EU oprezna jer ne želi novu Ukrajinu

Evropska unija juče je saopštila da ne priznaje Aleksandra Lukašenka za predsednika Bjelorusije i najavila sankcije protiv režima, dok je beloruski lider pojačao napore da zadrži kontrolu nad zemljom naredivši bezbednosnim snagama da okončaju nerede u prestonici Minsku.

„Više u Minsku neće biti nereda bilo kakve vrste“, kazao je on najavljujući novu policijsku ofanzivu u glavnom gradu. „Ljudi su umorni. Narod traži mir i tišinu“, kazao je Lukašenko.

Ranije juče policija je rasterala demonstrante i uhapsila dve osobe ispred fabrike traktora, a takođe je preuzela kontrolu nad pozorištem u Minsku gde su se demonstranti okupljali u znak protesta zbog smene reditelja koji je otpušten jer je podržao opoziciju.

Ipak, nije bilo naznaka o većoj policijskoj operaciji za razbijanje demonstracija. Stotine ljudi okupile su se i juče ispred Ministarstva unutrašnjih poslova, gdje se nalazio veliki broj policajaca koji nisu reagovali.

Evropska unija je juče održala vanredni samit zbog krize u Belorusiji na kojem su lideri odbacili rezultat izbora 9. avgusta i najavili finansijske sankcije protiv zvaničnika za koje blok smatra da su odgovorni za izbornu prevaru i napade na demonstrante. „Ovde se radi o beloruskom narodu i njegovom legitimnom pravu da odlučuju o budućnosti zemlje“, kazala je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Evropska unija je na strani beloruskog naroda“, kazala je ona.

Slične komentare uputio je i američki predsednički kandidat Džo Bajden.

„Hrabri građani Belorusije pokazuju da ih neće ućutkati teror i tortura“, objavio je on na Tviteru dodajući da Rusija ne treba da se meša. „Ovde se ne radi o geopolitici već o pravu da biraju lidera“.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je jasno stavio do znanja da EU ne priznaje rezultat izbora i pozvao je Lukašenka da oslobodi stotine uhapšenih demonstranata.

Međutim, EU nije uputila direktan zahtev za održavanje novih izbora, a pojačala je pozive za „inkluzivni nacionalni dijalog“, ističe britanski „Gardijan“. EU želi da izbegne ponavljanje nasilja u susednoj Ukrajini, gdje je promoskovski lider zbačen pre šest godina što je izazvalo rusku vojnu intervenciju i sukob. Prema pisanju „Politika“ evropske diplomate i zvaničnici se nadaju da će sadašnja kriza biti rešena unutar Belorusije i oprezni su u saopštenjima kako ne bi dali Rusiji povod za vojno uplitanje.

„Belorusija mora da nađe svoj put, to se mora dogoditi kroz dijalog unutar zemlje i ne sme biti intervencije spolja“, kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je otvoreno kazala da ne vidi sebe u ulozi posrednika u krizi ističući da je pokušala da telefonira Lukašenku, ali da je on odbio da razgovara zbog čega je kancelarka izrazila žaljenje.

Evropski zvaničnici tvrde da se situacija u Belorusiji razlikuje od one u Ukrajini, najviše zbog toga što beloruska opozicija želi da se reši Lukašenka, a ne da prekine veze s Rusijom.

„Belorusija nije Evropa“, kazao je evropski komesar za industriju Tjeri Breton. „Belorusija je zaista snažno povezana s Rusijom i većina stanovništva zalaže se za snažne veze s Rusijom“.

Međutim, prema pisanju Rojtersa, pojedini evropski zvaničnici naročito u državama blizu granice s Belorusijom zalažu se za snažniju podršku tamošnjoj opoziciji i za uzvraćanje ukoliko Moskva podrži napore za gušenje protesta. Kremlj je sada suočen s izborom da podrži Lukašenka i vidi da li će uspeti da ostane na vlasti ili pokuša da učestvuje u prenosu vlasti na lidera koji bi zadržao Minsk u orbiti Moskve.

Visoki ruski zvaničnici juče su pozvali zapadne lidere da se ne mešaju u situaciju u Belorusiji, a ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je optužio nekoliko država EU da se „bore za postsovjetski prostor“.

Ovi komentari odražavaju sve zastupljeniji stav da bi Lukašenko mogao preživeti najveće proteste tokom 26 godina na vlasti, navodi „Gardijan“. „Ono što je najvažnije u sadašnjoj situaciji jeste da izbegnemo strano uplitanje“, kazao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Nažalost, pokušaja takvog direktnog uplitanja spolja je bilo“, kazao je Peskov. Rusija se do sada uglavnom uzdržavala da pruži direktnu pomoć Lukašenku, makar javno. Međutim, Putin i Lukašenko su od subote tri puta razgovarali putem telefona a ima naznaka i o drugim kontaktima na visokom nivou. U utorak veče avion Tu-214, koji je koristio šef ruske obaveštajne službe FSB odleteo je za Minsk i vratio se nekoliko sati kasnije. Peskov je kazao da nema informacije o letu.

Rusija nije poslala vojnu pomoć Belorusiji, kazao je Peskov i dodao: „Za tim u ovom trenutku nema potrebe, a zapravo, bjelorusko rukovodstvo je priznalo da to sada nije potrebno.“

U izjavama za rusku državnu televiziju, Lavrov je optužio Poljsku, Litvaniju, Estoniju i parlament EU za pokušaj mij++ešanja u Bjelorusiji.

„Niko ne krije da se ovdje radi o geopolitici, o borbi za postsovjetski prostor“, kazao je on. „Videli smo ovu borbu i u prethodnim fazama nakon što je Sovjetski Savez prestao da postoji. Poslednji primer je, naravno, Ukrajina“, kazao je Lavrov.

Neophodni rezultati da protesti ne bi počeli da jenjavaju

Beloruska opozicija je suočena s problemom kako da protesti ne izgube zamah. U utorak nezavisni sindikati najavili su formiranje nacionalnog štrajkačkog odbora kako bi koordinisali ativnosti u zemlji.

Međutim, reakcije su mešovite, ističe portal „Politiko“. Štrajk u državnim medijima jenjava, a uprkos tome što je nekoliko uglednih novinara napustilo program, televizija je i dalje glavno propagandno oružje Lukašenka.

Međutim, zaposleni u ključnoj beloruskoj fabrici juče su štrajkovali treći dan za redom.

Rifor Astafenija, osnivač Centra za nove ideje u Minsku, veruje da će sudbina štrajkova zavisiti od ponašanja političara koji pokušavaju da pregovaraju transfer vlasti s Lukašenkom. „Dalja dešavanja zavise i od toga hoće li ključni zvaničnici promeniti strane“, kazao je on za „Politiko“.

Andrej Kazakevič direktor organizacije „Politička sfera“ smatra da bi štrajkovi mogli početi da jenjavaju ukoliko brzo ne daju rezultate. „Međutim, stepen politizacije društva je toliko visok da bi protesti mogli ponovo izbiti za mesec-dva“, kazao je on za briselski portal. On smatra da opozicija i dalje ima i druge načine da izvrši pritisak na režim da „počne pregovore i traži kompromis“. „Moguć je bojkot državnih institucija, poput državnih banaka. U svakom slučaju, sposobnost državnih organa da donose i deluju u skladu s odlukama će biti ugrožena, a radna disciplina će padati“, kazao je Kazakevič za „Politiko“.

Izvor: Vijesti.me