Gomila problema za opozicionog gradonačelnika

Političar Republikanske narodne partije (CHP) već pet meseci je gradonačelnik Istanbula. Ali predsednik Erdogan ne odriče se uticaja u najvećem gradu Turske i pokušava sve kako bi ograničio vlast opozicionog političara.

Socijaldemokrata Ekrem Imamoglu iz najveće opozicione Republikanske narodne partije (CHP) žestoko se borio za poziciju gradonačelnika Istanbula. Vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) učinila je sve da spreči da on bude izabran za gradonačelnika najvećeg grada Turske. Višemesečna prljava borba pratila je predizbornu kampanju, čak su, na pritisak AKP, izbori i ponovljeni. Pa ipak, uprkos svim preprekama, Imamoglu je 23. juna postao gradonačelnik.

Pet meseci nakon njegovog velikog trijumfa, novi gradonačelnik i dalje se suočava sa velikim problemima. Islamsko-konzervativna AKP i dalje pokušava da očuva svoj uticaj u Istanbuli i zato mu podmeće što je moguće više prepreka. Imamoglu recimo želi da proširi gradsku infrastrukturu, pre svega mrežu podzemne železnice i za to mu je potrebna finansijska pomoć u visini od 3,5 milijardi evra. Ali to je težak poduhvat za predstavnika opozicije, jer, kako kaže, državne banke – među kojima su banke Vakif, Zirat ili Halk, otkako je on stupio na dužnost više ne isplaćuju kredite gradskoj upravi. Banke imaju podršku državnog fonda kojim predsedava ministar finansija Berat Albajrak, inače zet turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Uočavamo da su državne banke, otkako smo mi na vlasti, veoma distancirane prema gradskoj upravi Istanbula“, kaže Imamoglu. Vrata državnih banaka su trenutno, kako on kaže, potpuno zatvorena. Čak ni rutinske potrebe grada ne mogu da se pokriju državnim kreditima, tvrdi gradonačelnik Istanbula.

Spas iz inostranstva

Zbog toga je gradska uprava Istanbula primorana da traži kredite u inostranstvu. Poslednjih sedmica Imamoglu je obišao Pariz, London i Berlin i apelovao da se investira u Istanbul. Putovanje je bilo veoma uspešno – francuske banke su te koje su pokazale najviše interesovanja za finansiranje infrastrukture u Istanbulu. Tako će Francuska agencija za razvoj investirati 86 miliona evra u Istanbul, a nemačka Dojče banka 110 miliona evra. Turska vlada reaguje sa omalovažavanjem i podsmehom. Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu je recimo označio Imamoglua kao „kretena“, jer je, tvrdi, Tursku tokom svog putovanja predstavljao u lošem svetlu.

Imamoglu u Berlinu sa nemačkim ministrom finansija Olafom Šolcom

Imamoglu u Berlinu sa nemačkim ministrom finansija Olafom Šolcom

I po nekim drugim pitanjima turska vlada otežava život gradonačelniku Istanbula: Islamsko-konzervativna vlast u Istanbulu je tokom svoje 25-godišnje vladavine Istanbulom održavala sistem koji je predstavljao važan stub Erdoganove vladavine. Taj sistem davao je prednost poslovnim ljudima iz velikih holdinga na zvaničnim konkursima ili je odstupao od zakonskih pravila u zamenu za podršku AKP na različite načine, recimo tako što su medijski koncerni izveštavali u korist vlade.

Ekrem Imamoglu najavio je da će taj sistem ukinuti jednom za svagda. „Od sada će prestati beneficije za nekoliko probranih fondacija, osoba od poverenja i zajednica. Od sada će čitav Istanbul imati koristi“, najavljivao je Imamoglu nakon što je izabran za gradonačelnika. U Istanbulu će od sada, kako je dalje rekao, nastupiti transparentnost. „Nepotizam mora biti okončan.“

Borba za gradske kase

Ipak, kako sada izgleda, AKP pokušava da i nakon gubitka gradske vlasti nastavi da profitira od pune gradske kase Istanbula. Tursko Ministarstvo za životnu sredinu i urbanizam, kako izveštava turski dnevni list „Sošču“, predstavilo je predlog zakona kojim bi četiri gradska dela Istanbula koja se nalaze na Bosforu trebalo da postanu deo nove „Bosforske uprave“. Ona bi trebalo da služi „održavanju kulturnog i prirodnog nasleđa, i da podstiče razvojne projekte“. Za tu zonu bio bi nadležan državni podsekretar direktno odgovoran turskom predsedniku.

Imamoglu bi na taj način izgubio upravu nad četiri gradska područja – i to ona koja važe za najpoželjnija i najskuplja mesta u Istanbulu. Kritičari procenjuju da se iza toga krije namera da se privuku investitori privrežni vladi, a sve kako bi Erdogan održao svoj sistem.

Erdogan se ne odriče lako grada na Bosforu

Erdogan se ne odriče lako grada na Bosforu

„Idemo na sud“

Da dani stare klike još dugo neće biti odbrojani, pokazuje i raspisivanje javnog konkursa za iznajmljivanje istorijskih železničkih stanica Hajdarpas i Sirkeči. U tom zgradama postoje velike hale koje je Imamoglu nameravao da stavi na raspolaganje građanima za kulturne delatnosti. Međutim, ponuda istanbulske gradske uprave je odbijena, a ugovor je dobio jedan sumnjivi investitor: 33-godišnji bivši član gradske uprave i bivši predsednik moćne fondacije za podršku streličarstvu „Okčular vakfi“. Ta fondacija usko je povezana sa Erdoganovom porodicom. „Naše ponude za Hajdarpas i Sirkeči nezakonito su odbijene. Podnećemo krivičnu prijavu i idemo na sud“, najavio je Imamoglu.

Ekrem Imamoglu važi kao kandidat sa najviše izgleda za mesto predsednika Turske. Kritičari smatraju da turska vlada što je više moguće otežava njegov posao na poziciji gradonačelnika, kako bi uništila njegovu reputaciju uoči odlučujućih izbora 2023. godine. Ali čini se da je gradonačelnik Istanbula na to pripremljen. Za američku televiziju „Blumberg“ je izjavio: „Već su izbori za gradonačelnika bili veoma teški. Nakon takvog iskustva, čoveka više ništa ne može da zaustavi. U Istanbulu su 25 godina vladali isti vlastodržci. Oni žele da održe stare navike – a mi ćemo tome da suprotstavimo demokratske principe.“

Izvor: DW