Da li će poreklo vakcine uticati na vakcinaciju?

Posle Velike Britanije, Kanada i SAD su postale prve zemlje na zapadu koje su krenule sa vakcinacijom građana protiv virusa korona i to vakcinom koju su proizvele kompanije „Fajzer” i „Biontek”. Rusija sopstvenim cepivom već uveliko obavlja imunizaciju svojih stanovnika, dok to takođe rade i u Kini vakcinom koja je proizvedena u toj državi. Kada će Srbija dobiti spasonosne doze nije sasvim poznato, ali Pavle Zelić, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, napominje da su u pitanju nedelje, a ne meseci kada će se znati da li su vakcine američko-nemačkog partnerstva „Fajzer” i „Biontek” i ruska „sputnjik ”, koje se trenutno kontrolišu u ovoj instituciji, prošle analize. Bočice ruske vakcine se nalaze u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji ove agencije, a „češlja” se i dokumentacija američkog i nemačkog cepiva. 

– Postoji mogućnost da se u isto vreme izda dozvola za obe vakcine ali to je u ovom trenutku teško reći. Kod nas zaposleni bukvalno ne staju, danonoćno se radi na proveri dokumentacije „Fajzerove” vakcine i na analizi uzoraka ruske vakcine „sputnjik” – ističe Zelić za „Politiku”. 

– Mi imamo zakonski rok od 210 dana da izađemo sa stavom u vezi sa izdavanjem dozvole. U ovom slučaju to neće biti tako, već će to biti ubrzan proces od nekoliko nedelja. Jer jedan dan kraće naših procena bukvalno znači jedan spaseni život nekome ko će primiti vakcinu. Mi to imamo na umu. Najvažniji su kvalitet, efikasnost i bezbednost – dodaje Zelić.

Mnogo polemika u javnosti izazvale su dve izjave premijerke Ane Brnabić o tome kada će vakcine stići u našu zemlju. Ona je istakla da će Srbija dobiti prve vakcine protiv kovida 19 do kraja ove godine, kao i da njena nedavna izjava o vakcinama nije dobro protumačena u medijima.
– Jedna kompanija mi je rekla da Srbija može da dobije vakcine tek u decembru 2021. godine, ali je to samo jedna kompanija a mi razgovaramo sa svim kompanijama – istakla je Brnabićeva.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pojašnjava da će EU  koordinisati donacije vakcina iz zemalja članica, koje će prevashodno imati cilj da zaštite zdravstvene radnike na zapadnom Balkanu i u susedstvu”, da će se „Fajzerova” vakcina odobriti, nakon procene Evropske agencije za lekove do kraj godine, a cepivo farmaceutske kompanije „Moderna” do sredine januara. Procena vakcina kompanija „Astra Zeneka” i „Džonson i Džonson” su takođe u toku u Evropskoj agenciji za lekove.

– Moja pretpostavka početkom leta je bila da ćemo krajem leta 2021. godine mi, obični smrtnici, moći da dobijemo vakcinu. Sada vidim da se i to malo odlaže. Mislim da ćemo početkom proleća prvo dobiti male količine vakcina za prioritetne grupe, možda oko 100.000 doza. To bi bilo za 50.000 ljudi jer se daju dve doze. Jedan od naših najboljih ekonomista Branko Milanović je napravio analizu o ovome za ceo svet. Na toj mapi Srbija je predviđena da dobije veće količine vakcina tek 2022. godine. Njegova procena je zasnovana na izjednačenju ponude i potražnje, odnosno da svi koji žele da se vakcinišu imaju prilike da to urade. To je realno za zdrave ljude mlađe od 65 godina. Pre toga ćemo imati doze za zdravstvene radnike, vojsku, policiju, stare i hronične bolesnike – smatra profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

Naš sagovornik smatra da nije dobro što pojedini lekari istupaju u medijima i hvale samo rusku vakcinu, istovremeno kudeći one sa zapada.

– Ne znam na osnovu čega to govore. Pa za rusku vakcinu mnogi detalji nisu objašnjeni i još mnogo toga ne znamo. Verovatno će i ona biti dobra, ali ne treba spekulisati o nečemu što se ne zna jer se ljudi zbunjuju. Ne smemo da imamo predrasude o poreklu vakcine. Ono što odobri naša agencija, koja je do sada bila veoma korektna, kao i Evropska agencija za lekove i Američka uprava za hranu i lekove znači da je prošla sva ispitivanja – dodaje dr Radovanović.

Interesantno je da se planira saradnja britanskih i ruskih naučnika koji su odlučili da testiraju da li kombinacija vakcina koju proizvode „Astra Zeneka” i Univerzitet Oksford i „sputnjik” mogu da pruže bolju zaštitu nego dve doze iste vakcine. Testiranje će početi do kraja godine. Obe vakcine su zasnovane na modifikovanoj verziji adenovirusa, odnosno virusa koji izaziva prehlade. Mešanje i podudaranje različitih vakcina može da pruži rešenje, a za razliku od oksfordske koja koristi adenovirus šimpanze, ruska vakcina koristi dva različita adenovirusa kako bi podstakla jači i dugoročniji imuni odgovor, prenosi Tanjug.

– Proizvođači nisu bili dovoljno jasni u tome šta saradnja podrazumeva. Britanci su uzeli adenovirus šimpanze koji kod čoveka ne izaziva nikakve promene, a Rusi ljudski virus, odnosno dva različita soja adenovirusa. Nije precizirano da li će oni da sjedine sve to. Možda planiraju da ih kombinuju i da pri tome smanje dozu, a možda da uspostave dugotrajniji efekat vakcina. Mislim da od te saradnje može samo da dođe do koristi. Možda će neki dobrovoljci dobiti prvo onu zasnovanu na adenovirusu šimpanze, a drugu na ljudskom i obrnuto, kako bi se videlo da li taj redosled utiče na efekat – smatra dr Radovanović.

To nije jedina saradnja koju Rusi najavljuju. Najavljeni su i dogovori sa kompanijama „Sanofi” i GSK, koji su inače saopštili da su im potrebna dalja istraživanja i ispitivanja za svoju vakcinu zbog slabog imunološkog odgovora među starijim volonterima. Ove dve kompanije su prvobitno planirale da njihove vakcine budu spremne za upotrebu do polovine 2021. godine. Rusi su najavili da će im pomoći da razviju vakcinu do kraja. 
A upozorenje je stiglo iz Australije, čije su vlasti odbacile domaćeg kandidata za vakcinu protiv korone, pošto su volonteri bili lažno pozitivni na virus HIV. Vakcina nije išla dalje od prve faze kliničkih ispitivanja, a razvijali su je Univerzitet Kvinslend i biotehnološka kompanija CSL. Preliminarni podaci pokazuju da antitela koja generiše vakcina prikazuju lažno pozitivne rezultate na HIV test. U naknadnim testovima se ispostavilo da volonteri nisu imali virus HIV, samo da je uzbuna bila lažna, a nije moguće da vakcina izazove HIV, navodi se u saopštenju CLS-a.

Ljudi u Srbiji su, inače, poprilično podeljeni kada je reč o vakcinaciji. Jedno istraživanje Američke privredne komore je pokazalo da bi samo petina ljudi primila vakcinu. Nije sasvim jasno koliko dugo vakcine štite, jer efekti nisu trajni, iako se pretpostavlja da imunitet posle vakcinacije može da traje od nekoliko meseci do dve godine. Sada se pojavljuju u medijima i iskustva neželjenih reakcija iz Velike Britanije, pa se ljudi pitaju da li osobe koje imaju neku alergiju mogu da dobiju cepivo? 

Upravo je Američka uprava za hranu i lekove dala odgovor na to pitanje objavivši da će većina građana koji imaju alergije moći da prime vakcinu protiv kovida 19 koju su razvile kompanije „Fajzer” i „Biontek”.

Izuzetak predstavljaju osobe koje su ranije imale snažne alergijske reakcije na vakcine ili na komponente vakcine, preneo je Rojters.

U Velikoj Britaniji je od početka vakcinacije dvoje ljudi imalo tešku alergijsku reakciju kao neželjeno dejstvo. Britanska Regulatorna agencija za lekove i medicinska sredstva je zbog toga upozorila da svi oni koji su nekada imali tešku alergijsku reakciju na lekove ili hranu ne bi trebalo da prime vakcinu.
Rukovodstvo „Fajzera” je saopštilo da tokom poslednje faze kliničkih ispitivanja, kojom je bilo obuhvaćeno blizu 44.000 dobrovoljaca, nisu zabeleženi slučajevi teških alergijskih reakcija na vakcinu, prenosi Tanjug. Ovo se odnosi i na oko 6.000 učesnika ispitivanja sa poznatim alergijama, naveli su iz kompanije.

S druge strane, očekuje se i pojava leka koji bi pomogao obolelima od kovida 19 da se izleče. Nemačka biofarmaceutska kompanija „Formikon” je saopštila da je razvila lek koji u potpunosti može da spreči zarazu ćelija. Očekuje se da će lek dozvolu za hitnu upotrebu dobiti verovatno tek za godinu dana, prenosi Dojče vele. Saopšteno je da je razvijen blokator virusa korone pod nazivom FIB207, koji u potpunosti može da spreči zarazu ćelija. Medikament predstavlja šansu za teško obolele pacijente, za koje do sada nije postojala dovoljno efikasna terapija.

Prednost leka ogleda se u tome što blokira ulaz koji virus koristi za prodiranje u ćelije. Na taj način on nudi zaštitu od mutacija, čime se takođe sprečavaju buduće epidemije virusa korona.

Antivirusni lekovi poput „remdesivira” pokazali su se uglavnom kao neefikasni, dok se kokteli antitela odobravaju samo pacijentima u ranoj fazi bolesti. Osim toga, mala mutacija je dovoljna da ove koktele antitela učini neefikasnim. Pretpostavlja se da bi lek mogao da dobije dozvolu za hitnu upotrebu početkom 2022. godine.

Izvor: politika.rs