Gadafijev naslednik vraćen u predsedničku trku

Apelacioni sud u Sebhi opovrgao odluku državne Izborne komisije, koja je dala „crveni karton” političaru s poternice Haškog suda

Ko kaže da Saif el Islam Gadafi, naslednik pukovnika Muamera el Gadafija, dugogodišnjeg lidera Libije (zverski ubijenog 2011. tokom „arapskog proleća”) ne može da učestvuje na izborima za sledećeg šefa te države, najavljenim za 24. decembar? Taman kad je državna izborna komisija 24. novembra odbacila (prethodno prihvaćenu) predsedničku kandidaturu Saifa el Islama, u četvrtak se oglasio Apelacioni sud u Sebhi.

„Saif el Islam ima pravo da učestvuje na predsedničkim izborima u Libiji”, objavio je presudu iz Sebhe njegov advokat Halid el Zajdi. Ta vest izazvala je u Sebhi oduševljenje okupljenih pristalica Gadafijevog drugog sina, inače doktora filozofije, političara i lica s poternice Haškog suda, osuđenog na smrt u odsustvu pred sudom u Tripoliju 2015. godine.

Ista vest izazvala je nevericu na zapadu Libije: „Pravosuđe je u Libiji pod pritiscima koji nadilaze sve moralne standarde i vrednosti”, komentarisao je Asad Zahijo, jedan od nekoliko desetina predsedničkih kandidata (konačna lista inače još nije objavljena).

Zašto je Apelacioni sud u Sebhi birao da opovrgne odluku izborne komisije u slučaju „Saif el Islam”, neizvesno je. Odnosno, da ne uvaži obrazloženje Izborne komisije Libije, koja je, pozivajući se na odredbu izbornog zakona o „crvenom kartonu” za kandidate s kriminalnom prošlošću, skinula ime Saifa el Islama s prvobitne liste 98 aspiranata na kormilo države. Presuda Apelacionog suda ima status konačne, odnosno bez prava na dalje žalbe.

Šta dalje biva s predsedničkom kampanjom Saifa el Islama, nije najjasnije. Gadafijev sin i politički naslednik proletos je u intervjuu za „Njujork tajms” najavio da će težiti obnovi „izgubljenog jedinstva” Libije. U međuvremenu, njegovi politički protivnici u Tripoliju upozoravaju ga da ne pokušava da kroči u glavni grad, jer ga tamo navodno čekaju s nalogom za izvršenje smrtne presude.

Predizbornu „rehabilitaciju” u Libiji doživeo je ove sedmice i Abdul Hamid Dbeibah, biznismen, milioner i aktuelni premijer prelazne vlade Libije (izabrane pod pokroviteljstvom UN u februaru). Najpre je Izborna komisija Libije odbacila i (prethodno prihvaćenu) kandidaturu Dbeibaha. I to zato što spomenuti izborni zakon nalaže da lica na javnim funkcijama zainteresovana za predsedničku kandidaturu moraju tri meseca pre izborne nominacije da siđu sa dužnosti. Dbeibah to nije učinio, što nije bilo prepreka za Apelacioni sud u Tripoliju da ga ove sedmice vrati u predsedničku trku.

Nadgornjavanje izborne komisije i nadležnih sudova u Libiji oko toga ko je prihvatljiv predsednički kandidat i pojavu predizbornog nasilja s javnom rezignacijom prate kako lokalni rivali, tako i Svetska organizacija. Generalni sekretar UN Antonio Guteres ovih dana upozorava da bi izbori u Libiji (i predsednički i parlamentarni najavljeni su za 24. decembar) trebalo da budu „deo rešenja, a ne izvor problema”. Abdu Abari, diplomata iz Nigera, zemlje predsedavajuće Savetu bezbednosti u decembru, ocenio je sredinom sedmice da se „u Libiji još nisu stekli uslovi za slobodne, verodostojne, demokratske i opšteprihvaćene izbore”. Situacija, kako je kazao, nije sazrela za izbore koji bi Libiji doneli trajni mir i stabilnost: tamo je još oko 20.000 stranih plaćenika i vojnika, demarkaciona linija pređašnjih sukoba samo je zamrznuta i nema nikakvog stvarnog ujedinjenja armijskih snaga.

U međuvremenu, najnovija runda oružanih napada na pet glasačkih mesta na zapadu Libije i krađa biračkih listića, kao i odluke Apelacionih sudova u Sebhi i Tripoliju, nagnali su Emada el Sejha, predsedavajućeg Izborne komisije Libije da ovih dana izda zloslutno upozorenje. Predstojeći izbori biće ključni za uspostavljanje mira u Libiji: „Zemlja će ili nastaviti stazom ka demokratiji i mirnoj decentralizaciji vlasti, ili će se vratiti unazad, i onda će biti rata”.

Izvor: politika.rs