Demokratski kandidati za predsednika snažno podržali istragu o opozivu Trampa

Dvanaest kandidata za predsedničku nominaciju Demokratske stranke imali su burnu debatu u utorak uveče u Ohaju, sa željom da se predstave kao neko ko je sposoban da pobedi aktuelnog predsednika Donalda Trampa na izborima sledeće godine, dok njihove partijske kolege u Kongresu optužuju Trampa za kršenje zakona i sprovode istragu u okviru procedure opoziva.

Svo do jednog od ukupno 12 potencijalnih demokratskih predsedničkih kandidata podržava istragu, koja traje već četiri nedelje, iako je Trampovo smenjivanje putem opoziva i dalje malo verovatno. Kandidati, međutim, nisu gubili vreme pre nego što su publici nacionalne televizije rekli zbog čega bi Tramp trebalo da bude opozvan u Predstavničkom domu, koji kontrolišu demokrate, kako bi se zatim suočio sa suđenjem pred Senatom, koji kontrolišu republikanci.

U svom uvodnom izlaganju, bivši potpredsednik SAD Džo Bajden, jedan od glavnih izazivača Trampa, izjavio je: “Ovaj predsednik je najkorumpiraniji… u celoj našoj istoriji”, ocena je koja je odjeknula preko podijuma za debatu.

“Niko nije iznad zakona”

Druga vodeća kandidatkinja, senatorka iz Masačusesa Elizabet Voren, rekla je: “Ponkad postoje teme koje su veće od politike. Donald Trmap je prekršio zakon. Niko nije iznad zakona. Opoziv se mora nastaviti”.

Debata u utorak četvrta je u nizu gotovo redovnih mesečnih okupljanja demokratskih izazivača koji žele da dobiju nominaciju svoje stranke za suočavanje sa Trampom.

No, 12 kandidata postrojenih na pozornici na Oterbajn univerzitetu u severopazadnoj američkoj državi Ohajo, najveće je takvo okupljanje, a dogodilo se nakon što je američku političku scenu potresla nova drama, otprilike godinu dana pre nego što će se glasači uputiti ka biralištima i birati novog predsednika SAD.

Demokrate u Predstavničkom domu pokrenule su novu, brzu istragu za opoziv, nakon što su uzbunjivači u američkoj obaveštajnoj zajednici pokrenuli pitanja o tome da li je Tramp stavio svoj politički opstanak ispred brige o nacionalnoj bezbednosti kada je krajem juna zatražio od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da mu učini “uslugu”.

Tramp je tada pozvao Kijev da otvori istragu o ulozi koju je Džo Bajden igrao u pomaganju smrenjivanja ukrajinskog tužioca, dok je bio drugi glavnokomandujući u SAD iza tadašnjeg predsednika Baraka Obame, kao i da istraži unosnu službu Bajdenovog sina Hantera u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije.

I stariji, i mlađi Bajden negirali su da su uradili bilo šta nedozvoljeno, mada je Bajden mlađi rekao za ABC njuz ove nedelje da je demonstrirao “lošu procenu” kada je odlučio da služi u kompaniji Bursima zbog toga što je to politički izložilo njegovog oca.

Bajden stariji rekao je da nikada nije raspravljao sa Hanterom o njegovoj odluci da se priključi upravnom odboru ukrajinske kompanije, koju je Hanter napustio ranije ove godine. Hanter Bajden sada obećava da neće raditi ni za jednu stranu kompaniju, ukoliko njegov otac postane predsdnik SAD.

Trumpov kriticizam

Tramp je opisao svoj poziv Zalenskom kao “perfektan” i rekao da ništa loše nije uradio. On je označio istragu o opozivu kao još jedan pokušaj da se obori njegova izborna pobeda iz 2016.

Bajden stariji, koji u svojoj 76. godini po treći put trči trku za predsedničku poziciju, nominalni je lider među demokratskim glasačima prema istraživanjima janvog mnjenja sprovedenim na nacionalnom nivou, kao njihov izbor za suprotstavljanje 73 godine starom Trampu. U istraživanjima kako bi glasali ako bi Tramp i Bajden konačno ukrstili koplja, Bajden često pobeđuje Trampa, baš kao i Vorenova, bivša profesorka prava na Harvardu, čija se popularnost kreće blizu Bajdenove ili ga čak prevazili u istraživanjima javnog mnjenja na nacionalnom nivou među demokratama.

Bajden i 70 godina stara Elizabet Voren, bili su u centru pažnje i u utorak, zajedno sa Bernijem Sandersom, samoproklamovanim demokratskim socijalistom koji trenutno zauzima treće mesto po popularnosti među demokratama. Sanders, star 78 godina, pretrpeo je srčani udar nedavno, što je intenziviralo pitanja u vezi sa zdraljem ovog najstarijeg takmaca u trci za predsedničku nominaciju.

Devetoro drugih kandidata na debati suočilo se sa obeshrabrujućim izazovom: Kako se najbolje razlikovati od predvodnika i kako zadobiti privrženost u nacionalnim i anketama u državama u kojima demokrate organizuju takmičenja za nominaciju svoje stranke, počevši o februara.

Svih devetoro imaju jednocifrenu podršku, u poređenju sa Bajdenom i Vorenovom koji su iznad 20 odsto podrške i Sandersom koji je na oko 15 odsto.

Naredna debata

Demokratska stranka postavila je standarde čak i više za one koji žele mesto na bini na narednoj debati zakazanoj za 20. novembar. Kandidati moraju da imaju veće procente u istraživanjima – najmanje tri odsto u četiri istraživanja na nacionalnom nivou, ili pet odsto među građanima u državama koje su među prvima na kalendaru za glasanje, kao i veću finansijsku podršku sa najmanje 165.000 individualnih donatora.

Preostalih devet kandidata u utorak uveče bili su senatorka iz Kalifornije Kamala Haris, koja je opala u istraživanjima javnog mnjenja poslednjih meseci i koja je promenila fokus svojih napora da bude ta koja će se suprotstaviti Trampu; gradonačelnik Saut Benda u Indijani, Pit Butidžedž; senator iz Nju Džerzija Kori Buker; senatorka iz Minesote Ejmi Klobučar; bivši sekretar za stanovanje SAD Džulijan Kastro; bivši predstavnik SAD Beto O’Rurk iz Teksasa; tehnološki preduzetnik Endrju Jang; predstavnica SAD sa Havaja Tulsi Gabard i Tom Stijer, bogati aktivista za zaštitu čovekove okoline koji je započeo kampanju na nacionalnoj televiziji za opoziv Trampa mnogo pre nego što su političke figure u Vašingtonu započele sa trenutnom istragom.

Izvor: Glas Amerike