Estonija se davno spremila za učenje na daljinu

Dok se veliki broj dece širom sveta tokom pandemije oseća isključeno iz obrazovanja, bez pristupa laptopu ili internetu, đaci u Estoniji uživaju u blagodetima dugoročnog ulaganja te baltičke države u digitalno učenje.

Dugo pre nego što je koronavirus počeo da pravi haos u svetu, Estonija je razvoj digitalnih veština, brzi internet i sofisticiranu IT infrastrukturu odredila kao nacionalni prioritet. Ona je 2001. ostala jedna od prvih država u svetu koje su pristup internetu klasifikovale kao ljudsko pravo.

Estonske škole godinama koriste digitalne materijale za učenje i elektronske sisteme za upravljanje školama, pa se bez problema prešlo na onlajn nastavu kada su škole u Talinu zatvorene zbog pandemije, piše “Gardijan”.

Nastava na daljinu je širom sveta praćena brojnim preprekama i ograničenjima. Nastavnici su morali da na brzinu savladaju digitalne veštine, a veliki broj dece nema uslova da prati taj oblik nastave.

“Nije bilo baš tako lako, ali smo na mnoge načine definitivno u boljoj situaciji od ostalih,” kaže Taavi Kritsman, direktor škole “Tartu Erakool” za decu uzrasta od sedam do 13 godina u gradu Tartu na istoku zemlje.

Dugo pre kovida, đaci u Kritsmanovoj školi su imali svoje iPad uređaje, kojima je škola centralno upravljala i redovno su korišteni za predavanje i učenje lekcija, a deca su bila naviknuta na povremeno onlajn učenje, kada su radili od kuće umesto u zgradi škole, gde su se njihovi nastavnici bavili drugim zadacima, navodi “Gardijan”.

“Tartu Erakool” jeste privatna škola i možda je bolje opremljena od drugih, ali od sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991, ambiciozni mladi lideri Estonije krenuli su u stvaranje digitalne države, pri čemu je obrazovanje bilo centralni deo njihovih planova.

Projekat Tiigrihüpe (Skok tigra) je pokrenut 1997. kako bi se školama obezbedili računari i pristup internetu, kao i digitalna obuka za nastavnike. “Estonija se godinama pripremala za digitalno obrazovanje,” kaže Laura Limperk-Kutaru iz estonskog ministarstva obrazovanja. “Za nas prelazak na učenje na daljinu bije bio ništa novo.”

“Gardijan” piše da su estonske škole pre pandemije rutinski koristile materijale za digitalno učenje, uključujući platformu digitalnih udžbenika Opiq i sisteme elektronskog upravljanja školom kao što je eKool, koji povezuje učenike, roditelje i nastavnike. “Svi ti sistemi funkcionišu godinama. Kada je kovid zatvorio škole, to je bilo samo premeštanje iz učionica u virtuelno okruženje,” kazala je Limperk-Kutaru.

Britanski list navodi da nije svako dete u Estoniji imalo pristup laptopu ili tabletu, ali da su škole, lokalne vlasti i volonterske organizacije priskakale u pomoć. Tim “obrazovnih tehnologa” stacioniranih u školama radio je sa nastavnicima kako bi osigurao najbolju upotrebu digitalnih resursa. Rezultati su pozitivni i nastavnici su uspeli da dopru do skoro sve dece, kazala je Limperk-Kutaru. Ona je sigurna da nije bilo nekog značajnog gubitka što se tiče učenja. “Trenutno ne vidimo veliku razliku u odnosu na druge godine.” “Gardijan” navodi da bi u Engleskoj kovid mogao izbrisati deset godina napretka u smanjenju razlike u dostignućima između đaka u nepovoljnom položaju i njihovih vršnjaka.

Estonija ne samo da je uspešna tokom blokade usled pandemije, nego poslednjih godina ostvaruje izuzetne rezultate na polju obrazovanja i u međunarodnim Pisa testovima nadmašila je čak i Finsku.

Andreas Šleiher, šef za obrazovanje i veštine u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kaže da su prosvetni radnici u Estoniji navikli da rade kao kreatori ambijenta za inovativno učenje i da imaju veliku fleksibilnost u vezi sa tim kako da najbolje konfigurišu ljude, prostor, tehnologiju i vreme u odnosu na kontekst.

“Pošto je stekla nezavisnost, Estonija, za razliku od drugih država regiona, nije pokušavala da obnovi stari sistem, nego je angažovala mladu generaciju preduzetnika da naprave potpuno novi javni sistem u čijem središtu je preduzetništvo i digitalizacija”.

Izvor: Vijesti.me