FBI motri na bezbednosne pretnje uoči predsedničke inauguracije Bajdena

Sve više raste zabrinutost da bi juriš ekstremista koji podržavaju američkog pedsednika Donalda Trampa na američki Kapitol prošle nedelje mogao biti početak nečega što bi moglo da bude niz potencijalno oružanih i nasilnih protesta širom zemlje, pred inauguraciju novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.

Federalni istražni biro (FBI) u ponedeljak je saopštio za Glas Amerike da ispituje dokaze koji ukazuju na to da grupe ili pojedinci možda žele da podstaknu nasilje ili se uključe se u kriminalne aktivnosti u vezi sa planiranim prenosom vlasti.

“Iako je naša uobičajena praksa da ne komentarišemo određene obaveštajne zaključke, FBI podržava naše državne, lokalne i savezne partnere za sprovođenje zakona”, navodi se u saopštenju Biroa.

“Naš fokus nije na mirnim demonstrantima, već na onima koji ugrožavaju njihovu sigurnost i sigurnost drugih građana nasiljem i uništavanjem imovine”, dodaje se u saopštenju.

U Biltenu FBI, koji su prvi put dobili ABC njuz i Jahu njuz, takođe se upozorava na potencijal za nasilje u Vašingtonu, kao i u svih 50 država.

FBI je “primio informacije o identifikovanoj naoružanoj grupi koja namerava da putuje u Vašington, 16. januara”, navodi se u biltenu.

“Upozorili su da će se dogoditi ogroman ustanak ako Kongres pokuša da ukloni POTUS-a (predsednika SAD) putem 25. amandmana.”

U Biltenu se dalje upozorava da grupa poziva na jurišanje na državne, lokalne i federalne zgrade ukoliko bude napora na uklanjanju Trampa pre uspešne inauguracije 20. januara.

Iako ne komentarišu konkretne pretnje, druge vladine agencije preduzimaju korake za jačanje bezbednosti.

Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS) saopštilo je u ponedeljak da upućuje američku tajnu službu, koja je inače zadužena za obezbeđenje predsednika, da započne svoju inauguracionu bezbednosnu operaciju ove srede, šest dana ranije nego što je planirano.

DHS je kao razlog promene naveo “događaje iz prošle nedelje i razvoj bezbednosnog okruženja”.

Nacionalna garda

Ranije u ponedeljak, američka Nacionalna garda saopštila je da je odredila do 15.000 pripadnika da pomognu u naporima obezbeđenja za inauguraciju 20. januara.

“Do danas se od naših trupa tražilo da podržavaju misije bezbednosti, logistike, veze i komunikacije”, rekao je u izjavi general Danijel Hokanson, šef Biroa Nacionalne garde.

Zvaničnici Garde rekli su da se u Vašingtonu nalazi 6.200 vojnika iz šest država koji podržavaju civilne vlasti nakon nereda prošle srede, tokom kojih je američki Kapitol nakratko preplavilo hiljade pro-Trampovih ekstremista, a pet ljudi je izgubilo živote.

Nacionalna garda ima dugu istoriju pomaganja u obezbeđivanju predsedničkih inauguracija SAD; oko 8.000 članova Nacionalne garde bilo je prisutno tokom Trampove inauguracije 2016. godine.

Služba koja se stara o Nacionalnom parku SAD (NPS) takođe je najavila u ponedeljak da će zatvoriti spomenik Vašingtonu od 11. januara do nakon inauguracije, pozivajući se na pretnje nasiljem.

“Grupe umešane u nerede 6. januara 2021. na američkom Kapitolu i dalje prete da će poremetiti 59. predsedničku inauguraciju 20. januara 2021”, napisao je NPS na svojoj veb stranici.

NPS je saopštla da bi i drugi delovi Parka i okolni putevi takođe mogli da budu blokirani u narednim nedeljama.

Deklaracija o vanrednim situacijama

Pored toga, Bela kuća je u ponedeljak kasno objavila da je Tramp odobrio hitnu deklaraciju za Vašington, koja će trajati do 24. januara, četiri dana nakon inauguracije.

Ovaj potez otvara put ključnim federalnim agencijama, uključujući DHS i Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA), da koordiniraju i mobilišu hitnu pomoć ukoliko bude potrebna.

Ali postoji i određena zabrinutost da će pojačana sigurnost biti potrebna i nakon inauguracije.

“Stanje nacije (obraćanje predsednika Kongresu) je odmah ‘iza ugla'”, rekao je , u ponedeljak na vebinaru Teri Gajner, bivši šef Policije Kapitola, koji je takođe služio kao šef obezbeđenja Senata.

“Marš prava na život dogodiće se (29. januara)”, dodao je Gajner. “Tekuće diskusije o impičmentu – sve vrste stvari koje bi privukle prestupnike da dođu tamo, kao i demonstrante koji bi trebalo legitimno da protestuju i imaju pravo na to”.

Suprotno najnovijim upozorenjima i povećanim merama predostrožnosti, i FBI i Metropioliten policija u Vašingtonu saopštili su da pre planiranih protesta za prošlu sredu nije bilo obaveštajnih podataka koji bi sugerisali da bi delovi gomile mogli da postanu nasilni.

Navodi o odbijanju

Odlazeći šef Policije Kapitola Steven Sand rekao je za Vašington post da je naišao na odbacivanje kod vojnih zvaničnika i da su bezbednosni zvaničnici u Predstavničkom domu i Senatu odbili njegov zahtev da zatraže pomoć od Nacionalne garde uoči prošlonedeljnog napada na američki Kapitol.

“Da smo imali Nacionalnu gardu, mogli bismo ih držati duže na odstojanju dok ne stigne više pripadnika naših partnerskih agencija”, rekao je Sund za list.

Ali američka vojska kasno u ponedeljak opovrgla je Sandove sugestije da su vojni zvaničnici pokušali da odbiju bilo kakve zahteve za pomoć.

“Nisam dao izjavu niti bilo koji komentar sličan onome što mi je pripisao načelnik Sund u članku Vašington posta”, usprotivio se u izjavi general-potpukovnik Volter Pjat, direktor Vojnog štaba.

“Ali ja bih primetio da čak i svojim izjavama jasno stavlja do znanja da ni ja, ni bilo ko drugi iz Sekretarijata za odbranu, nije odbijao da rasporedi tražeo osoblje”, dodao je Pjat.

Portparol Pentagona rekao je prošle nedelje da Policija Kapitola nije podnela zahtev za pojačanje Nacionalnoj gardi pre nereda u kojima je poginulo pet osoba, uključujući i policajca Kapitola.

Izvor: glasamerike.net