Građani Makedonije su izigrani

Građani Severne Makedonije su razočarani kako u EU tako i u sopstvenu vladu. Vera u demokratiju je poljuljana. Novi izbori zakazani za proleće bi mogli da donesu neke promene – ako ljudi još budu imali volje da glasaju.

Jesen je u Skoplju. U glavnom gradu Severne Makedonije se spremaju za zimu. Klima je zahladila. Otkako je francuski predsednike Emanuel Makron svojim vetom blokirao početak pristupnih pregovora sa EU, raspoloženje ljudi se načisto pokvarilo. Premijer Zoran Zaev je za proleće zakazao nove izbore. On je Makedoniju stavio pred velike zahteve – da promeni ime i za to dobije predujam koji se sastoji samo od obećanja Brisela. Severna Makedonija bi trebalo da postane članica EU – to je za mnoge bilo nešto u šta više nema sumnje. Sada ljudi osećaju da su ostavljeni na cedilu a poverenje u politiku se srozalo usled razočaranja.

„Politika me više ne zanima”, kaže jedan 29-godišnji informatičar, „i više verovatno neću izlaziti na izbore. Ionako je svejedno”. Rezignacija se širi. U Severnoj Makedoniji ni na unutrašnjepolitičkom ni na spoljnopolitičkom planu više ništa ne ide kako treba. Popularnost vlade je primetno opala. Isto važi i za Brisel. „EU nas je ostavila na cedilu”, kaže jedan 52-godišnji prodavac.

Sorge um Stabilität

Još u septembru 2018, kada je Zaev održao referendum kako bi obezbedio sebi poršku građana za promenu imena države, poverenje u vladu je poljuljano. Nakon što je glasalo premalo ljudi, referendum je bio praktično nevažeći. Referendum je bio vrlo nejasan, uslovi promene imena su bili neprozirni i ljudi nisu imali pojma za šta su zapravo glasali. Nije bilo nikakvog vremenskog plana”, kaže jedna 32-godišnja psihološkinja.

Zoran Zaev Premierminister von Nord Mazedonien

Premijer Zoran Zaev

Sada su mnogi mladi ljudi zabrinuti za stabilnost Severne Makedonije. „Bojim se da će politička situacija da eskalira. Važno je da se u ovom trenutku zemlja integriše u EU. Sa novim izborima se javlja i šansa da ekstremna desničarska stranka ponovo uzme uzde u ruke”, objašnjava jedna studentkinja misleći na opozicionu stranku. U EU je razočarana. Ne zna ni da li na novim izborima Zaev uopšte ima neku šansu: „Prvi put ne mogu da procenim kako će izgledati budućnost zemlje. Znam samo da je situacija loša”.

Premalo reformi

Jedna anketa koju je sprovela opoziciona televizija SITEL TV u septembru pokazuje da Zaevljeva socijaldemokratska SDSM ima zaostatak od tri procenta iza konzervativne VMRO-DPMNE koja se nada da bi sada mogla da se vrati na vlast. Koliko su se te brojke promenile – tek će se pokazati. Zaneta Trajkovska sa Instituta za studije komunikacije u Skoplju u mnogim propustima vlade vidi opasnost po Zaeva. „Vlada se upustila u netransparentne dilove sa opozicijom kako bi promenila Ustav radi promene imena. A u poslednje dve godine nijedan slučaj korupcije nije obrađen do kraja. Ljudi ne znaju kome da veruju”.

To se ne odnosi samo na vladu, već i na pravosuđe, policiju i medije. Nema ni vidljivih reformi u oblastima obrazovanja i zdravstva. Pri tome je aktuelni premijer obećao da će konačno da razbije korupciju, da poboljša život građana u svim oblastima i da zemlju izvede na demokratski kurs – iz ekonomske izolacije u EU. Baš su se mladi ljudi nadali da će socijaldemokratski premijer doneti poboljšanje.

Nord-Mazedonien Hristijan Mickoski Vorsitzender VMRO DPMNE

Čeka svojih “pet minuta” šef VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski

Razočaranje i odbijanje iz Brisela bi mogli da dovedu do poznatog efekta: „Znamo da Makedonci tradicionalno glasaju ne za nešto, već protiv nečega. Tako se javlja opasnost da kada je reč o svemu što se tiče promene imena, Evrope i unutrašnje politike, dođe do glasanja iz protesta, ili da ljudi ni ne izađu na izbore”, kaže Žaneta Trajkovska u razgovoru za DW.

Ne postoji samo Evropa

No, do proleća ima još dosta vremena. Još je rano za prognoze, smatra novinar Aleksandar Srbinovski: „Ljudi su razočarani. To je jasno. Evropa kao da je ponovo van domašaja. No, mislim da ta situacija može da se sredi”. A ako ne bude rešenja sa Evropom, Srbinovski vidi u tome još jedan rizik: „Trenutno razočaranje ljudi nakon odluke u Briselu bi moglo da koristi trećima. Od toga bi mogle da profitiraju Rusija i Kina. Trenutna situacija u zemlji daje tim ekonomskim silama manevarski prostor.”

I pore toga, srbinovski i pored razočaranje Evropskom unijom i neuspelih reformi ne želi da širi pesimizam. On ne smatra da je Prespanski sporazum u opasnosti. Vlada je dosad mnogo tranparentnije gonila korupciju od svih ranijih vlada. Osim toga, on veruje u demokratske kapacitete zemlje, Možda bi novi izbori mogli da budu šansa. „Nadam se da će Makedonci izabrati bolje vođstvo, ono koje će ispraviti greške aktuelne i prethodne vlade”. Pri tome on polaže na manje stranke koje su po njemu alternativa za velike narodne stranke.

Pitanje je, međutim, da li će one biti u stanju da se do proleća konsoliduju do mere koja bi im omogućila da stupe na vlast. Jedno je sigurno: saglasnost koja je postiguta sa Grčkom u sporu oko imena važi kao pozitivan primer u politički i ekonomski nestabilnom regionu. EU je dosad važila kao garant stabilnosti. Ali, poverenje u demokratiju i pravnu državu kroz povezivanje sa Zapadom je poljuljano.

Izvor: DW