EWB: Ko je koliko pomogao Srbiji tokom pandemije?

Ko je do sada koliko pomogao Srbiji tokom pandemije korona virusa, pita portal Juropijen vestern balkans (EWB) i navodi da je to trenutno gotovo nemoguće utvrditi.
Razlog za to je, prema portalu, nedostatak preciznih podataka o novčanoj vrednosti, kao i o količini medicinske opreme i druge vrste pomoći koje je Srbija dobila od Kine i Rusije.
Portal konstatuje da je prvi avion pomoći stigao iz Kine, 21. marta, što je, inače, ostavilo utisak na građane Srbije i dočekano kao veliko olakšanje s početka krize korona virusa.
Pet dana kasnije, kaže EWB, sleće prva tura pomoći čiji je transport finansirala EU, dok se Rusija “uključila u igru” 3. aprila.
A kada je reč o vrednosti, podatke za EU je bilo moguće pronaći, kaže portal, na zvaničnim sajtovima institucija EU, a dodatne informacije portal je dobio od Ministarstva za evropske integracije i Delegacije EU u Srbiji.
Ona iznosi 15 miliona evra za hitne potrebe i 78,4 miliona evra za potrebe društveno-ekonomskog oporavka.
U pitanju su prenamenjena sredstva iz Instrumenata za pretpristupnu pomoć koje Srbija dobija na osnovu toga što je kandidat za članstvo – što znači da opremu kupljenu ovim novcem Srbija nije platila “iz svog džepa”.
Juče je objavljena i donacija nove medicinske opreme od preko 4 miliona evra od EU i Norveške.
U okviru 15 miliona evra koje je EU prenamenila za Srbiju spada i 7,5 miliona odobrenih 20. marta i 4,9 miliona odobrenih 3. aprila – od prvog iznosa je finansirano 15 kargo letova preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a drugi je potrošen na opremu, uključujući 100 trijažnih kontejnera, 50 respiratora i 25 uređaja za ventilaciju, u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), koja je takođe potvrdila ove podatke za naš portal.
Da li kineska pomoć iznosi više od ove sume – to je sasvim moguće, navodi EWB, ali kaže da se trenutno ne može izračunati.
Ni u jednom saopštenju, navode, o dolasku opreme iz ove zemlje nije pomenuta ni njena precizna vrednost ni količina.
Takođe, nije u potpunosti jasno koji deo opreme iz Kine je humanitarna pomoć, a koji deo je Srbija platila iz svog budžeta – u saopštenjima Vlade Srbije navodi se ukupno oko 8 miliona maski iz Kine, što je deset puta veći iznos od broja koji je kupljen novcem EU.
Međutim, za 1,2 miliona maski iz Kine zna se da ih je Srbija kupila, dok se za ostatak ovo ne precizira.
Dodatno se pominje da je Srbija od Kine dobila na poklon dve laboratorije, ali da je kupila 90. 000 testova i dve mašine za pravljenje maski.
Kada je reč o Rusiji, postoji još manje podataka.
Pominju se, na primer, donacije Srpsko-ruskog humanitarnog centra (3000 maski i mantila, 600 vizira, 200 zaštitnih naočara i slično), dok se preciznije informacije o ruskoj pomoći povezuju sa dezinfekcijom objekata koji su izvršili ruski stručnjaci.
Prema izjavi ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka, do 22. aprila je dezinfikovano 88 objekata u 15 gradova u Srbiji.
Treba, takođe, imati u vidu da su i Rusija, a posebno Kina, u Srbiju poslali svoje ekspertske timove, dok ova vrsta pomoći za sada nije stigla iz zemalja EU.
Kako za portal potvrđuju iz UNOPS-a, očekuje se dopremanje još 38 kontejnera za trijažu pacijenata, 30 monitora za intenzivnu negu, do 15. maja se očekuje dopremanje svih 75 respiratora koje je Srbija kupila, kao i još 25.000 testova za COVID-19.

Izvor: tanjug