Dodik: Nema stabilizacije BiH bez novog dogovora

Za nekoliko dana ćemo doneti zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS i državnoj imovini, kaže lider SNSD-a

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ustav je jedino što nas zanima – Republika Srpska ne vodi proces secesije, ali ako ne bude volje za dogovor, BiH ne može da preživi, raspašće se, rekao je predsednik SNSD-a i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u obraćanju poslanicima na sednici Skupštine RS na kojoj su lideri stranaka diskutovali o političko-ekonomskoj situaciji.

„Muslimanski nacionalizam teži da napravi svoju unitarnu državu. Njima je nacionalizam dozvoljen, nama nije. Ali ne znači da neće biti”, istakao je.

Sednica republičkog parlamenta održana je zbog političke krize i narušenih međuetničkih odnosa u BiH. Skupština RS nedavno je pokrenula proces povratka ingerencija s BiH na entitet, zbog nezadovoljstva vlasti u Banjaluci izazvanog odlukom Ustavnog suda BiH kojom je Srpskoj osporeno pravo da odlučuje o vlasništvu nad šumama i poljoprivrednim zemljištem.

Takođe, srpski predstavnici već mesecima selektivno učestvuju u radu i odlučivanju u organima BiH, jer zahtevaju povlačenje neustavno nametnutog „Inckovog zakona” koji se odnosi na zabranu negiranja genocida u BiH.

Dodik je u obraćanju poslanicima predložio zaključke u kojima će se konstatovati da „nisu nestali razlozi zbog kojih je skupština odlučila da se Srbi povuku iz odlučivanja na nivou BiH”.

„Parlamentarnoj skupštini BiH treba da predložimo zakon kojim će se narodi i kolektiviteti zaštititi od bilo kakve klevete, da ih niko ne može nazivati genocidnom tvorevinom i da se za takve izjave zapreti adekvatna kazna”, rekao je Dodik.

On je sugerisao da Skupština RS treba čvrsto da ostane pri zaključcima donetim 10. decembra, jer je, kako je naveo, povlačenje saglasnosti RS na zajedničku vojsku, indirektne poreze i pravosuđe bilo izuzetno važno i veliki korak za RS.

„Stvar je strategije kako dalje, 8. februara donećemo zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS. Usvojićemo i zakon kojim ćemo vratiti našu imovinu i brzo je uknjižiti i dodeliti našim lokalnim zajednicama i drugim subjektivitetima da mogu da se razvijaju”, rekao je Dodik.

Osvrćući se na primedbe opozicije o korupciji, koja je „najveći problem RS”, Dodik predlaže da skupština donese dve mere, to jest zakon o finansiranju subjekata na prostoru RS stranim sredstvima, kao što to ima SAD.

„Prepisaćemo američki zakon, samo ćemo umesti SAD napisati RS. U Americi, ako vas neko plati spolja, smatra se da ste strani špijun. Videćete koliko će biti manje korupcije”, ceni Dodik.

Takođe, rekao je da skupština treba da formira tim koji će predvoditi opozicija, a koji će utvrditi nove antikorupcione mere.

Bakir Izetbegović, lider SDA, odbio je učešće na jučerašnjem zasedanju, ali se poslanicima obratio lider najveće hrvatske partije HDZ BiH Dragan Čović, koji je parlamentarce upoznao s problematikom u vezi s izbornom reformom i naveo da su međunarodni predstavnici sugerisali Izetbegoviću da dođe na sednicu Skupštine RS.

Čović je predstavnike RS pozvao da se vrate u zajedničke institucije BiH, gde, kako je naveo, mogu najbolje štititi svoje interese.

Ova sednica parlamenta može se razumeti kao još jedan poziv na dijalog partnerima u FBiH, kako bi se uredila najurgentnija pitanja zbog kojih je BiH u krizi.

Početak zasedanja obeležio je skup boraca ispred parlamenta, koji su zvižducima dočekivali zvaničnike, nezadovoljni, između ostalog, i zbog poziva Izetbegoviću i Čoviću da prisustvuju zasedanju.

Na samom početku u skupštinskom hodniku došlo je do koškanja između Nebojše Vukanovića i obezbeđenja predsednice RS Željke Cvijanović, koje je, kako su izvestili mediji, opozicionara pokušalo da spreči u snimanju.

Milorad Dodik istakao je i da Srpska ima međunarodne prijatelje, rekavši kako se za neke od njih zna, dok se za pojedine ne zna, i dodao: „Nema stabilizacije u BiH bez novog dogovora. BiH nema parlament, već Parlamentarnu skupštinu i stoga bi Skupština RS morala da razmatra svaku tačku dnevnog reda koja ide u Sarajevo i da za svaku da saglasnost. Isto treba da čini Vlada RS kad je reč o sednicama Saveta ministara BiH. To je dejtonska suština, a ne unitarizam, i time ćemo se baviti u narednom periodu”, istakao je Dodik.

On tvrdi da međunarodna zajednica nikad nije uvažavala srpske interese.

„BiH nema drugi način za funkcionisanje nego da iz krize ulazi u novu krizu. Ne vodimo politiku da zbog statusa RS ugrozimo mir, ali smo spremni da se za status predviđen Ustavom borimo političkim sredstvima i od toga nećemo odustati”, naveo je.

U materijalima koji su bili pred poslanicima nabraja se ono na čemu RS godinama insistira – da visoki predstavnik treba da ode iz BiH, i naglašava se da je kriza nastala nakon Inckovog nametanja zakona, kao i da je problem Ustavnog suda BiH potrebno rešiti donošenjem zakona o tom sudu, kojim bi se propisalo da se troje stranih sudija moraju zameniti domaćim pravnicima.

U dokumentu „Političko-ekonomska situacija u BiH” navodi se da je Dejtonskim sporazumom i Ustavom definisan kontinuitet BiH kao države po međunarodnom pravu, ali je definisano i da BiH nema kontinuitet unutrašnjeg ustavnopravnog poretka.

Kad je reč o delovanju visokog predstavnika, u dokumentu se navodi da, ukoliko se zakoni mogu nametanjem staviti na pravnu snagu bez odluke Parlamentarne skupštine BiH, tada ta skupština nije potrebna, niti je potrebno učešće poslanika. „U tom kontekstu treba razumeti odluku poslanika iz RS da selektivno učestvuju u radu parlamenta”.

Konstatovano je da je Ustavni sud prekoračivao svoja ovlašćenja, posebno kad je reč o donošenju odluka u vezi s određivanjem nadležnosti za regulisanje svojinskih prava, za šta nije imao nadležnost. Dodaje se i da je u BiH nužan novi i bolji model organizacije pravosudne vlasti, jer dosadašnji model, u kojem centralnu ulogu ima VSTS BiH, nije opravdao svoju svrhu.

Izvor: politika.rs/mladen kremenović