Demokrate preuzele i Senat SAD

Demokrate su osvojile oba mesta u Senatu SAD koja su bila u opticaju na izborima u Džordžiji. To znači da Demokratska stranka sada ima kontrolu nad Senatom SAD, kao i nad Predstavničkim domom, drugim domom Kongresa.

Nakon što je demokrata Rafael Vornok proglasio pobedu u drugom krugu izbora za Senat, pobedu je nad republikanskim protivkandidatom odneo i Džon Osof. Demokrate su time dobile kontrolu nad Senatom pošto su osvojili oba senatorska mandata Džordžije.

Dvostrukom pobedom demokrata, odnos snaga u Senatu je 50-50, čime je izabranoj potpredsednici Kamali Haris pripao presudan glas. Demokrate imaju kontrolu nad Predstavničim domom, a od 20. januara imaće i nad Belom kućom kada na dužnost stupa Džo Bajden.

Zašto je važno ko ima većinu u Senatu?

Bez obzira na to iz koje je stranke aktuelni šef Bele kuće, na njega svejedno ogroman uticaj ima ona stranka koja ima kontrolu nad Senatom.

Senat i Predstavnički dom zajedno čine američki Kongres. Senat je gornji dom Kongresa, a Predstavnički dom donji. Kongres je zakonodavno telo SAD.

Senat sačinjavaju senatori, a svaku saveznu državu podjednako predstavljaju dva senatora. Senatori se biraju većinskom odlukom naroda.

Ishod predsedničkih izbora važan je za određivanje većine u Senatu jer ovim telom predsedava potpredsednik SAD koji ima pravo glasa kada je rezultat glasanja nerešen, odnosno odnos snaga republikanaca i demokrata dođe na 50 prema 50.

Ko ima Senat, ima moć

Senat se smatra prestižnijim telom od Predstavičkog doma i zato je borba za Senat skoro uvek žešća. Kao gornji dom raspolaže ovlašćenjima koja mogu biti vrlo važna za politički život Sjedinjenih Država i tokom Trampovog mandata Senat je u više navrata demonstrirao svoju moć.

Senat potvrđuje nosioce važnih funkcija poput saveznih sudija, sekretara, sudija Vrhovnog suda i upravo je ovo telo odigralo važnu ulogu u imenovanju konzervativne Ejmi Koni Beret po predlogu aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

Republikanska većina u Senatu potvrdila je Beret za sudiju obezbedivši na taj način konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu koja ide naruku republikancima, iako se načelno tvrdi da ove sudije ne postupaju po stranačkoj liniji.

Foto:EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Takođe, Senat je okončao i političku sagu koja je zimus podelila Ameriku: oslobodio je Trampa obe optužbe u procesu opoziva, kako se i očekivalo.

Demokratama su sada preuzele kontrolu nad Senatom, ali ni Senat svakako nije svemoguć bez Predstavničkog doma, pošto je neophodno da oba doma odobre predloge zakona pre nego što se oni proslede predsedniku na potpisivanje.

#TrumpTapes

Poslednji skandal koji je potresao Ameriku takođe je vezan za Džordžiju. Džordžija je u središtu Trampovih tvrdnjim o izbornim neregularnostima za koje do sada nije ponudio validne dokaze, a upravo u ovoj američkoj državi, nekadašnjem republikanskom uporištu, Bajden je na izborima 3. novembra pobedio Trampa sa prednošću manjom od 12.000 glasova, od ukupno pet miliona.

Donald Tramp Foto:Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Posle četiri godine brojnih skandala, Tramp je još jednom šokirao javnost zatraživši od državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera da mu “pronađe” dovoljno glasova da ospori Bajdenovu pobedu u ovoj državi.

Vašington post je objavio snimak ovog, najblaže rečeno, neobičnog razgovora koji je i Tramp javno priznao na Tviteru.

Tramp je sada prevazišao sebe pritiscima na zvaničnike iz Džordžije da “pronađu dovoljno glasova” da se izbegne njegov izborni poraz u toj državi.

“Vidi, sve što tražim je da pronađeš 11.780 glasova. Jedan više nego što imamo”, kaže Tramp na snimku koji je VP objavio.

Izvor: nova.rs