Dve Zlatne lopte i Bundesliga: Kevin Kigan genije iz HSV-a

25. maja 1977. Kevin Kigan pomogao je Liverpulu da napravi istorijsku sezonu kada je klub osvoji prvu titulu u evropskom kupu (Liga šampiona), sa naslovom prvaka Engleske. 26-godišnji Keegan, i Liverpul, zaista su bili na vrhuncu svoje moći. Ipak, pobeda od 3:1 nad Borusijom Menhengladbah trebala je da bude Kiganova poslednja u dresu Liverpula. On se odavno dogovorio sa predsednikom Džonom Smitom da će sezona 1976/77. biti njegova poslednja.

Tri titule lige, dva Kupa UEFA, FA kup i Evropski kup (Liga šampiona);
Kigan je sve to osvojio za šest godina u Liverpulu, ali vreme za to je isteklo. Podstakli su ga novi izazovi i ideja da izađe iz svoje zone komfora; o tome svedoči njegov trendseterski trend 1970-ih i 40 najboljih hitova ‘Head Over Heels In Love’.

Kevin Keegan - Player profile | Transfermarkt

Nakon 323 nastupa i 100 golova, Kigan je rekao zbogom Enfieldu. Zanimljivo je da je presvukao dres dvostrukog šampiona za dres nemačkog HSV-a koji više od dve decenije nije uspeo da se plasira dalje od šestog mesta u Bundesligi. Čekao ga je novi, neosporno jedinstven izazov.

HSV je probao ukus evropskog uspeha, dva meseca pre Kiganovog dolaska, u finalu Kupa evropskih pobednika su pobedili Anderleht 2-0. Japanska proizvodna supersila “Hitachi” uložila je velika sredstva u HSV, povećavajući potrošnju kluba, time su omogućili Kiganovu platu od 100.000 funti godišnje. Uz uključene ugovore o zastupanju, objavljeno je da je zarađivao blizu 250.000 funti, na godišnjem nivou.

HSV-ov direktor, dr Petar Kron, nazvao je Kigana “Mesija”, koji se nije dobro snašao u svlačionici punoj većine nemačkih igrača. Usluge Jorkširca bile su osigurane na 500.000 funti; to je značilo da dolaze promene, pre svega novčana promena u modernoj fudbalskoj igri, engleski rekord i gotovo duplo više od nemačkog rekorda, u to vreme.

Tadašnja nemačka pravila diktirala su da klubovi mogu imati najviše dvojicu stranih igrača, a tog leta je stigao i jugoslovenski kapiten Ivan Buljan. I tako je Horst Blankenburg, trostruki osvajač titule evropskog šampiona sa Ajaksom, žrtvovan na račun novih dolazaka. Naravno, igrači su prstom pokazali novog klupskog igrača koji najviše zarađuje i ko im bode oči.

Kigan je potpisao za Hamburg kao najplaćeniji igrač u istoriji lige i samim tim je njegova plata postala izvor zavisti za njegove nove saigrače. Rudi Gutendorf je zamenio Kuna Klotzera na mesto glavnog trenera, što je bila još jedna nepopularna odluka među igračima. Novac je leteo oko HSV-a i klub se brzo menjao.

„Na svom prvom treningu se sećam da sam bio ispumpan kada sam video da tako malo lopte dobijam. Ako bih istrčao, bilo je neverovatno koliko je puta lopta došla u moje noge. Ako sam vikao za loptom, kada bih je dobio gubio sam je i odmah bi krenuo kontra-napad “, napisao je Kigan u svojoj autobiografiji iz 2018. godine „Moj život u fudbalu“. „Od početka sam bio marginalizovan, a nisam znao ni jezik, da bih se bavio time i da bih mogao da razgovaram sa saigračima u čemu je problem. To nisam ranije doživeo.”

Kigan je bio odlučan da svojim igračima i navijačima dokaže koliko vredi. Njegova prva utakmica je bila prijateljski meč protiv Barselone i pronašao je put do srca navijača, HSV je dobio meč sa 6-0. Potom je ponovo postigao pogodak u pobedi od 3:2 protiv Liverpula. Na početku meča imao je topao prijem od strane navijača Liverpula, ali su kasnije navijači zaboli nož u Kiganovu ranu, uzvikujući „trebao si da ostaneš na Enfieldu“ i „svi se slažemo, Dalgliš je bolji od Kigana“.

MotherSoccer on Twitter: "Kevin Keegan, Hamburger Sport-Verein ...

HSV-ova hijerarhija u timu nije bila dobra. Pobuna je počela da se pravi u svlačionici, jer igračima nisu pogodovale vrtložne promene koje se dešavaju u klubu. Igrači su odneli pobedu, dok su i Gutendorf i dr Kron ostali bez kluba od oktobra. Klub je u tim trenucima bio obavijen napetošću.

Slično tome, Kiganove frustracije razvijale su se kao grmljavina, a napetost ga je napustila na prijateljskom meču protiv VfB Lubecka tokom zimske pauze u Bundesligi. Međutim, dolaze opet burna vremena za HSV i Kigana.

Kigan je dobio šamar sa zabranom od osam nedelja, što se pokazalo neverovatnim katalizatorom koji je promenio pogled ka Bundesligi.

HSV je doživeo poraz na svom stadionu od Fortuna Dizeldorf sa 0:3, a zatim poraz od Kelna sa 6:1.. Igrači HSV-a počeli su da gledaju na Kigana kao na saveznika, a ne kao na neprijatelja i ubrzo su ga ohrabrili, te se nakon pauze vratio na teren.

Nakon razgovora sa svojim starim trenerom Bilom Šanklijem, Kigan je bio ojačan i odlučan da preokrene stvari. Kigan i ostali igrači su uložili napore da ga integrišu u sastav. Iako je HSV završio šesti u Bundesligi, Kigan se vratio svom najboljem fudbalu i postigao 12 golova i bio je na putu da postane treći engleski igrač koji je osvojio Ballon d’Or 1978. (Zlatnu loptu)

Nedugo zatim za trenera Hamburga imenovan je jugoslovenski disciplinar Branko Zebec, Branko je podigao HSV najmanje za lestvicu više u odnosu na raniji period. Izvodeći treninge dva puta dnevno, Zebec je igrače do kostiju obrađivao.

Kigan, koji je tada imao 27 godina, prisetio se ovog perioda kao najjačeg i najsnažnijeg utiska u karijeri. “Nikada u životu nisam tako naporno trenirao, čak ni pod Džekom Brovnsvordom, ali Zebec je zaključio da je timu potrebna jača disciplina i igrao je na kartu domaćeg mentaliteta u Nemačkoj”, napisao je Kigan u svojoj autobiografiji. Pisao je i o “mučenju”. „Ali postojao je metod koji je dovodio do ludila. Nakon nekog vremena, te kaznene seanse postale su drugačije prirode, shvatali smo ih drugačije i počeli smo da stavljamo svoju dodatnu izdržljivost u upotrebu.“

U Kiganovoj drugoj sezoni u HSV-u, tim je protivnike izbacio iz vode, posebno u poslednjih 20 minuta utakmice kada je krenuo njihov vrhunski ples na terenu. Kigan je postigao 17 golova u ligi i zajedno sa Feliskom Magatom, Horstom Hrubeščom i Manijem Kaltzom pomogao je klubu da dođe do prve titule lige nakon 1960. godine. Kigan je postao jedini engleski igrač koji je dva puta osvojio Ballon d’Or, zadržavši nagradu za svoj trud i rad 1979. godine.

1979/80., Kiganovu treću i poslednju sezonu u HSV-u, pratio je poraz od Notingem Foresta u finalu Lige šampiona (Evropski kup) sa 1:0.

“Ono što ljudi koji su me kritikovali nisu shvatili je da što sam više čuo da ću propasti, to sam bio odlučniji da napravim čvrstu pesnicu”, podsetio je Kigan. „Što su mi više govorili da neću trajati sve dok su Džimi Griv, Denis Lav i dr., to me je više motivisalo. Konačno, zaključio sam trend, da Englezi nisu imali dobru reputaciju kada je u pitanju inostranstvo i verovatno još uvek nemaju. To možda nije garantovalo nagradu bilo kog opisa, ali uvek me to činilo ponosnim.”

Kigan je bio podstaknut domaćim kritikama i kolegama koji su očekivali da će njegova nemačka avantura biti neuspešna. Nikada se nije suzdržavao od izazova i rizikovao je izlazeći iz svoje zone komfora. Bio je vrlo motivisan i jedan od najboljih igrača koji je igrao u domaćoj, pa i u Bundesligi.

Nakon Ballon D’ors-a, italijanski velikan Juventus, pohrlio je za Kiganov potpis, ali Italija za Kigana nije predstaviljala izazov i u tom trenutku sa suprugom je morao da se brine za tek rođeno dete. Umesto, verovatno statusa zvezde u Italiji, odlučio je da svoju porodicu i svoja dostignuća ponovo vrati kući, u Sautemptonu je čekao novi izazov.

Flashback: When Southampton visit Arsenal on Saturday they can ...

Izvor: restartmagazin.rs/thesefootballtimes.co