Diplomatija Berlina beskorisna u iranskoj krizi?

Napetost između Irana i SAD sve je veća, a Evropska unija i Nemačka pokušavaju da posreduju. U okviru tih napora kancelarka Angela Merkel putuje u Moskvu. Koliko sva ta diplomatija može da bude uspešna?

„Deeskalacija“ je čarobna reč. Ona se ovih dana stalno može čuti kada je reč o političkim naporima Berlina. I u zajedničkoj izjavi kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Borisa Džonsona zahtevana je deeskalacija. Upućen je apel „svim akterima“ da pokažu krajnju uzdržanost i „osećaj odgovornosti“. Ali: kako doći do deeskalacije?

Odgovor Evrope glasi: kroz razgovore. Evropljani, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas, „imaju otvorene i funkcionalne kanale komunikacije sa obema stranama, koji se trenutno koriste. I mi ćemo dati svoj doprinos da obezbedimo da u Iraku ne dođe do rata u kome bi sukobljene strane bile u službi drugih velikih sila i susednih zemalja.“

SAD se žale zbog nedostatka podrške

Razgovara se sa Sjedinjenim Državama, koje su u vazdušnom napadu u Bagdadu ubile generala Kasema Sulejmanija i time u velikoj meri zaoštrile krizu. Američki državni sekretar Majk Pompeo izrazio je razočarenje zbog nedostatka podrške Evropljana za taj drastičan korak.

Sjedinjene Države opravdavale su taj napad bespilotnim letelicama navodnim neposredno očekivanim napadima Sulejmanija. Međutim, za tu tvrdnju nisu dostavljeni nikakvi dokazi, rekao je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslovaRajner Brojl: „Videli smo obrazloženje SAD, ali nam nedostaju informacije koje bi opravdale taj postupak.“

Čini se da se Evropska unija odlučila za neku vrstu putujuće diplomatije s podeljenim ulogama: Makron održava kontakt s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem, Boris Džonson se savetuje s predsednikom Trumpom, a Angela Merkel će se tokom vikenda sastati u Moskvi s predsednikom Vladimirom Putinom. Rusija se, kao i Kina, ubraja u potpisnice nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine.

Nemački vojnici u Iraku

Savezna vlada Nemačke vodi razgovore i sa Bagdadom. Irački parlament je u nedelju, isprovociran američkim napadom na njihovoj teritoriji, usvojio nacrt rezolucije kojom se sve strane trupe u toj zemlji uključene u borbu protiv IS, pozivaju da napuste zemlju. U Iraku je raspoređeno i 120 vojnika Bundesvera, koji se uglavnom nalaze u misijama vojne obuke. Sada se, prema rečima portparola Ministarstva spoljnih poslova Brojla, raspravlja o tome „kako da se vlada (u Berlinu) suoči s tom odlukom (iračkog) parlamenta i kakav je budući odnos koji ona želi da ima sa partnerima“.

Ministar spoljnih poslova nemačke Haiko Mas naglašava da niko nije za vojni angažman u Iraku protiv volje iračkog parlamenta i vlade. Američka pretnja sankcijama, kako je rekao Mas, u ovoj situaciji „ne pomaže“. Nemački vojnici zbog napete bezbednosne situacije u Iraku trenutno borave samo u svojim kampovima.

Ministar spoljnih poslova Nemačke takođe namerava da „ubrzo obavi razgovor s iranskim ministrom spoljnih poslova Džavadom Šarifom“, rekao je portparol Brojl.

Bespomoćni posrednici

Pri svemu tome, postavlja se pitanje: šta Berlin, kao i EU, osim apela i saveta, mogu da ponude svojim sagovornicima? Već gotovo godinu i po dana Evropljani bezuspešno pokušavaju da posreduju između Teherana i Vašingtona. Zalažu se za spasavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom. Američki predsednik Donald Tramp je u maju 2018. jednostrano odustao od tog sporazuma. Kao rezultat toga, Vašington je počeo da sprovodi „politiku maksimalnog pritiska“ na Iran, posebno kroz režim sankcija. Iran sa svoje strane to doživljava kao ekonomski rat.

Svi dosadašnji pokušaji Nemačke, Francuske i Velike Britanije da se Iranu obezbede ekonomske povoljnosti koje su obećani u nuklearnom sporazumu, bili su razočaravajući. Većina evropskih firmi se, zbog pritisaka SAD, povukla iz Irana. A evropski mehanizam trgovine INSTEX, koji služi da se zaobiđu američke sankcije, a koji su pre godinu dana pokrenuli Berlin, Pariz i London – nije zaživeo.

Pošto Teheran od sporazuma nema koristi, čini se da se Iran od maja prošle godine postepeno povlači iz svojih obaveza iz sporazuma. Iranska vlada u nedelju je najavila najnovije kršenje nuklearnog sporazuma: ukidanje granica za centrifuge za obogaćivanje uranijuma. „To bi bio „dalji ozbiljan prekršaj“ sporazuma, rekao je portarol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Brojl. I dodao: „Naš cilj i dalje ostaje spasavanje dogovora“. Brojl međutim nije odgovorio na pitanje na koji način bi to trebalo da se postigne.

„Evropa mora da preuzme političke rizike“

Evropska unija ne znači mnogo u zalivskom sukobu, ocenio je bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel u autorskom tekstu u berlinskom „Tagesšpigelu“. I suviše puta se u poslednje dve godine pokazalo da je „EU tigar od papira kada situacija postane ozbiljna“. A da bi se to promenilo i da bi situacija zaista deskalirala, EU bi morala da bude hrabra i da preuzme političke rizike, založio se Gabrijel. A to, kako dodao, znači sledeće: „Ako je potrebno, trebalo bi se upustiti i u veliki politički sukob sa aktuelnim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država“.

Kako bi se Iran sprečio da „nastavi da ulazi u logiku eskalacije“, Gabrijel savetuje da se Teheranu ponudi dvocifreni iznos u milijardama kredita Evropske centralne banke ili evropskih nacionalnih banaka, kako bi se Iran vratio sprovođenju nuklearnog sporazuma ili, u najgorem slučaju, zadržao na „ograničenoj“ reakciji na napad na Sulejmanija. „Takvom ponudom Evropska unija mogla bi da povrati svoj kredibilitet prema Iranu“, smatra bivši nemački ministar, „i više ne bi bila tigar od papira“.

Izvor: DW