Društvene mreže na udaru nakon ubistva francuskog profesora

Čečenski tinejdžer koji je ubio francuskog profesora zato što je na času pokazivao karikature proroka Muhameda, kontaktirao je roditelja učenice koji je na društvenim mrežama pokrenuo kampanju mržnje protiv žrtve.

Izvor iz francuske policije je rekao agenciji Rojters da je napadač poslao SMS poruku i da nije jasno da li je roditelj – otac devojčice muslimanke, odgovorio na nju.

Televizija BFM je objavila da je on razmenjivao poruke sa ubicom preko aplikacije Whatsapp u danima uoči napada.

Osamnaestogodišnji Abdulah Anzorov, izbeglica iz Čečenije, otkinuo je glavu profesoru istorije Samuelu Patiju u petak ispred škole u kojoj je radio, u pariskom predgrađu Konflan.

Anzorova je policija ubila nedugo nakon napada.

Nekoliko sati nakon zločina, prsti su uprti u društvene mreže zato što su pomogle u motivisanju ubice da počini zločin i što su mu nekoliko trenutaka nakon toga omogućile da preuzme odgovornost.

Premijer Žan Kasteks je juče u parlamentu, gde je održan minut ćutanja u čast profesora, rekao je da je Francuskoj potreban zakon protiv ugrožavanja života drugih preko društvenih mreža.

“Stvari su počele na društvenim mrežama i završile su se na društvenim mrežama,” rekao je Gabriel Atal, portparol francuske vlade. “Moramo se bolje potruditi da ih stavimo pod kontrolu.”

Brahim Šnina, otac devojčice, objavio je tri snimka u kojima oštro kritikuje Patija, traži da dobije otkaz i poziva ljude da preduzmu akciju.

Šnina je išao i kod direktora škole da se žali, i na snimku objavljenom na Fejsbuku otkrio je ime profesora i škole.

On je jedna od 16 osoba koje su u pritvoru zbog jezivog ubistva koje je šokiralo zemlju čije su demokratske vrednosti, kako kaže vlada, napadnute iznutra.

Patiju će biti posthumno dodeljeno najviše francusko odlikovanje, orden Legije časti.

Tužioci su kazali da je napadač prišao učenicima i tražio da mu pokažu Patija kada je krenuo kući.

Francuski mediji su objavili da su četvoro koje policija ispituje učenici koji su od ubice primili novac.

Nije poznato da li su znali za njegov naum.

Činjenica da je ubica došao čak iz Evrea, 80 km zapadno, pokazuje da je za Patija i negodovanje muslimana saznao iz snimaka na internetu.

Snimci su uveliko deljeni i neki đaci i roditelji u školi su kazali da su im poslati više puta.

Najmanje jedan od snimaka i dalje se mogao videti u ponedeljak veče na Fejsbuk nalogu Brahima Šnine.

On je jedan od snimaka napravio uz pomoć Andelahima Sefriuija, islamističkog militanta koji je bio na radaru obaveštajnih službi i koji je takođe priveden.

Nakon što je ubio Patija, Anzorov je na Tviter postavio objavu sa fotografijom otkinute glave na ulici, upućenu predsedniku Emanuelu Makronu, “vođi nevernika”, i pohvalio se ubistvom “jednog od vaših pasa iz pakla koji su se usudili da omalovaže Muhameda”.

Zvaničnici i političari kažu da će ubistvo Patija neizbežno ubrzati donošenje zakona u Francuskoj i EU na osnovu kojeg bi društvene mreže snosile odgovornost za ponekad zapaljivi sadržaj koji objavljuju njihovi korisnici.

Fejsbuk i Tviter su već bili pod pritiskom u Evropi, SAD i Aziji da suzbiju širenje lažnih vesti i govora mržnje i prestanu da žmure na promovisanje nasilja.

Te plaforme su prošle godine obećale da će unaprediti kontrolne kapacitete i uvele su novu politiku protiv govora mržnje, nakon što je beli rasista ubio 51 osobu u napadu na dve džamije na Novom Zelandu i uživo preneo snimak preko Fejsbuka.

Fejsbuk i Jutjub su se našli na meti kritika zbog pomaganja ekstremističkim grupama da regrutuju, radikalizuju i organizuju se – zato što njihovi algoritmi imaju tendenciju da navode korisnike na provokativni sadržaj.

U poslednje vreme, zabrinutost izaziva uspon platformi oružanih milicija u SAD uoči predsedničkih izbora, i bizarnog kulta Kjuanon (QAnon).

Jutjub je prošle nedelje saopštio da, sledeći primer Tvitera i Fejsbuka, preduzima dodatne korake ka ograničavanju Kjuanona i drugih teorija zavere koje mogu dovesti do stvarnog nasilja.

Kjuanon predstavlja predsednika SAD Donalda Trampa kao tajnog ratnika protiv navodnog lanca trgovine decom koji vode poznate ličnosti i vladini zvaničnici iz “duboke države”.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanan je rekao da je nakon ubistva pokrenuto 80 istraga protiv onih koji su opravdavali zločin ili govorili da ga je profesor “zaslužio”.

Predsednika Makrona sve više brine ono što naziva islamističkim separatizmom – pokušaj elemenata u velikoj muslimanskoj zajednici u Francuskoj da konzervativna islamska verovanja stave iznad tradicionalnih vrednosti Francuske Republike u nekim zajednicama.

Makron je rekao da je vlada poslednjih dana intenzivirala akciju protiv islamističkog ekstremizma.

Vlasti su juče naredile zatvaranje džamije u jednom pariskom predgrađu koja je na Fejsbuku podelila snimak u kojem Šnina poziva da se Patiju da otkaz i naziva ga banditom.

Makronova vlada je u maju pripremila zakon protiv mržnje na internetu, ali je njegove ključne odrebe, uključujući obavezu društvenih mreža da u roku od 24 brišu govor mržnje, kao i zahtev za transparentnošću, u junu oborio Ustavni savet na osnovu slobode govora.

Leticija Avia, koja je sastavila zakon, opisala je ubistvo Patija kao tragediju koja “svakoga podseća da su društvene mreže teren za opasan sadržaj”.

Ona je rekla da nastavlja aktivnosti po tom pitanju i u Francuskoj i u Briselu, gde bi Evropska komisija u decembru trebalo da predstavi svoj novi zakon o digitalnim uslugama.

Izvor: Vijesti.me