Da li „Fejsbuk” i „Tviter” cenzurišu u korist Bajdena

Kajaćeš se ako zabraniš, kajaćeš se ako dozvoliš – tako izgleda tamni vilajet u koji su upali „Fejsbuk” i „Tviter” u finišu američke predizborne trke. Da bi sprečili ponavljanje manipulacija iz 2016, što svi od njih traže i očekuju, napravili su, po nekim ocenama, korak preko crvene linije. U sredu su zabranili deljenje teksta tiražnog tabloida „Njujork post”, koji u negativnom svetlu prikazuje demokratskog kandidata Džoa Bajdena, što je prvi put da to rade jednoj velikoj medijskoj kući i očekivano je izazvalo nove optužbe konzervativaca da tehnološki džinovi rade u korist demokrata, a njih cenzurišu.

Štaviše, „Tviter” je nakratko blokirao i naloge novinara koji su delili link, izbornog štaba Donalda Trampa i sekretarke za štampu Bele kuće Kejlin Mekenani. Portparol republikanskog štaba je to opisao kao nečuveno izborno mešanje „Bajdenovih drugara iz Silicijumske doline, koje liči na Kinu i Kubu, ali ne na Ameriku”. Šef Bele kuće je ponovio poziv da se ukine član 230 Zakona o komunikacijama, koji štiti platforme od tužbi za objavljeni sadržaj. Direktor federalne komisije za komunikacije republikanac Adžit Paj najavio je da će razmotriti izmenu zakona.

Odmah sledećeg dana prvi čovek „Tvitera” Džek Dorsi priznao je da je nedopustivo što nisu odmah objasnili korisnicima da njihova politika zabranjuje deljenje hakovanog materijala koji sadrži privatne podatke. Istovremeno je najavio da će ona biti promenjena tako da će od sada deljenje biti zabranjeno samo hakerima i direktnim saučesnicima.

Sumnja se da je njujorški dnevnik, deo medijskog carstva Ruperta Merdoka, do materijala za spornu priču došao hakovanjem. Tekst je objavljen kao „bomba”, na naslovnoj strani, s fotografijama i imejlovima i pomalo bizarnim objašnjenjem kako se do njih došlo. Navodno, Hanter Bajden je odneo laptop na popravku u jednu radnju u Delaveru i nikad ga nije preuzeo, ali je vlasnik kopirao hard-disk. U njemu su pronađeni imejlovi koji su nekako došli do Trampovog advokata Rudija Đulijanija, a sugerišu da je Hanter u vreme dok je radio u gasnoj kompaniji „Burizma” u Ukrajini obećao direktoru da će mu ugovoriti sastanak sa ocem, koji je tada bio potpredsednik SAD.

„Fejsbuk” je bio malo blaži od „Tvitera” i samo je ograničio vidljivost članka dok ne prođe nezavisnu proveru, što radi i s drugim osetljivim objavama. „Gugl” je u rezultatima pretrage izbacivao link ka tekstu u „Njujork postu”, ali i ka drugim medijima koji su ga dovodili u pitanje.

Da li su internet kompanije ovim potezima zaštitile izbore ili su se nedopustivo umešale u njih? Liberalni mediji i analitičari pozdravljaju odluku ocenjujući da, posle godina nečinjenja, džinovi interneta konačno počinju da čiste haos, a to ljuti moćnike koji su imali koristi od starog načina. „Njujork tajms” brani odluku kao pokušaj da se spreči zloupotreba platformi za širenje dezinformacija. Kaže da jeste doneta naprečac, ali da se vreme na društvenim mrežama ne sme gubiti zbog brzine kojom one šire materijale. Do sada su ih uvek napadali da reaguju kasno, tek kad se opasan sadržaj previše raširi. „Vašington post” zaključuje da su ove tehnološke kompanije preduzele ono za šta mesecima vežbaju uoči izbora i podseća da su do sada sprečile širenje netačnih informacija o Bajdenovom zdravlju, o tome koja je poslednja želja preminule sutkinje Vrhovnog suda Rut Baden Ginsburg i o validnosti glasanja poštom.

Trampovi simpatizeri i njemu naklonjeni mediji smatraju da je reč o nedopustivoj cenzuri priče za koju su očekivali da ima efekat objavljivanja hakovanih mejlova Demokratske stranke pred prošle izbore i da Trampu nadoknadi zaostatak za Bajdenom. Republikanci traže da se kompanije tuže i da im se oduzme pravna zaštita koju trenutno uživaju, jer se ne tretiraju kao izdavači i nemaju odgovornost za objavljeni sadržaj. Senator Džoš Hejli traži da se direktorima uputi sudski poziv da u kongresu svedoče o cenzuri. Optužio ih je da su „preoteli američku demokratiju cenzurom vesti i kontrolom slobode govora”.

Bajdenov izborni štab demantovao je ključnu tvrdnju iz teksta da se sastanak desio, uz podsećanje da su sve dosadašnje istrage potvrdile da tadašnji potpredsednik nije uradio ništa loše i da je sprovodio zvaničnu politiku SAD prema Ukrajini. Neki od aktivista su opisali članak kao rusku dezinformaciju, mada nema dokaza da je povezan sa stranim uticajem, piše „Vašington post”. Tramp tvrdi da je Džo Bajden izvršio pritisak da se smeni ukrajinski tužilac koji je istraživao „Burizmu” i pokušao je da koristeći funkciju pribavi dokaze o tome od ukrajinskih vlasti, zbog čega mu se sudilo za opoziv.

Izvor: politika.rs