Družina prstena, 20 godina kasnije

Ovog decembra navršava se 20 godina od premijere Gospodara prstenova: Družina prstena, prvog dela trilogije koja je promenila svet – kako je taj film uticao na filmofile u Srbiji?

Četiri sitne i neobično kovrdžave prilike se u žurbi sklanjaju sa puta – jedan od njih koji tren ranije osetio je opasnost.

“Bežite… Brzo!”, viknuo je.

Zaklon su našli ispod ispreplitanog korenja velikog drveta, ali nisu se odmah umirili – džak pun sveže nabranih pečurki jednostavno je suviše primamljiv.

A onda se iza njih čulo nešto.

Crna prilika, na crnom konju, koja ih traži, koju nešto vuče ka njima, zaustavila se na putu tačno iznad.

Sve je stalo – umirili su se, ne dišu.

Crna prilika je potom sjahala i krenula ka njima.

“Kada sam prvi put gledao Družinu prstena hteo sam da umrem od straha na toj sceni – hobiti se kriju, a nazgul se pojavi”, kaže Luka Hrkalović, ljubitelj Gospodara prstenova.

Izvukli su se ovi junaci iz te neprilike, ali su ubrzo upali u sledeću, pa onda u još jednu…

Jer borba dobra i zla uveliko je bila u toku, a ona nikada nije laka.

Ovog decembra navršava se 20 godina od kako je na bioskopsko platno sleteo prvi deo Gospodara prstenova – početak jedne od najvećih i najuticajnijih filmskih franšiza svih vremena.

U narednim godinama trilogija je osvojila 17 Oskara, brojne pohvale, velike novce, kao i status jedne od najboljih franšiza u istoriji, a znatno je uticala na veliki broj ljudi širom sveta.

Među njima je i Željko Delić, zemunski pisac fantastike.

“Raznovrsnost likova je veoma uticala na mene i možda je jedan od razloga zašto danas pišem baš fantastiku”, kaže Delić, autor Demona noćenja.

Mali broj priča je toliko uticao na svet kao Gospodar prstenova.

To mogu samo one velike, koje se dugo prepričavaju – one su zaista značajne, kao što kaže mudri Semvajs Gemdži.

Dve decenije kasnije

Priče iz Tolkinovih dela su u poslednjih decenija dobile kultni status širom sveta/BBC

Gospodar prstenova je priča o prijateljstvu i nadi.

Priča o tome da je zlo moguće pobediti – čak iako si mali, kovrdžav, želiš dva doručka i nisi baš neki ratnik.

Srednju zemlju, orke, hobite, Legolasa, Aragorna, Sarumana i Saurona svet je prvi put upoznao još krajem Drugog svetskog rata, u knjigama čuvenog Džona Ronalda Ruela Tolkina.

A na veliko platno Gospodar prstenova stigao je 2001, u režiji Pitera Džeksona i njegova popularnost ne jenjava iz godine u godinu.

“Zašto mi se sviđa? Uh, odakle da počnem”, navodi Delić.

“Nejaki junak na sebe preuzima teret koji niko drugi ne sme i ne želi i napušta dom zbog puta u Mordor, što je nešto slično kao da ide u rat.

“Koliko god to čudno zvučalo, lakše je kao dete poistovetiti se sa putem u Mordor nego ratom – zvuči kao avantura”.

A tu je i stalna napetost, ističe.

“Glavni likovi su na svakom koraku u podređenoj situaciji, što dodatno stvara zadovoljstvo dok ih gledate kako prevazilaze jednu po jednu prepreku”, kaže.

Delić se danas trudi da i u njegovim knjigama likovi budu podjednako raznovrsni.

To, smatra, daje mnogo mogućnosti po pitanju razvijanja priče, ali i otežava proces pisanja, jer je lako pogubiti konce.

“A teško je napisati nešto zanimljivije od Tolkina… Možemo samo da pokušavamo, što i radim, u nadi da ću jednog dana biti makar upola toliko dobar”.

Luka kaže da je prvi deo Gospodara prstenova gledao te 2001. godine, ali ne u bioskopu, već na kompjuteru.

“Najviše mi se svidelo što svaka sledeća scena donosi neku novu avanturu, stalno se iščekuju nova iskušenja”, navodi.

Njegova supruga Marija takođe voli celu trilogiju, a najviše saundtrek – filmsku muziku.

“Tako je umirujuća i prijatna, uvek osetim spokoj kada je čujem… Vraća me u detinjstvo”, navodi.

Muziku za Gospodara prstenova radio je čuveni kompozitor Hauard Šor i ona se često nalazi na listama najboljih saundtrekova u istoriji kinematografije.

A i Lukin brat Jovan je ljubitelj i to zbog, kako kaže, prave borbe dobra i zla.

“Pomešana priča antike i srednjeg doba, mitska bića – i bajkovita i mračna – magija i avantura koja kad se jednom pogleda zauvek ostaje omiljena trilogija”, kaže Jovan Hrkalović.

Marko Maričić, koji za sebe kaže da je veliki filmofil, navodi da je fantastiku, ali i čitavu sedmu umetnost zavoleo delom i zbog Gospodara.

“Sve mi se sviđa u filmu, bukvalno svaka scena, glumci, muzika, cela priča”, ističe.

Kako je film snimljen – šta sve morate znati

Piter Džekson je na Novom Zelandu zaista stvorio Okrug - mesto u kojem žive Hobiti - koji je sada moguće posetiti./Getty Images

Pa, nije bilo lako.

Sva tri filma snimljena su u isto vreme na Novom Zelandu i to za godinu dana – od oktobra 1999. do decembra 2000 – u jednom od najvećih i najskupljih projekata u istoriji.

Na snimanje prvog dela je potrošeno nešto manje od 300 miliona dolara, ali se sve i te kako isplatilo.

Ukupno je zaradio oko 900, ali je i inicirao franšizu koja je donela ukupno 2,9 milijardi dolara.

I ranije je bilo pokušaja da se snimi Gospodar prstenova, ali neuspešno.

Animirana verzija objavljena je 1978. i nije ostvarila toliki uspeh, ali je i ona uticala na to da se lavina pokrene.

Piter Džekson kaže da je zbog nje pročitao knjige Gospodar prstenova.

A onda i Hobita Silmarilionupoznavši se tako sa Tolkinovim svetom.

Srednom devedesetih Džekson je prvo predložio da se snimi film po Hobitu, pa ako sve prođe kako treba, onda i dva filma po Gospodaru prstenova.

“Predložili smo da budu tri, ali (producentska kuća) Miramaks nije želeo toliko da rizikuje, pa smo dogovorili da budu dva”, navodi.

Počeli su rad na scenariju, ali je budžet sve više i više rastao, pa sve prelazi u okvire Nju lajn sinema producentske kuće, koja je tražila trilogiju.

Tako je i bilo.

Međutim, lako moglo da se dogodi da likovi budu potpuno drugačiji od onoga kako ih znamo.

Džekson je odmah tražio da Kejt Blanšet bude Galadrijela, a Ijan Holms čuveni Bilbo Bagins – za sve ostale je bilo dosta opcija.

Kristofer Li je, na primer, hteo da bude Gandalf, što je na kraju postao Ijan Mekelen, ali je Li postao Saruman.

Inače, Li je poznat po tome da je jedini iz čitave ekipe lično poznavao Tolkina, a i pre snimanja je bio veliki fan Gospodara prstenova – čitao je knjige jednom godišnje.

Danijel Dej Luis je razmatran za ulogu Aragorna, koja je prvo zapala Stjuartu Taunsendu, ali je onda ipak izabran Vigo Mortensen.

Šon Bin je postao Boromir, Džon Ris Dejvis prgavi Gimli, Orlando Blum vilovnjak Legolas, Ilajdža Vud i Šon Ostin hobiti Frodo i Sem, a Endi Serkis je dobio nimalo lak zadatak da bude Golum.

“Golum mi je omiljeni lik – najkompleksniji je”, kaže Luka Hrkalović.

“Naježim se kad god se pojave on i njegova melodija”, dodaje.

Mariji je omiljeni Gandalf, a Jovanu Aragorn, za kojeg kaže da je “ratnik koji je pokazivao najveću hrabrost”.

Serijal je na kraju nominovan za 30 Oskara, od čega je osvojio 17.

Poslednji deo, Povratak kralja, osvojio je 11, što je uspelo još samo Ben Huru i Titaniku.

Svet više nije bio isti, kao ni životi aktera filmova.

O tome koliko su im životi bili promenjeni govori i to da je osam članova Družine prstena – svi osim Gimlija – uradilo iste tetovaže, a i Piter Džekson sa njima.

Zum sastanak i rep pesma

Dvadeset godina od premijere Gospodara prstenova slavi se širom sveta.

Stiven Kolber, voditelj i komičar, poznat i kao veliki ljubitelj Tolkinovih dela, snimio je tim povodom čak i rep pesmu.

Najbolja trilogija u istoriji smatra on, a veštinu repovanja pokazalo je i nekoliko hobita.


Inače, o Gospodaru prstenova je bilo dosta reči i početkom pandemije, kada se većina ekipe filma družila preko Zum aplikacije.

Bilo je tu pevanja, anegdota, poneka suza, ali i ponavljanja čuvenih replika.

Delić od replika najviše voli Aragornove reči: “Prijatelji moji, vi se nikome nećete klanjati” (My friends, you bow to no one).

“Osećaj zadovoljstva kada to gledate posle 12 sati neprestane opasnosti… To se ne može opisati”, navodi.

Mogao bi, kaže, navesti još stotinu, poput Gimlijeve “baci me, ali nemoj da kažeš vilovnjaku” (Toss me, but don’t tell the elf) ili jednostavnog “bežite, budale”.

“Tada se jedan od glavnih junaka žrtvuje za ostatak družine, kao da je sa njima proveo večnost, a ne dva sata”, navodi.

“Tu dodatno shvatite koliko je njihova misija važna i šta je sve na kocki”, dodaje.

Nada

“Svet se promenio”, kaže mistični ženski glas.

Reč je o Galadrijeli, čuvenoj vilovnjakinji, čijom naracijom počinje Družina prstena.

“Osećam to u vodi… Osećam to u vazduhu… Osećam to u zemlji”, dodaje.

U poslednje dve godine zaista se mnogo promenilo.

Epidemija korona virusa potpuno je blokirala čitavu planetu, a napetosti svakodnevno rastu na svim stranama.

Možda je baš zato vreme za jednu priču o prijateljstvu i nadi?

A i praznici su pred vratima, pravo vreme da se, u toplini omiljenog ćebeta, krene još jednom u avanturu po Srednjoj zemlji.

Od Okruga i Brija, preko Morije i Rohana, do Gondora i Mordora.

Pazite samo na Balroga, orke, gobline, uruk-haje i dosadne špijunske vrane.

Kao i na prsten, srca ljudi je lako iskvariti.

Ali sve velike priče su pune mraka i opasnosti, kaže mudri Sem, samo treba izdržati:

Ponekad nisi želeo da znaš kraj, jer kako bi kraj mogao biti srećan?

Kako bi svet, posle toliko lošeg, mogao da se vrati na ono što je bio?

Ali, na kraju, senka je prolazna, čak i mrak mora proći…

Doći će novi dan. I sunce kad zasija, zasijaće snažnije.

Sada znam da su ljudi u tim pričama imali mnogo šansi da odustanu, ali nisu… Nastavili su jer su se držali za nešto.

Za to da ima nečeg dobrog na ovom svetu, gospodine Frodo, i da se za to vredi boriti”.

Izvor: BBC na srpskom