Da li je Nemačka spremna za „zelenu kancelarku”

Da li je Nemačka posle 16 godina vladavine Angele Merkel spremna za „zelenu kancelarku” ili će posle izbora nova vlada biti samo u zelenim nijansama?

Dok je lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet tek posle šestočasovne rasprave dobio podršku vrha stranke da bude kandidat za novog predsednika vlade, opozicioni Zeleni su glatko, prvi put u četrdesetogodišnjoj istoriji stranke, izabrali Analenu Berbok za svog kandidata na izborima za Bundestag 26. septembra.

Nedelju dana je trajala politička drama u taboru konzervativaca između Lašeta i njegovog u javnosti popularnijeg izazivača, lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markusa Zedera, ko će od njih dvojice preuzeti ulogu kandidata za kancelara.

Članovi saveznog predsedništva CDU sa 77,5 odsto glasova podržali su Lašeta. Za njega je glasao 31 od 46 članova predsedništva, devet ih je bilo za Markusa Zedera, a šest se uzdržalo od glasanja.

Bavarski premijer Markus Zeder nije hteo da učestvuje na sastanku u ponedeljak uveče, na kojem se odlučivalo ko će predvoditi demohrišćansku koaliciju na izborima, ali je poručio: „Ako predsedništvo CDU podrži Lašeta, mi ćemo poštovati tu odluku”.

„Princ Bavarske”, kako Zedera zovu, prethodnih dana je istrajavao na tome da on bude kandidat za kancelara unije CDU/CSU pozivajući se na bolji politički rejting među biračima od svog rivala premijera pokrajine Severne Rajne – Vestfalije. U istoriji ovog demohrišćanskog saveza samo su dva političara iz CSU – Franc Jozef Štraus i Edmund Stojber – ulazila u predizbornu trku za saveznog kancelara.

Zeleni, koji u anketama opasno duvaju za vratom demohrišćanima (CDU/CSU podržava 27 odsto građana, a zelenu stranku 24 procenata), u odlasku Merkelove s političke scene vide svoju šansu. Nesnalaženje vlade u borbi protiv epidemije korone oslabilo je vladajuće stranke CDU i SPD, a ojačalo Zelene.

„Kandidujem se za obnovu dok drugi predstavljaju status kvo”, bacila je rukavicu u lice demohrišćanima kopredsednica Zelenih, ambiciozna Analena Berbok, pošto je izabrana za kandidata za kancelara.

U situaciji kada zvezda Merkelove polako gubi sjaj, a Lašet biračima obećava da „s kancelarkinog puta ne skrenemo”, Zeleni, koji su prerasli u u ozbiljnu stranku centra, vide na izborima svoju šansu. Od stranke koja je prvi put ušla u Bundestag 1983. godine, Zeleni su dogurali do toga da budu na vlasti u 11 od 16 nemačkih pokrajina. Sada je cilj Berlin.

Dosadašnji tradicionalni oslonac Merkelove, manji partneri u vladi, sve anemičnije socijaldemokrate, u lošem su ideološkom i kadrovskom stanju, tako da su Zeleni pet meseci uoči izbora popunili taj vakuum koji je zauzimao SPD.

„Zeleni će biti u sledećoj vladi, bilo kao lideri koalicije ili njen deo”, kaže za „Njujork tajms” u svojoj prognozi istaknuti demohrišćanin Norbert Retgen, nekadašnji ministar u vladi Merkelove.

U svom predviđanju ishoda septembarskih izbora u Nemačkoj agencija „Blumberg” ima jednu dilemu: da li će 40-godišnja političarka u usponu i majka dvoje dece, bez iskustva u državnim poslovima, biti nova kancelarka ili vicekancelarka.

Do pre tri godine malo je ko u Nemačkoj čuo za Analenu Berbok kada se na kongresu Zelenih popela na binu u crnoj kožnoj jakni i održala vatreni govor praćen ovacijama: „Danas ne biramo ženu koja će ići uz Roberta, nego novu predsednicu stranke”.

U govoru je tada mislila na kopredsednika stranke Roberta Habeka, iz čije senke je vrlo brzo izašla i postala prepoznatljiva.

Dok Armin Lašet biračima ne nudi nikakav rizik, već poverenje i pouzdanost, jer korača utabanim stazama Angele Merkel, njegova rivalka na predstojećim izborima poručuje da je ubeđena kako Nemačkoj treba novi početak.

Iako se „crno-zelena” koalicija čini veoma izvesnim ishodom izbora, mnogi se pitaju kako će to funkcionisati. Berbokova, koja nema straha od saradnje s demohrišćanskim političarima, ima i stroge uslove kada je reč o budućoj saradnji s CDU. Zeleni ne gledaju baš blagonaklono na završetak „Severnog toka 2”, jer zaobilazi Poljsku i Ukrajinu. Takođe traže da se sagorevanje uglja u Nemačkoj okonča do 2038. godine. Hoće da se brzina na auto-putevima svuda ograniči na 130 kilometara na čas. Protivi se većim izdacima za vojsku, koje od Nemačke traže SAD, ali i domaći konzervativci.

Izvor: politika.rs