Da li je stvarno kraj ili početak kraja?

Potresi u Hrvatskoj uzdrmali su region na kraju, nadasve teške i čudne, 2020. Sjedinjene Američke Države dobile su novog predsednika, a na Kavkazu je izbio rat.

Protesti širom sveta u nekim trenucima bacili su u senku pandemiju.

I tokom epidemijskih kriza, građani su birali nove predstavnike vlasti, što je u nekim zemljama dovelo i do masovnih demonstracija, a od januara do januara, svet je pogodilo nekoliko terorističkih napada i ubistava.

Oteglo se 366 dana ove prestupne godine koja će biti upamćena po koroni, ali ma koliko virus sve usporavao i zasenjivao, neki od događaja našli su svoje mesto u istoriji.

Da li je nova 2021. označila kraj ili bar početak kraja onoga što je prethodna godina donela?

Ubistvo Sulejmanija

EPA-EFE/IRANIAN SUPREME LEADER'S OFFICE

Već na početku godine, pre svega svetsku političku javnost, uzdrmala je vest o ubistvu Kasema Sulejmanija visokorangiranog iranskog generala.

Sulejmani, koji je vodio iranske vojne operacije u Iraku i Siriji, poginuo je 3. januara dok su ga lokalni saveznici vozili sa aerodroma u Bagdadu.

U napadu je ubijen i bliski Sulejmanijev saradnik i zamenik šefa PMU-a, Abu Mahdi al-Muhandes.

Pad ukrajinskog boinga

Nedugo nakon toga, 8. januara, ukrajinski “boing” 737 u kojem se nalazilo 176 osoba, srušio se po poletanju sa teheranskog aerodroma. Tri dana kasnije, Iran je objavio da je vojska te zemlje “nenamerno oborila” ukrajinski putnički avion, navodeći da je u pitanju bila ljudska greška.

Takođe, pre nego što je iko mogao naslutiti kakva nas godina čeka, svet je pogodila vest o pogibiji legendarnog košarkaša Kobija Brajanta.

Četrdesetjednogodišnji Brajant je bio je u heliktopteru kada se on srušio kod mesta Kalabasas, u zapadnom delu Los Anđelesa. Sa Kobijem je poginula i njegova ćerka Điđi.

Razorni zemljotres u Turskoj, požari u Australiji…

Foto: EPA/   STR

Tursku je 24. januara pogodio razorni zemljotres, jačine 6,9 jedinica Rihterove skale. Tresao se istok Turske, a poginulo je više od 40 ljudi.

Tokom januara, svet su obilazile i zastrašujuće fotografije iz Australije koja je bila pogođena velikim požarima.

To su bili najveći u novijoj istoriji na tom kontinentu. Progutali su gotovo 30 miliona hektara šume, dok naučnici procenjuju da je izgubljeno čak tri milijarde životinja.

Dok se tokom marta razbuktavala epidemija koronavirusa, Zagreb je 22. marta pogodio razorni zemljotes jačine 5,3 stepena Rihterove skale. Nažalost, u zemljotresu je život izgubila devojčica. Načinjena je velika materijalna šteta u glavnom gradu Hrvatske.

Ubistva Afroamerikanaca u SAD

EPA/ Michael Reynolds

Svet je 25. maja obišla vest o smrti Afroamerikanca Džordža Flojda kojeg je ugušio policajac Derek Šovin.

Naime, policajci u Mineapolisu su prilikom privođenja Flojda prekoračili silu, a Šovin mu je stavio koleno na vrat.

“Ne mogu da dišem, ne mogu da dišem!”, izgovarao Flojd u tom trenutku, dok je ležao na asfaltu, na noga policajca mu bila na vratu.

Flojd je potom umro u policijskom pritvoru, što je pokrenulo masovne antirasističke proteste širom SAD, ali i sveta.

Nakon toga, u Atlanti je 13. juna ubijen još jedan Afroamerikanac Rejšard Bruks (27). Njega je takođe usmrtio policajac koji je kasnije dobio je otkaz.

Podsetimo, 27-godišnji Rejšard prijavljen je jer je spavao u automobilu koji je blokirao prolaz drugim učesnicima u saobraćaju. Ustanovljeno je da je bio pod uticajem alkohola, a prilikom hapšenja došlo je do naguravanja te je Bruks od jednog policajca zgrabio elektrošoker. Nakon toga je ustreljen.

Možda se činilo da se polako smiruje tenzija, ali ponovo… U septembru se u Americi se dogodilo novo policijsko ubistvo mladog Afroamerikanca, kada je u Vašingtonu ubijen Dajon Kej (18).

U policijskom izveštaju navodi se da je 18-godišnji Kej identifikovan kao lice koje je pobeglo kada mu se približila policija, koja je istraživala prijavu o naoružanom mladiću viđenom u jednom kvartu jugoistočnog Vašingtona.

Srbija birala poslanike

Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Nakon proleća tokom kojeg je svet bio u lokdaunu, usledili su i izbori širom sveta. Izlazak na birališta u mnogim zemljama je pomeren za letnje mesece kada se epidemija koronavirusa smirila.

Pre svih, 21. juna održani su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji.

Izborna lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu” osvojila je 1.953.998 glasova, odnosno 60,65 odsto od svih birača koji su izašli na izbore, odnosno 188 mandata.

U Parlament je ušlo još sedam lista.

Srbija je 25. oktobra dobila novu Vladu na čijem čelu je ostala Ana Brnabić.

Nakon izbora, u sred epidemije, dogodili su se i protesti ispred Skupštine Srbije. Demonstranti su pokušali i nasilni upad u zgradu parlamenta, ali i ih je policija sprečila.

Milanović umesto Kolinde Grabar Kitarović, HDZ ubedljiv

Hrvatska je 6. januara dobila novog predsednika nakon što je kandidat Socijaldemokratske partije Hrvatske Zoran Milanović odneo je pobedu na izborima.

Hrvati su na birališta izašli i 5. jula na parlamentarne izbore. Ubedljivu pobedu odnela je Hrvatska demokratska zajednica Andreje Plenkovića koji je trenutno premijer Hrvatske.

Iako se očekivala neizvesnost, desila se jedna od najubedljivijih pobeda HDZ-a.

U avgustu su održani i predsenički izbori u Belorusiji.

Pobedu je odneo dosadašnji predsednik Aleksandar Lukašenko, kojem je to šesti mandat.

Nakon izbora, usledili su protesti pristalica opozicije koja smatra da su izbori pokradeni i da Lukašenko na poziciju predsednika nije došalo leaglnim putem.

Lukašenko je, u međuvremenu, zabranio proteste, dajući ovlašćenja policijskim snagama da ih razbiju uz upotrebu sile.

Njegova protivkandidatkinja i predvodnica opozicije Svetlana Tihanovskaja tvrdila je da je ona pobednica, a Lukašenko je odgovorio represijom – hapšenjem opozicionih prvaka i demonstranata.

Gotovo svi vodeći opozicioni političari, među kojima i Tihanovskaja, bili su prinuđeni da napuste zemlju, a neki oh njih su, poput Marije Kolesnikove, uhapšeni.

Evropska unija saopštila je da ne priznaje Lukašenka za predsednika i uvela je i nove sankcije Belorusiji.

Trovanje Alekseja Navaljnog

Ilustracija:EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

20. avgusta avion kojim je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni leteo iz Tomska u Moskvu, hitno je sleteo u Omsku, jer mu je pozlilo. Od tog trenutka krenule su spekulacije o trovanju Navaljnog, a on se ubrzo našao u bolnici u Nemačkoj.

Navaljni je navodno otrovan nervnim agensom novičok, a u bolnici je bio četiri nedelje.

Zapadni stručnjaci su rekli da su utvrdili da Navaljni jeste bio otrovan, ali Putin odlučno negira da ruski državni organi imaju bilo kakve veze sa tim.

Krajem septembra – Rat na Kavkazu

EPA/ ARMENIA DEFENCE MINISTRY PRESS S

Svašta se zbilo, a onda i rat. Jermenija i Azerbejdžan obnovili su oružani sukob zbog teritorije Nagorno-Karabah, oko koje se spore više decenija.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan 27. septembra objavio je da su oružane snage Azerbejdžana pokrenule ofanzivu u pravcu Nagorno-Karabaha.

Rat je trajao do 10. novembra kada je sklopljen mir posredovanjem Rusije.

Jedna strana optuživala je drugu za napade i potpirivanje daljih sukoba, a činjenica je da je da su gradovi uništeni, dok su mnogi ljudi izgubili živote.

Tačan broj poginulih tokom sukoba još nije saopšten.

Krajem oktobra ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je život izgubilo oko 5.000 vojnika na obe strane, kao i nekoliko stotina civila.

Nakon sporazuma u glavnom gradu Azerbejdžana, i drugim mestima ljudi su slavili, a u Jermeniji je zavladao bes.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan nazvao je sporazum neverovatno bolnim i za njega i za njegov narod, a u Jerevanu su izbile demonstracije.

Demonstranti su u naletu gneva upali u parlament, tražeći ostavku premijera.

Mirovni sporazum, koji su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan. Podrazumeva da Azerbejdžan zadrži područja u Nagorno-Karabahѕ koja je zauzeo tokom sukoba.

Jermenija se saglasila da se povuče iz nekoliko drugih susednih oblasti.

Sukob Jermenije i Azerbejdžana oko teritorije Nagorno-Karabaha jedan je od najdužih u Evropi i traje još iz vremena kada su obe zemlje bile deo Sovjetskog saveza.

Vlasti Nagorno-Karabaha proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje tu odluku.

Nagorno-Karabah pretežno naseljavaju Jermeni, ali Azerbejdžan smatra ovu oblast delom države.

Evropa u strahu od terorističkih napada

Foto: EPA/ HERBERT P.OCZERET

Tokom jeseni usledio je niz terorističkih napada.

Najpre se 25. septembra dogodio napad blizu bivših prostorija satiričnog magazina „Šarli Ebdo“ .

U napadu nožem tada je povređeno najmanje dvoje ljudi.

Potom je 16. oktobra u Parizu ubijen nastavnik. Njemu je ubica odsekao glavu, a kako su mediji tada preneli, ubijeni nastavnik je na času je deci pokazivao karikature proroka Muhameda.

Policijski izvor tada je naveo da su svedoci čuli napadača kako viče “Alahu akbar” ili “Bog je velik”.

Ovaj čin pojačao je napetosti između Turske i Francuske koje su povukle svoje ambasadore iz Pariza odnosno Ankare.

Nakon dve nedelje 29. oktobra, usledio je novi napad u Francuskoj. Tunišanin Brahim Oso (21) je osumnjičen da je ispred katedrale u Nici ženi odsekao glavu.

Dok je Francuska nalazila načine za borbu protiv terotizma, Evropu je šokiala nova tragedija.

U Beču se 2. novembra dogodio teroristički napad kada je stradalo više osoba.

Za ovaj napad osumnjičen je Albanac poreklom iz Severne Makedonije Kujtim Fejzulaj, a teroristička organizacija „Islamska država“ preuzela je odgovornost za napad.

Smrt Irineja i Amfilohija

Ovu godinu ćemo, nažalost, pamtiti i po smrti patrijarha srpskog Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Od posledica kovida 19 Amfilohije je preminuo 30. oktobra, dok se patrijarh SPC Irinej upokojio 20. novembra, takođe od posledica ove bolesti.

Protesti u Poljskoj

Na hiljade žena i muškaraca u Poljskoj u oktobru je izašlo na ulice protiveći se novom Zakonu o abortusu.

Kontroverzni vladin zakon, koji je dobio podršku Ustavnog suda Poljske, gotovo potpuno je zabranio abortus, osim u slučajevima silovanja, incesta ili kada je zdravlje trudnice ozbiljno narušeno.

Sudskom presudom ustanovljeno je da su abortusi u gotovo svim slučajevima protivustavni, čak i onda kada fetus ima određene deformitete.

Podrška Poljacima stizala je iz celog sveta.

Tramp ostao bez novog mandata, Bajden na čelu SAD

EPA-EFE/ ANDREW HARNIK / POOL

Godinu su svakako obeležili i predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Glasanje u koje su bile uprte oči celog sveta je održano 3. novembra, nakon što je zemlja već bila duboko u krizi uzrokovanoj panedmijom i unutrašnjim nemirima. SAD su najpogođenjije koronavirusom u svetu i trenutno ima blizu 20.000.000 registrovanih slučajeva.

Borba aktuelnog predsednika Donalda Trampa i protivkandidata iz Demokratske stranke Džozefa Bajdena i napeto prebrojavanje glasova u ključnim državama koje odlučuju o pobedniku, rezultirali su još dubljim podelama u američkom društvu.

SAD su dobile novog predsednika Džozefa Bajdena koji je osvojio 306 elektorskih glasova, dok je Tramp osvojio 232. Bajden će zvanično stupiti na dužnost 20. januara.

Tramp je najpre odbio je da prizna poraz, govoreći o “izbornim prevarama” i “nameštanjima”. Podnosio je i tužbe, dokazao svoje tvrdnje.

Pandemija je uticala na to da predsednički izbori budu istorijski- nije bilo velikih predizbornih skupova, a cela kampanja prebačena je na društvene mreže, dok je mnogo više ljudi nego obično glasalo putem pošte.

Kampanju je, između ostalog, obeležila i vest da su Donald Tramp i njegova supruga Melanija zaraženi koronavirusom. Ipak, on se vrlo brzo nakon lečenja vratio u izbornu trku.

Odlazak Maradone

Nakon što je početkom godine sve šokirala vest o pogibiji Kobija Brajanta, još jedna sportska legenda otišla je u istoriju. Dijego Maradona preminuo je 25. novembra u 60. godini života od posledica srčanog udara. Maradona se smatra jednim od najboljih, ako ne i najboljim fudbalerom svih vremena.

Ni sam kraj godine nije mogao da prođe u miru

Sam kraj godine obeležili su zemljotresi u Hrvatskoj. Jaki zemljotresi potresli su 29. decembra Petrinju i Glinu, odneli sedam života i ljude ostavili bez domova.

Solidarnost su pokazale zemlje sveta i regiona, a Vlada Srbije je na inicijativu predsednika Vučića, donela odluku da uputi pomoć Hrvatskoj u iznosu od milion evra, za saniranje posledica zemljotresa.

Sa početkom ove godine, želimo spisak napada i nepogoda na kraju 2021. bude znatno manji, a da duži bude onaj sa lepim događajima, kojih je tokom 2020. godine manjkalo.

Izvor: b92.net