EK: Sporazum o normalizaciji sa Kosovom hitan i ključan za napredak ka EU

Evropska komisija pozvala je Srbiju da uloži dodatne napore u sprovodjenje svih ranije postignutih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji je hitan i ključan za napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će danas biti predstavljen.

U sažetku izveštaja za Srbiju u koji je agencija Beta imala uvid, podseća se da je, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, nastavljen dijalog uz posredovanje EU, da su održani sastanci na visokom nivou 15. juna i 19. jula i tri sastanka na nivou glavnih pregovarača, kao i da su obe strane imenovale nove pregovaračke timove i glavne pregovarače.

Po pitanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje u izveštaju se ocenjuje da Srbija, u celini gledano, aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji i da je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama obuhvaćenim procesom proširenja i susednim državama članicama EU.

Konstatuje se, medjutim, da su odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi stalnim tenzijama.

Kada je reč o spoljnoj politici, Evropska komisija ocenjuje da su “sveukupni obrasci Srbije u uskladjivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali uglavnom nepromenjeni” ali i da je Srbija u posmatranom periodu preduzela “jedan broj akcija u suprotnosti sa spoljnopolitičkim pozicijama EU”.

Uskladjenost sa izjavama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta porasla je do avgusta 2021. na 61 odsto, sa 56 odsto koliko je bila 2020, navodi se.

U izuveštaju se još konstatuje da je Srbija nastavila da učestvuje u misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike kao i da nije postignut konkretan napredak ka okončanju pristupnih pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom.

Srbija je nastavila i da značajno pomaže u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno saradjujući sa svojim susedima i državama članicama EU. Takodje je nastavljeno efikasno sprovodjenje strategije integrisanog upravljanja granicom i akcionog plana, ocenila je Evropska komisija.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji predstavlja danas u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta Paket proširenja za 2021. godinu, uključujući izveštaje Evropske komisije o zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.

Spor napredak nekih reformi javne administracije i državnih preduzeća u Srbiji

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, postigla odredjeni napredak i umereno je ili na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, ocenjuje se u sažetku godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji će kasnije danas biti zvanično predstavljen u Briselu.

U dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, ukazuje se i na izazove pred malim i srednjim preduzećima u Srbiji, na sporu reformu javne adminstracije i državnih preduzeća, na i dalje snažno prisustvo države u ekonomiji, nerazvijen privatni sektor.

Navodi se da je ekonomija Srbije u 2020. zabežila samo umereni pad jer je uticaj pandemije bio ublažen snažnim zamahom pre krize, značajnim i blagovremenim fiskalnim i monetarnim merama, sektorskom strukturom ekonomije i u proseku relativno blagim merama zaključavanja.

Ocenujuje se da je fiskalni prostor kreiran pre krize omogućio Srbiji da obezbedi značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje krize zbog pandemije u 2020. i 2021. i znatno poveća kapitalnu potrošnju.

Ukazuje se i da je očuvana stabilnost bankarskog sektora i da je rast kreditiranja bio robusan, da je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti tokom 2020, kao i da je ostvaren odredjeni napredak u reformi poreske administracije i privatizaciji državnih banaka.

“Medjutim, ostale važne strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća i dalje sporo napreduju, čime se prolongira dugotrajna neefikasnost”, navodi se i ukazuje da nije bilo napretka sa jačanjem fiskalnih pravila.

U sažetku izveštaja Evropske komisije ističe se da je “otisak” države u ekonomiji i dalje snažan i da je privatni sektor nedovoljno razvijen i ometan slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnim pravosudjem i na polju sprovodjenja poštene konkurencije.

Dalje se navodi da je Srbija ostvarila odredjeni napredak i da je umereno pripremljena da izadje na kraj sa konkurencijom na tržištu EU.

Ukazuje se i da, uprkos odredjenom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, ocenjuje se da se ona, uprkos tome što im je smanjena cena zaduživanja, suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nepoštenu konkurenciju.

Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze članstva u EU, Srbija je uradila važan posao na uskladjivanju sa pravnim tekovinama EU u mnogim oblastima, posebno oporezivanju i energetici, ocenjuje se.

Gledano po klasterima, kod onoga o unutrašnjem tržištu ostvaren je napredak u uskladjivanju zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i osnivanju i slobodi pružanja usluga ali nije bilo napretka kod slobode kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja.

EK je ocenjivala i napredak u klasteru o resursima, poljoprivredi i koheziji koji obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i razvojem kapaciteta za preuzimanje odgovornosti iz budućeg članstva u EU.

Taj klaster sadrži i neke od ključnih politika za obezbedjenje održivih sistema hrane i pomoć seoskim zajednicama da se razviju i ekonomski diverzifikuju.

Na tom planu Srbija je ostvarila napredak oko bezbednosti hrane zapošljavanjem osoblja u nacionalnim referentnim laboratorijama i donošenjem akcionog plana o ribarstvu, o finansijskim i budžetskim pitanjima u vezi upravljanja svojim resursima i o regionalnoj politici u pogledu finansijskog upravljanja.

Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji preporučila otvaranje dva klastera

Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija preporučila otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost).

U izveštaju koji će danas biti predstavljen na sednici Spoljnopolitičkog odobra Evropskog parlamenta (AFET) Komisija je ocenila da je Vlada Srbije ispunila više važnih merila u ta dva klastera.

“Zbog toga je Komisija preporučila da su merila za otvaranje u tim klasterima ispunjena i da klasteri treba da budu otvoreni”, piše u sažetku izveštaja za Srbiju u koji je agencija Beta imala uvid.

U izveštaju se ističe da će ukupan tempo pristupnih pregovora i dalje zavisiti prvenstveno od brzine sprovodjenja reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.

Dodaje se da je Vlada Srbije u prvoj polovini godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao ključne prioritete.

“Efikasno planiranje i koordinacija politike i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama treba da budu obezbedjeni kako bi se podržao obnovljeni politički fokus vlade”, navodi se u izveštaju.

U skladu sa ciljem članstva u EU, dodaje se, vlasti treba da stave veći naglasak na “proaktivnu i objektivnu komunikaciju o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije”.

Kada je u pitanju klaster 3, u izveštaju se ocenjuje da je napredak ostvaren u oblastima poreske politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja.

“Medjutim, nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila kako bi se učvrstila fiskalna politika”, ocenila je EK.

U okviru klastera 4, navodi se da je Srbija ispunila merila za otvaranje u oblasti energetike i da je ostvarila napredak u pogledu bezbednosti puteva i reforme železnice.

Srbija je takodje usvojila zakon o klimi i paket zakona u sektoru energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i o energetskoj efikasnosti.

U Srbiji opstaje zapaljiva retorika, mali progres u upravi i pravosudju

U Srbiji je politička klima i dalje polarizovana, političari u raspravama koriste zapaljivu retoriku protiv neistomišljenika, a u reformi državne uprave i pravosudja zabeležen je samo ograničen progres, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu evropskih integracija.

U sažetku dela izveštaja koji se odnosi na političke kriterijume, a u koji je agencija Beta imala uvid, piše da su srpski parlament i politički subjekti započeli medjupartijski dijalog “sa ciljem postizanja širokog partijskog konsenzusa o reformama vezanim za EU, što je od ključne važnosti za napredak zemlje na putu u EU”.

“Medjutim, politička klima je tokom izveštajnog perioda ostala ostala polarizovana”, navodi se u izveštaju koji pokriva period od juna 2020. do juna 2021.

Dodaje da svi politički akteri, da bi proces bio uspešan, moraju da deluju konstruktivno i u dobroj veri i sprovedu mere koje su u septembru 2021. tokom medjupartijskog dijaloga identifikovali posrednici iz Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije”.

U izveštaju piše da je Srbija počela da se bavi dugogodišnjim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) OEBS, i da “sve ključne preporuke treba da budu implementirane na inkluzivan i transparentan način, zasnovao na širokom političkom konsenzusu i znatno pre narednih izbora”.

U pogledu parlamenta, EK podseća da je njegov mandat od početka ograničen najavom izbora za proleće 2022.

Srpski parlament je značajno, kako se navodi, smanjio primenu hitnog postupka kog usvajanja zakona i usvojio kodeks ponašanja poslanika, ali se u skupštinskim raspravama i dalje koristi zapaljivi jezik protiv političkih neistomišljenika.

U izveštaju piše da je u Srbiji osnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje je pokrenulo niz javnih rasprava, ali da su potrebni dodatni napori kako bi se bezbedila sistematska saradnja vlade i civilnog društva.

Ukazuje se da je potrebno stvoriti okruženje pogodno za razvoj i finansiranje civilnog društva, koje je i dalje meta napada, uključujući i u parlamentu.

Srbija je, kako se ocenjuje, umereno napredovala u oblasti reforme javne uprave, i još uvek mora da osigura zapošljavanje na osnovu sposobnosti i smanjenje broja zvaničnika koji visoke dužnosti obavljaju kao vršioci dužnosti.

Potrebna je i jaka kontrolna uloga ministarstva u razvoju i koordinaciji javne politike, kao i jedinstven mehanizam prioriteta za sve investicije, bez obzira na njihovu vrstu i način finansiranja.

U izveštaju se konstatuje da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak.
EK ocenjuje da je “posle usvajanja ustavnih amandmana, potrebna temeljita revizija sistema imenovanja sudija i tužilaca i vrednovanja njihovog rada, kako bi se omogućilo zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sposobnosti, pošto sadašnji pravni okvir nije u dovoljnoj meri garancija protiv potencijalnog političkog uticaja na sudstvo”.

Izvor: beta.rs