Gde će izbeglice iz Avganistana otići posle dolaska talibana na vlast

Dok svetski državnici obećavaju da će pomoći, hiljade ljudi pokušava da pobegne iz Avganistana nakon što su talibani ponovo preuzeli kontrolu nad zemljom, skoro dve decenije pošto ih je zbacila saveznička koalicija predvođena Sjedinjenim Američkim Državama.

Više od 2,2 miliona izbeglica iz Avganistana već se nalaze u susednim zemljama, a 3,5 miliona ljudi se vode kao beskućnici kao rezultat sukoba i političke nestabilnosti.

Otkako su pre nedelju dana talibani preuzeli vlast nad Avganistanom, vlade okolnih država su počele da preduzimaju mere za odbranu od moguće migrantske krize velikih razmera.

Evropski lideri poručuju da neće dozvoliti novi migrantski talas i da ne može sve da se svali na pleća Evropske unije, a iz Ujedinjenih nacija upozoravaju na veliku humanitarnu katastrofu.

Koliko Avganistanaca pokušava da ode?

U ovom trenutku nije jasno.

Talibani kontrolišu sve glavne kopnene prelaze sa zemljama koje se graniče sa Avganistanom (prikazano na donjoj mapi), a predtavnici ove islamske militatne grupe su rekli da ne žele da Avganistanci napuste zemlju.

Izveštaji sugerišu da je dozvoljen prelaz samo trgovcima ili onima sa važećim putnim dokumentima.

„Velika većina Avganistanaca ne može da napusti zemlju redovnim kanalima”, rekao je u petak portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

„Od danas oni koji su možda u opasnosti nemaju jasan izlaz.”

Međutim, neke izbeglice su uspele da pronađu izlaz iz zemlje.

Saopšteno je da je nekoliko hiljada Avganistanaca prešlo u Pakistan nedugo pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, dok je oko 1.500 Avganistanaca navodno ušlo u Uzbekistan i živi u šatorima blizu granice.

U Kabulu su hiljade ljudi krenule na međunarodni aerodrom, trenutno jedini koji je otvoren u zemlji, u očajničkom pokušaju bekstva.

U petak je jedan zvaničnik NATO-a rekao da je više od 18.000 ljudi odletelo avionima sa aerodroma otkad su talibani preuzeli vlast, ali nije jasno koliko je među njima državljana Avganistana.

Američki predsednik Džo Bajden rekao da je od početka krize, odnosno ulaska talibana u Kabul, američkim avionima prevezeno 28.000 ljudi.

Koliko ih je napustilo domove?

Najnovije iseljavanje Avganistanaca deo je istorijskog egzodusa iz zemlje koja je mnogo godina trpela nestabilnost i sukobe.

Prema podacima UNHCR-a, čak i pre nego što su talibani preuzeli kontrolu, više od 550.000 ljudi bilo je primorano da napusti domove ove godine zbog borbi.

Procenjuje se da je 3,5 miliona Avganistanaca trenutno interno raseljeno unutar zemlje.

Osim onih unutar granica Avganistana, krajem prošle godine oko 2,2 miliona izbeglica i azilanata takođe je tražilo utočište u susednim zemljama.

Ove godine su Avganistanci morali da se suoči i sa ozbiljnom sušom i nestašicom hrane u većem delu zemlje.

U izveštaju Svetskog programa UN za hranu u junu se navodi da 14 miliona ljudi – više od trećine stanovništva – gladuje.

Gde odlaze izbeglice iz Avganistana?

Susedne zemlje Pakistan i Iran imale su najveći roj avganistanskih izbeglica i azilanata prošle godine.

Skoro 1,5 miliona je pobeglo u Pakistan 2020. godine, dok je Iran primio 780.000, prema podacima UNHCR-a.

Nemačka je na trećem mestu sa 180.000, a u Turskoj se nalazi blizu 130.000.

Kada se pogleda samo broj tražilaca azila – oni koji su se prijavili za utočište u drugoj zemlji, ali čiji zahtevi još nisu odobreni – Turska, Nemačka i Grčka su na vrhu liste, sa oko 125.000, 33.000 i 20.000.

Iako u Iranu nema avganistanskih azilanata, oni sa izbegličkim kartama – zvaničnim dokumentom kojim se priznaje njihov status – mogu pristupiti zdravstvenom i obrazovnom sistemu zemlje.

Humanitarna kriza na pomolu – više od trećine Avganistanaca gladuje

U intervjuu za BBC, visoki komesar UN za izbeglice, Filipo Grandi, pozvao je susede Avganistana, posebno Iran i Pakistan, da drže otvorene granice kako bi pružili put bekstva Avganistancima koji strahuju za bezbednost pod vlašću talibana.

Potvrđujući da su obe zemlje dugo bile utočište za Avganistance, Grandi je rekao da će im verovatno biti potrebna ozbiljna finansijska i logistička pomoć kako bi se izborili sa daljim dolascima izbeglica.

Dugoročno, možda će biti potreban veliki program preseljenja za rešavanje krize.

Portparol UN-a je rekao i da „sumnja” da će doći do velikog protoka migranata, jer ljudima nije dozvoljeno da izađu.

„Ne zaboravimo važnu stvar: u Avganistanu već ima više od tri miliona interno raseljenih ljudi.

„Stotine hiljada se preselilo u poslednjih nekoliko dana. Potrebna im je hitna pomoć”, rekao je on.

„Važno je podržati humanitarne agencije koje će nastaviti da rade u Avganistanu na stabilizaciji tamošnje situacije, bez obzira na politiku, jer će za većinu ovih ljudi to biti jedina opcija”.

Ujedinjene nacije su već upozorile na veliku glad u Avganistanu.

„Zbog suše koja vlada u zemlji i sukoba, neizvesno je da li će Avganistanu biti dostupna trećina neophodnih namirnica u 2021″, kaže za BBC Izabela Karlsen, šerica kancelarije UN u Avganistanu.

Polovina dece mlađe od pet godina je neuhranjeno, kaže.

Nestašice hranu postaju problem, ali je Svetski program hrane uspevao poslednjih dana da dopremi hranu u zemlju kopnenim putem.

Hrana je stigla do 80.000 hiljada ljudi u poslednjih nedelju dana.

Iako se dostavljanje hrane „uglavnom nastavlja”, zabrinuta je zbog situacije na kabulskom aerodromu.

„Izveštaji sa terena su zabrinjavajući i moramo svi da se postaramo da ljudi više ne pate”, rekla je.

Šta zemlje rade da pomognu?

Iran

Iranske vlasti su postavile šatore za izbeglice u tri provincije koje se graniče sa Avganistanom.

Međutim, visoki zvaničnici iranskog ministarstva unutrašnjih poslova rekli su da će svi Avganistanci koji su prešli u Iran „biti vraćeni kad se uslovi poboljšaju”.

U Iranu se već nalazi skoro 3,5 miliona Avganistanaca, prema UN.

Pakistan

Premijer Imran Kan rekao je u junu da će njegova zemlja zatvoriti granicu sa Avganistanom ako talibani preuzmu kontrolu.

Međutim, izveštaji kažu da je nekoliko hiljada Avganistanaca prešlo u Pakistan i da je otvoren najmanje jedan granični prelaz.

Navodi se i da talibani ograničavaju pristup trgovcima i onima sa važećim putnim dokumentima.

Tadžikistan

Tačan broj nije poznat, ali izveštaji sugerišu da je poslednjih dana najmanje nekoliko stotina Avganistanaca, među kojima su i vojnici iz avganistanske nacionalne armije, prešlo u Tadžikistan.

U julu je Tadžikistan saopštio da se sprema da primi do 100.000 izbeglica iz Avganistana.

Uzbekistan

Rečeno je da je oko 1.500 Avganistanaca prešlo avganistansko-uzbekistansku granicu i postavilo šatore.

Izveštaji sugerišu da talibani dozvoljavaju prelaz samo ljudima sa važećim vizama.

Velika Britanija

Britanska vlada je objavila plan da planira da primi 20.000 avganistanskih izbeglica u narednim godinama.

Prve godine, odnosno ove, biće primljeno 5.000 ljudi iz Avganistana, pre svega žene i dece, ali i pripadnika verskih i drugih manjina najviše ugroženih od talibana.

SAD

Predsednik Džo Bajden odobrio je 500 miliona dolara za hitne izbegličke i migracijske potrebe ljudi, žrtava sukoba i drugih ugroženih zbog situacije u Avganistanu, među kojima i podnosioce zahteva za posebne imigrantske vize.

SAD nisu objavile tačan broj izbeglica koje će primiti.

Kanada

Kanadska vlada je saopštila da će primiti 20.000 ljudi iz Avganistana, pre svega one koji se smatraju najugroženijim pod talibanskom vlašću – saradnicima savezničkih snaga i aktivistkinjama za ženska prava.

Australija

Australija je saopštila da će ponuditi 3.000 mesta u programu humanitarnih viza Avganistancima koji beže iz svoje zemlje.

Evropska unija

Zvaničnici nekoliko zemalja članica EU saopštile su da žele da izbegnu migrantsku krizu poput one iz 2015. godine kada je velikom broju izbeglica dozvoljen ulazak u EU.

Nemačka

Nemačka je nagovestila da će primiti odrećen broj Avganistanaca, ali nije precizirano koliko.

Kancelarka Angela Merkel, koja je bila kritikovana zbog vrlo otvorene politike tokom migrantske krize pre šest godina, izjavila je da je njena vlada usredsređena na to da izbeglice imaju sigurno utočište u zemljama koje se graniče sa Avganistanom.

Francuska

Predsednik Emanuel Makron rekao je da Evropa mora da se zaštiti od novog migranstkog talasa.

Rekao je da će Francuska zaštiti one koji su najugroženiji, ali je dodao: „Evropa ne može sama da snosi posledice trenutne situacije”.

Austrija

Austrijska vlada odbacila je bilo kakvu ideju o prihvatanju izbeglica iz Avganistana.

Ministar unutrašnjih poslova te zemlje založio se za nastavak deportacije Avganistanaca koji nisu dobili azil i lobirao je za osnivanje „centara za deportaciju” u zemljama susednim Avganistanu, gde direktna deportacija u Avganistan nije moguća.

Švajcarska

Švajcarska je rekla da neće prihvatiti velike grupe izbeglica koje stižu direktno iz Avganistana.

Turska

Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će njegova vlada raditi sa Pakistanom kako bi pomogla stabilizaciji Avganistana i sprečila novi izbeglički talas prema Turskoj.

Vlada je takođe pojačala izgradnju graničnog zida sa Iranom kako bi sprečila ulaz migranata.

Severna Makedonija, Kosovo i Albanija

Severna Makedonija i Albanija su saopštile da će privremeno primiti 450 i 300 izbeglica na zahtev SAD.

Ti ljudi će ostati u dve navedene zemlje dok im ne bude sređena dokumentacija za imigracione vize za SAD.

Kosovo takođe planira da obezbedi privremeno utočište za izbeglice koje putuju u SAD, ali nije navelo njihov broj.

Uganda

Uganda je prihvatila zahtev Amerike da primi 2.000 izbeglica iz Avganistana.

Ova istočnoafrička zemlja ima najveći broj izbeglica od bilo koje druge afričke zemlje – i treći najveći broj u svetu.

Izvor: BBC na srpskom