Da li je Amerika spremna da popusti Nemačkoj oko „Severnog toka 2”

Transatlantsko partnerstvo Amerike i Nemačke izgleda nema cenu za novu administraciju u Vašingtonu, pa za izglađivanje odnosa nakon tegobnih Trampovih godina u Beloj kući ni „Severni tok 2” ne može biti prepreka. Naime, ako se može verovati uglednom nemačkom ekonomskom dnevniku „Handelsblat”, predstavnici Bajdenove administracije naznačili su ovih dana Berlinu spremnost za uslovno ukidanje američkih sankcija rusko-zapadnoevropskom gasovodu (94 odsto završen). Za takav „megadiplomatski” gest Vašingtona Berlin bi „na sto trebalo da stavi paket (izvesnih) rešenja, inače tema ’Severni tok’ neće moći da se skine sa dnevnog reda”, navodi „Handelsblat” pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.

U ovom paketu trebalo bi da se nađe rešenje da Evropa ne postane isuviše zavisna od ruskog gasa, odnosno da Ukrajina ne bude skrajnuta sa trase „Gaspromovog” izvoza energenta iz Sibira na zapad.

Uz to, Vašington posebno interesuje da se u priželjkivanom „paketu rešenja” nađe i rešenje za „mehanizam zaključavanja” gasovoda u Nemačkoj za slučaj da Rusija počne da manipuliše energentom, politički ili nekako drugačije, navodi „Handelsblat”.

„Angela Merkel je odahnula kada je čula za ovaj predlog, ali Berlin još nije izašao s konkretnim odgovorom Vašingtonu”, navodi „ Handelsblat” pozivajući se u ovom slučaju na neimenovane nemačke zvaničnike.

U kojoj su sada tačno fazi pregovori Vašingtona i Berlina oko „Severnog toka 2”, zagonetka je. Na terenu, ruski specijalizovani brod „Fortuna”, sa svitom ruskog brodovlja u tehničkoj podršci, nastavlja „nešto da radi” južno od danskog ostrva Bornholm. Da li „Fortuna” tamo već postavlja cevi „Severnog toka 2” ili su još u toku pripremni radovi – zapadni sateliti koji pomno prate dešavanja na toj pomorskoj lokaciji nisu sigurni.

Na evropskom kopnu najnoviji politički otpor prema završetku „Severnog toka” pokazao je zvanični Pariz. Nemačka treba da zaustavi „Severni tok 2” na talasu evropskih inicijativa o novim sankcijama prema Rusiji, i zbog slučaja „Navaljni”. kao i zbog masovnog hapšenja njegovih pristalica na nedavnim protestima, procenio je Kleman Bone, francuski državni sekretar za evropske poslove. Kabinet Angele Merkel smesta je reagovao.

„Nemamo ništa novo da dodamo. Nemačka ne menja stav o ’Severnom toku 2’”, poručila je Martina Fic, portparolka nemačke kancelarke, preneo je „Dojče Vele”. Zahtev francuske vlade da prekinemo gradnju već odobrenog projekta „Severnog toka 2” je nerazuman i pogrešan. Takav potez rezultirao bi skokom cene gasa zbog prinudne kompenzacije za već izvedenu investiciju, nadovezao se Klaus Ernst, predsednik Komiteta za energetiku nemačkog Bundestaga.

U međuvremenu, ova hladna zima u Evropi za „Gasprom” je sezona kao nijedna ranije. Naime, ruska energetska firma (podmiruje 40 odsto energetskih potreba EU) izvezla je prošlog meseca više od 19,5 milijardi kubnih metara gasa zapadno od Urala, odnosno 45 odsto više nego istog meseca lane. Ta rekordna količina sibirskog gasa vredi oko 4,5 milijardi dolara, prenela je ruska agencija Interfaks. Drastični skok uvoza sibirskog gasa zabeležen je od Holandije (plus 21,2 odsto) i Nemačke (32,4 odsto), preko Francuske (77,3 odsto više nego prošlog januara), do Poljske (89,9 odsto) i Italije (221,5 odsto).

Istovremeno, „Gasprom” je povećao izvoz sibirskog energenta i na istok, odnosno Kini. Gasovodom „Snaga Sibira” ruski izvoznik isporučio je rekordnih (za taj pravac) milijardu kubnih metara gasa u januaru. I najavio dalji rast izvoza gasa drugoj najvećoj ekonomiji sveta.

Drugim rečima, Evropljanima je stavljeno do znanja da nisu jedini.

Kako će Berlin nadalje voditi dijalog s Vašingtonom povodom „Severnog toka 2” i sprema li se uslovno ukidanje američkih sankcija tom gasovodu, otvoreno je pitanje.

Izvor: politika.rs