vakcinama koje je odobrila Evropska agencija za lekove još nema ni ruskog Sputnjika V niti kineske vakcine kojom je najveći broj građana Srbije do sada vakcinisan, a pretpostavlja se da će, kao kod kovid pasoša za građane EU, slična pravila važiti i za one koji dolaze iz trećih zemalja.

Djuričin kaže da je ideja o uvođenju kovid pasoša sada ponovo podgrejana kod evropskih političara i da EU administracija zapravo želi da relaksira antivakcinalni lobi idejom o slobodi putovanja za ljude koji su vakcinisani i tako ubrza trend vakcinacije. Napominje da se još ne zna mnogo o kovid pasošima, ali da je svakako u pitanju informacioni sistem o vakcinaciji koji će važiti samo za građane EU. “Ipak, verovatno će slična pravila važiti i za one koji su van EU”, dodaje Djuričin.

Nada se, kako kaže, da će u EU biti dovoljno razuma i da će to pitanje biti relaksirano sa, na primer, PCR testovima ili nekim drugim vakcinama. “Moramo biti korektni i reći da i EU ima razlog zašto do sada nije odbrila kineske vakcine, jer kineski proizvođači nisu ni aplicirali sa dokumentacijom kod nadležne evropske agencije”, ukazuje Djuričin. Sa druge strane, skoro ceo Bliski istok, pola Latinske Amerike i neke istočnoevropske zemlje, uključujući i neke članice EU, uzele su kinesku vakcinu, tako da će biti vrlo neobično da se pravi ta vrsta diskriminacije, dodaje profesor. Ipak, neprihvatanje kineske vakcine, kako kaže, ne bi imalo velike koristi za Evropu, s obzirom da su Kinezi najmnogobrojniji turisti na globalnom nivou, a kineska ekonomija je zvanično druga najveća svetska ekonomija i najveći ekonomski partner EU.

Postavlja se pitanje kako će onda turisti i poslovni ljudi putovati kada su svi Kinezi vakcinisani njihovom vakcinom i da li će Kina uvesti mere reciprociteta, to jest iste mere za zapadne vakcine. “To znači da niko neće moći da uđe u Kinu, a Evropa ima ogroman interes za kinesko tržište i nastavak saradnje”, naglasio je Djuričin. Napominje da je svetska ekonomija još uvek u strukturnoj krizi i da se od svetske ekonomske krize 2008. godine još nije oporavila, kao i da su u prethodnom periodu pored raznih strukturnih neravnoteža vođeni razni ekonomski ratovi – deviznim kursevima, berzanski, tehnološki… a sada i vakcinalni rat. Djuričin ističe da se zato mora pronaći globalno rešenje, pošto je i problem sa virusom globalne prirode. “Nekada smo govorili da samo globalna orijentacija spasava ljude i globalno prihvaćena pravila, dok danas imamo autarhiju od strane EU”.

Na pitanje kako vidi poziciju Srbije u novim geopolitičkim okolnostima, Djuričin kaže da je srpska ekonomija mala i u evropskim i svetskim razmerama i da to treba imati u vidu, ali da je naša država uspela da agilnom politikom i nestandardnim merama zadrži nivo privredne aktivnosti, pa je i pad BDP-a u kovid godini bio gotovo simboličan od oko jedan odsto, a održan je i nivo direktnih stranih ulaganja, kao i makroekonomska stabilnost.

Ipak, postavlja se pitanje kako će se odvijati situacija ako medicinska kriza potraje, navodi Djuričin i ističe da su Srbiji zato važni svi saveznici i geopolitička prijateljstva koje ima, kao sa Rusijom i Kinom. Inače, Savet EU, koji čine ministri država članica, doneo je prošle godine preporuku o ograničenju putovanja iz trećih država koja se periodično ažurira. Kriterijumi na osnovu kojih se dozvoljava putovanje iz trećih država odnosi se pre svega na epidemiološku situaciju u njima, kao i na ekonomske i društvene obzire.

Preporuka Saveta nije obavezujuće prirode i jedino države članice imaju ovlašćenja da regulišu ulazak na svoju teritoriju, tako da bi teorijski države članice EU mogle da ne ispoštuju zajedničke preporuke.

Izvor: tanjug