EU da se ne boji da pokaže zube Kini

Koronavirus ne mari za ideologiju ili geopolitiku, a pandemija, ipak, dugo služi kao provodnik za rivalstvo između velikih sila i iznosi na videlo složenu geopolitičku situaciju.

SAD, koje se već povlače, uglavnom su zaokupljene sobom.

U međuvremenu, Kina zauzima čvršći stav i odlučno sprovodi svoj globalni.

Ovo je još jasnije stavilo do znanja da Evropa mora postati otpornija i da joj hitno treba jasan kompas, i kad je u pitanju pristup Kini.

Odnosi EU sa Kinom su komplikovani. Kina je i važan partner i ekonomski konkurent.

Ona je drugi po veličini trgovinski partner Evropske unije, dok je taj blok najznačajniji za Kinu.

Naše ekonomije su međusobno povezane, a saradnja je u obostranom interesu. Možemo biti uspešni samo zajedno sa Kinom, posebno kada je reč o globalnim pitanjima kao što su borba protiv epidemija, protiv klimatskih promena i rešavanje regionalnih sukoba.

Kina je, međutim, i sistemski rival i sve više ide u ofanzivu, i u odnosu prema Evropi. Pekinška „diplomatija maski“, zajedno sa kampanjom dezinformisanja usred krize sa koronavirusom, samo je jedan od aktuelnih primjera.

Rukovodstvo autoritarne, jednopartijske države ne propušta nijednu mogućnost da zavadi države članice EU i oslabi ih.

Zaglavljeni smo u jakoj konkurenciji vrednosti koje proizilaze iz vrlo različitih koncepata društva.

U Hongkongu, Kina trenutno pokazuje kako je beskompromisno spremna da nameće svoju moć. Postupci Pekinga povodom teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru, kao i ozbiljna kršenja ljudskih prava u provinciji Sinđijang, potpuno se uklapaju u ovu sliku. Kina, dakle, nema strah od toga da naočigled sveta krši centralne principe međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Šta EU može učiniti da osigura da se ne oseti nemoćnom pred sve snažnijim rivalom?

Jedno je jasno: Hitno nam je potrebno više evropskih akcija u našim odnosima sa Kinom. Dosledna „politika Tima Evropa“ je odavno potrebna.

To je prioritet nemačkog predsedavanja Savjetom EU, tokom kojeg snosimo posebnu odgovornost.

EU mora delovati sigurnije u odnosu prema Kini i govoriti jednim glasom.

Nećemo uspeti da ostvarimo uticaj na Peking ako nismo ujedinjeni i ako se za naše vrednosti i interese ne zalažemo zajedničkom snagom EU.

Nedostatak jedinstva je naša Ahilova peta.

Nedostatak jedinstva je naša Ahilova peta: Mihael Rot

EU ne sme sebi dozvoliti da bude podeljena. Moramo se odmaknuti od bilateralizacije odnosa kojima Peking namerno teži.

Oko 80 različitih formata dijaloga odvija se samo između Nemačke i Kine. Cilj mora biti dodatno jačanje razmene na evropskom nivou.

Bez obzira na sve legitimne pojedinačne nacionalne interese, EU je presudni okvir akcije i suštinski putokaz za nas.

Na kraju, nijedna zemlja u Evropi nije u stanju da se sama trajno bori za svoje interese i vrednosti u rivalstvu sa Kinom.

EU u svetu mora predstavljati više od najmanjeg zajedničkog imenioca svojih članica. Zbog toga je predsedavanje Nemačke Savetom EU takođe posvećeno tome da u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici bloka, odluke donosi kvalifikovana većina.

Nažalost, takođe vidimo da privlačnost poslovanja sa Kinom ponekad podriva temeljne vrednosti Evrope.

To kompromituje naš kredibilitet i slabi sve nas ako su pojedine članice spremne da potkopavaju evropsku politiku ljudskih prava radi navodno unosnog bilateralnog „dogovora“ sa Kinom.

Stoga, kao deo naše politike Tima Evropa, ne smijemo ostavljati sumnju u vezi sa tim da oko naših temeljnih vrednosti nema rasprave, što se tiče nas Evropljana.

To je, na kraju krajeva, suština naše zajednice vrednosti, naše evropske DNK.

Naša zajednička osnova vrijednosti čini EU tako jedinstvenom i dragocenom. Međutim, moramo biti spremni i da odlučno branimo svoje vrednosti.

Kriza oko koronavirusa je poziv na buđenje. Pandemija nam služi kao bolni podsetnik na to koliko je Evropa postala zavisna u određenim oblastima. Veliki deo zaštitnih maski, zaštitne odeće i antibiotika, danas se proizvodi u Kini.

A Peking posebno koristi ekonomske zavisnosti kao adut u politici moći. Veći evropski suverenitet je stoga od primarnog značaja.

Moramo osnažiti naše zdravstvene sisteme, diversifikovati lance snabdevanja i svesti na minimum zavisnost u posebno kritičnim oblastima.

 Peking koristi ekonomsku zavisnost kao politički adut
Peking koristi ekonomsku zavisnost kao politički adutfoto: Reuters

Moramo podstaći veću domaću proizvodnju suštinski važne robe poput zaštitne opreme i lekova. Evropa takođe mora postati nezavisnija u smislu logistike, energije i prirodnih resursa.

Strateška industrijska politika, velika ulaganja u istraživanje i razvoj i jedinstveno digitalno tržište su stubovi evropskog doma koji pruža sigurnu budućnost.

Što se tiče globalne trke za tehnološkom nadmoći, Kina i SAD trenutno određuju tempo.

Međutim, moramo se truditi da sami ovladamo ključnim tehnologijama i budemo nosioci patenata za takve tehnologije u Evropi.

EU mora ostati motor inovacije – tek tada će nastaviti da stoji na svojim nogama u budućnosti.

To je već vrlo jasno dokazano primerom standarda 5G mobilne komunikacije, okosnice naše digitalne budućnosti. To je pre svega pitanje zavisnosti od proizvođača iz trećih zemalja, uključujući Kinu, i njihove pouzdanosti.

Ovde je u pitanju ništa manje od bezbednosti naših građana.

Pitanje 5G tako postaje i lakmus test za cilj većeg evropskog suvereniteta.

Stoga jedino logično da se pre svega oslanjamo na naše domaće dobavljače.

Evropske alternative su dostupne i one su svetski lideri u oblasti tehnologije. Kada dođe do teških pitanja kao što su ljudska prava, bezbednost i tehnologija, ne smemo se bojati da ukrstimo koplja. I ovdje je, na kraju krajeva, reč o našem suverenitetu.

Kina sigurno neće izgraditi ni jednu jedinu elektranu na ugalj manje ako budemo ćutali kada nam se mišljenja ne budu slagala.

Peking ozbiljno shvata EU, pre svega kao najveći trgovinski blok i ekonomsku oblast. Stoga bi trebalo da još efikasnije koristimo našu trgovinsku politiku i naše jedinstveno tržište kao adut u odbrani naših vrednosti i interesa.

EU nije birala reči u vezi sa situacijom u Hongkongu.

Kada se međunarodne obaveze ne poštuju, kada su ugrožene osnovne slobode i ljudska prava, onda se to tiče svih nas.

Postupci Pekinga menjaju pravila igre i imaju opipljiv uticaj na naše odnose. EU je sada usvojila sveobuhvatan paket mera kao deo zajedničkog odgovora.

To uključuje dalja ograničenja izvoza robe koja se odnosi na bezbednost, pojednostavljene propise za ulazak i boravak građana Hongkonga i ciljanu podršku civilnom društvu.

Štaviše, nakon konsultacija sa državama članicama EU, Nemačka je odlučila da suspenduje sporazum o izručenju sa Hongkongom. Poruka Pekingu je kristalno jasna, naime, da odnosi neće ići „uobičajenim tokom“ što se tiče EU. Hongkong će takođe biti ključni test za kredibilitet Kine kao pouzdanog međunarodnog partnera.

Ne morate biti prorok da biste zaključili da, usled jako nestabilnih geopolitičkih uslova, svet nakon koronavirusa neće biti baš miran.

Činjenica da glavne sile Kina i SAD nastavljaju da pogoršavaju situaciju, ne sluti na dobro. To kako se sada pozicioniramo za budućnost, i obnovimo i rekonstruišemo Evropu, odrediće koliko uspešno EU može da brani i promoviše svoje interese i vrednosti na svetskoj sceni.

EU je na samitu u julu poslala snažan signal za novi početak, što je bila demonstracija snage bez presedana.

Sa najvećim višegodišnjim finansijskim okvirom u svojoj istoriji i dodatnom pomoći za borbu protiv koronavirusa u iznosu od 750 milijardi eura, EU sada određuje pravac za evropsku budućnost. Kineska poslovica kaže da je „bolje da vam zavide nego da vas sažaljevaju“.

Snažna i suverena Evropa, u duhu solidarnosti, koja štiti svoje građane, jedinstveno i odlučno brani svoje vrednosti i interese u svetu, predstavlja oblik životnog osiguranja kojem treba zavideti.

Ovo je pitanje suvereniteta, i u odnosu prema Kini i prema drugima. Dobra vest je da tu držimo situaciju pod kontrolom.

Razdvajanje nije opcija

Razdvajanje od Kine, u što većoj mjeri, kao što to SAD zamišljaju, nije opcija za EU.

Koronavirus i velike sile menjaju globalizaciju, ali je ne ukidaju.

Neće biti bežanja od Kine u svetu nakon koronavirusa, i politički i ekonomski gledano. Saradnja je i potreba i šansa.

U našim direktnim odnosima sa Pekingom, možemo i moramo jasno i nedvosmisleno artikulisati naše interese i njegovati čvrstu saradnju u cilju rešavanja zajedničkih problema.

U zavisnosti od toga kako se bude razvijala situacija u vezi sa koronavirusom, sastanak lidera EU i Kine planiran tokom njemačkog predsedavanja je dobra prilika za to.

Na primer, trebalo bi da tražimo odgovornost od Pekinga u vezi sa borbom protiv pandemije i reformom Svetske trgovinske organizacije, kao i da dodatno proširimo našu saradnju u Africi i oko zaštite klime.

EU mora insistirati na principu reciprociteta povodom transparentne trgovinske prakse i ekonomskoj konkurenciji pod ravnopravnim uslovima.

A kada je u pitanju zaključenje dugoočekivanog ambicioznog investicionog sporazuma sa Kinom, sada bi trebalo da tražimo brze rezultate.

Autor je od 2013. državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, i odgovoran je za evropska pitanja (Članak je objavljen u „Špiglu”)

Izvor: Vijesti.me