Druga vrsta imuniteta je mnogo važnija od treće doze

Srbija je, napokon, prešla 50 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva, što je bila “prepona” koju je trebalo da preskočimo još u junu. Sada smo na 50,1 odsto odraslih koji su primili makar jednu dozu.

To je u četvrtak saopštila premijerka Ana Brnabić, koja je rekla da vakcina ima dovoljno, i za davanje treće doze, ali da smo još daleko od kolektivnog imuniteta na kovid-infekciju, koja je u četvrtak potvrđena kod još 579 osoba, dok su tri preminule.

I opet smo u svojevrsnom paradoksu: dok jedni uporno ignorišu pozive na imunizaciju, drugi, oni koji su primili dve doze, obilaze punktove sa pitanjem kada će početi davanje buster doze, iako sa njom, kako je u četvrtak za “Novosti” potvrdio i dr Dušan Popadić, imunolog član Nacionalnog tela za imunizaciju, nema razloga da se žuri.

Mnogo je važnije da se što više približimo kolektivnom imunitetu, za koji bi trebalo da se pelcuje bar 80 odsto kompletne populacije. Dosad smo stigli tek na oko 40 odsto. Kako vakcinacija nije obavezna, premijerka Brnabić kaže da ostaje samo da se apeluje i bori protiv lažnih vesti i dezinformacija zbog kojih, kako kaže, pre svega mladi oklevaju da se vakcinišu.

U 58 gradova i opština u Srbiji vakcinisano je više od 50 odsto odraslih, ali imunizacija mora da se nastavi. Premijerka kaže da i sadašnji procenat vakcinisanih očigledno daje bolju situaciju nego u prethodnim talasima, jer, iako raste broj zaraženih, broj hospitalizovnih ne raste drastično.

Zasad se ne planira nabavka novih vrsta antikovid-vakcina, samo se u oktobru očekuje da stigne ranije ugovorena “Modernina” vakcina.

“Srbija će donirati vakcine zemljama koje su posebno ugrožene, recimo našim tradicionalnim prijateljima u Africi”, kaže premijerka Brnabić.

Teoretski, sa više od milion doza u zalihama, Srbija bi odmah mogla da započne davanje treće doze, preporučene zasad samo za najugroženije, ali neće zakasniti ni ako se sa bustovanjem imuniteta tih pacijenata počne za mesec ili dva. To potvrđuje i dr Dušan Popadić:

“Nije još prošlo dovoljno vremena da zaključimo koliko traje zaštita posle prve dve doze. Pretpostavljam da se to vreme meri godinama i da će nas vakcina štititi 24 ili 36 meseci, s tim što će ta zaštita kod nekih trajati kraće, a kod drugih i duže. Ta ‘meta’ je pomična, jer velika količina virusa može da probije imunitet, pa da se i vakcinisani razbolimo. Treća doza je dodatni benefit posle prve dve i niko ne bi trebalo da bude uplašen zato što se sa njenim davanjem još nije počelo”.

Deo vakcinisanih, čini se, najviše plaši to što su na testiranju posle prve dve doze dobili rezultat da uopšte nemaju antitela ili imaju nizak nivo.

“Takav rezultat ne znači da antitela zaista i nema, jer problem je sa tim testovima što proizvođači ne otkrivaju šta se u testovima nalazi, koji deo proteina SARS-CoV-2, pa i kad kažu da je to S protein, to je samo jedan njegov deo”, kaže dr Popadić.

“Zato nema svrhe raditi test na antitela posle vakcine”.

IgG antitela nisu jedino merilo imuniteta. Ćelijski imunitet je mnogo jači, ali se on ne meri rutinski. B i T ćelije razvijaju “memoriju” i sledeći put mogu prepoznati virus i taj adaptivni imunitet pokreće dugotrajnu zaštitu. Studije pokazuju da memorijske B-ćelije ne proizvode samo identična antitela, već proizvode i varijante antitela, koje proizvode sigurnosni prsten za borbu protiv varijanti SARS-CoV-2. Naučnici su sve uvereniji da preležani kovid, odnosno prirodna infekcija, ne stvara tako snažnu zaštitu kao što je ona nakon vakcinacije. Ali, kada se generišu dva imuna odgovora: posle preležane bolesti i vakcinacije, to je onda hibridni imunitet, i jači je od onog stečenog posle prirodne infekcije ili samo vakcinacije. Na ove argumente se naučnici pozivaju kada vakcinaciju preporučuju i onima koji su preležali kovid.

Projekat dešifruje imuni odgovor

U Srbiji će vrlo brzo početi studija “Vakselerejt”, jer je naša zemlja uključena u ovaj projekat sa 29 partnera iz 23 države, otkrio je za “Novosti” dr Dušan Popadić. Projekat će trajati 36 meseci, vredan je 12 miliona evra, kod nas će ga voditi Medicinski fakultet UB, u saradnji sa Institutom za primenu nuklearne energije i “Batutom”.

“Uključićemo nekoliko stotina ispitanika, kako bismo utvrdili kinetiku imunog odgovora”, kaže dr Popadić.

“To znači da ćemo znati kada se javljaju antitela posle vakcine, u kojoj meri i koliko zaštitni efekat traje”.

Izvor: novosti.rs