Da li će sportisti izražavati političke stavove u Tokiju?

Od prošlih letnjih Olimipijskih igara 2016. godine, globalni pokret “Životi crnaca su važni” dobio je na zamahu. Pokret “MeToo” razvijao se izražavajući podršku pravima žena. Oba pokreta bi mogla da utiču na Olimpijske igre u Tokiju, za koje se očekuje da budu velika platforma za aktivizam sportista.

Nekoliko istaknutih sportista koji se takmiče ovog leta su bili na čelu borbe za progresivne ciljeve u svojim zemljama i mogli bi da iznesu političke stavove u Tokiju, iako Međunarodni olimpijski komitet preti da će kazniti one koji se oglase.

“Što više ima dinamičnih, društvenih pokreta na ulicama, veće su šanse da ćemo videti aktivizam na sceni OI” kaže Žil Bojkof, bivši Olimpijac, fudbaler i autor četiri knjige o Olimpijskim igrama. “Mislim da imamo “savršenu oluju” – sticaj uslova za izlive sportskog aktivizma.”

Političke proteste na igrama tehnički zabranjuje pravilo 50 Olimpijske povelje. Iako je pravilo ove godine olabavljeno da bi se sportistima omogućilo veće izražavanje mišljenja, i dalje je zabranjeno protestovati sa podijuma za medlja ili sa terena.

Pravilo 50 je uvedeno nakon što su Olimpijske igre 1968. dovele do jednog od najinspirativnijih sportskih protesta u istoriji Olimipijade. To je bila godina kada su američke zvezde Tomi Smit i Džon Karlos podigli pesnice u vazduh na podijumu za medalje, kao znak “crnačke moći”.

Statua sportista koji su na Olimpijskim igrama 1968. podigli pesnice u znak pozdrava i podrške "crnačkoj moći" u Nacionalnom muzeju afroameričke istorije i kulture u Vašingtonu.
Statua sportista koji su na Olimpijskim igrama 1968. podigli pesnice u znak pozdrava i podrške “crnačkoj moći” u Nacionalnom muzeju afroameričke istorije i kulture u Vašingtonu.

Kontraditornosti

Smit i Karlos sada se smatraju ikonama zbog svog pozdrava. Čak ih vebsajt Međunarodnog olimpijskog komiteta slavi kao “legende”, nazivajući njihov potez “gestom prave pobune.”

“Želeli su da izraze stav i učinili su to na najvećoj pozornici”, kaže se u video snimku na zvaničnom Olimpijskom kanalu MOK-a.

Nasuprot tome, predsednik MOK-a Tomas Bah nedavno je upozorio da se ne treba baviti, kako je rekao, “protestima koji dele ljude” na igrama u Tokiju.

“Podijum i ceremonije dodele medalje nisu stvoreni za političke ili druge demonstracije”, rekao je Bah za Fajnenšel Tajms. “Oni su napravljeni da se oda počast sportistima i osvajačima medalja zbog sportskih dostignuća a ne njihovih privatnih gledišta.”

Čini se da Međunarodni olimpijski komitet pokušava da zadovolji obe strane, jer prema sadašnjih pravilima, protest iz 1968. bi bio zabranjen, primećuje Bojkof.

“Ove smernice ne dozvoljavaju da se pojave novi Džon Karlos i Tomi Smit na Olimpijskim igrama u Tokiju”, rekao je. “Njima bi pretila kazna.”

Nedavno olabavljeno pravilo 50 je neodređeno u pogledu kazne za sportiste i nije jasno do koje mere će biti sprovođeno.

Nezavisno od toga, američki Olimpijski i Paraolimpijski komitet objavili su krajem prošle godine da više neće kažnjavati američke sportiste koji protestuju na miran način, kao što je klečanje ili podizanje pesnice.

Profesionalni američki sportisti – pre svega košarakaši ali i drugi – prisustvovali su protestima protiv rasizma i nosili opremu sa simbolima pokreta Životi crnaca su važni pre i tokom utakmica.

Zvezda američkog fudbala Megan Rapino je glasna zagovornica jednakih plata za žene i muškarce.

Britanska ženska fudbalska reprezentacija već je najavila da će klečati pred utakmice u znak protesta zbog rasizma i diskriminacije.

Konzervativci, među kojima je najistaknutiji bivši američki predsednik Donald Tramp kritikuju sportiste – aktiviste, navodeći da atlete treba da se drže sporta. Međutim, čak i Tramp je imao srdačan odnos sa igračima koji su podržavali njega i koji brane konzervativne ideale.

Preplitanje sa politikom

“U realnosti, sport i politika nikada nisu bili razdvojeni”, kaže Heder Dihter, profesorka istorije sporta na britanskom Univerzitetu De Montfort. To je posebno slučaj sa Olimpijskim igrama, koje su pune nacionalnih zastava, simbola i himni. “To je najveća svetska platforma”, dodaje Dihter.

Međutim, nije svim sportistima prijatno da se oglase. Bogatiji igrači koji dobijaju velike plate od svojih profesionalnih karijera skloniji su da rizikuju da budu kažnjeni zato što će izneti svoja politička gledišta.

Ako ste sportista iz manje poznatog sporta, koji možda može da bude izbačen iz tima i da mu se završi karijera ako ustane u odbranu svojih političkih stavova i izgubi sva sponzorstva, koja su jedina stvar koja ga održava, bićete manje voljni da se oglašavate”, istsiče Bojkof.

Međutim, pošto se na Igrama takmiči veliki broj profesionalnih sportista, to je razlog više zašto treba očekivati proteste.

“To zapravo otvara vrata mogućnosti da će se sportisti oglasiti”, kaže on. “Na kraju krajeva, Olimpijskim igrama su ti sportisti više potrebni nego što su sportistima potrebne Olimpijske igre.”

Novinarka Glasa Amerike Džesusejmen Oni je učestvovala u pisanju ovog izveštaja.

Izvor: glasamerike.net