Derbi mučenika

Pamtim preko sto derbija između Zvezde i Partizana, ali ovaj je bio shodno situaciji u kojoj živimo. Tužan, bezidejan i jadan. Svih 22 „penzionera“ trudili su se da lopta bude na „odmoru“ koliko god je moguće i kad bi tamo mogla da čami što duže. Kao prebijeni trećerazredni zalutali šatro prvotimci takmičili su se ko će više da se previja po travi i traži detelinu sa četiri lista u toj agoniji. Skauti koji su došli da ošacuju eventualno koga bi pazarili, na kraju su džabe pukli kintu za avionske karte jer su ovo mučenje i bauljanje po zelenom tepihu mogli da vide i na nekom lokalnom terenčetu gde penzosi vataju zadnje atome snage da dovate loptu i šutnu je iz sve snage dok ona posle pola sata ne doleti do gol linije. Navijački huligani su rešili da oni budu jedine “zvezde“ večeri pa su malo zapalili južnu tribinu i one glupe plastične stolice koje i služe da izgore kad već goveda na njima ne sede. Uzvratili su im i Zvezdini navijači, vatrometom i bakljadom i kaže voditelj na nekoj TV lokalnoj: “Uvek sam se čudio kako uspeju to sve da prokrijumčare na stadion“. Pa voditelju, ili si glup ili želiš silno to da budeš. To se nikada nije krijumčarilo nego donosilo dan ranije i štekovalo, pa se posle glavonje stadiona šatro zgražavaju kako se unelo. Doneo Žika i na APENCU, pa pijan uleteo na Marakanu sa sve bakljama, pa ih posle pijan ređao pod stolice, uredno. Prvi put da nikoga od igrača ne mogu da izdvojim jer su svi bili podjednako pogubljeni kao da su hokejaše izveli da igraju fudbal, a oni pitali je l može odbojka na pesku. Žao mi jedino onih klinaca na tribinama koji su mislili da će da „maznu“ neku fintu sa derbija i prodaju je u svoje školsko dvorište nekom ortaku. A otišli su kući, kao da su gledali neke znojave matore boksere koji su sve vreme tražili da leže jedan drugome na ramenu i tako dočekaju kraj utakmice. Zbog dva prekida sudija je trebao da produži meč najmanje za 12 minuta i njemu čoveku se smučilo pa rešio da prekrati muke i jednima i drugima, da bi pre otišli kući da broje svoje teško zaradjene stotine hiljada evra koje su zaradili između ostalog i ovim stominutnim CIRKUSOM, u kome bi verovatno i neke mečke i lame bolje pikale i bar izmamile pola uzdaha za dva poluvremena. To je bio derbi za pamćenje da bi se što pre zaboravio. Tuga, čemer i jad su bili jedini „začin” koji su začinili ovu PREDSTAVU u kojoj su jedini akteri bili STATISTI.

T. F.