Heroji u doba koronavirusa

Naučnici u Evropi postaju domaći heroji ispunjavajući emocionalne i praktične potrebe društava za istinom.

Da nije bilo doba društvenog distanciranja, ljudi bi ih zaustavljali na ulici da prave selfije. Umesto toga, oni dobijaju poruke podrške na društvenim mrežama. Ostali se svakodnevno pojavljuju na televiziji.

Nove poznate ličnosti koje se pojavljuju širom Evrope dok koronavirus spaljuje smrtonosni put kontinenta nisu glumci, pevači ili političari. Umesto njih, to su epidemiolozi i virusolozi koji su postali poznati nakon što su veći deo života proveli u anonimnosti.

Dok medicinske sestre i lekari postupaju s pacijentima na prvoj liniji, epidemiolozi i virusolozi koji su karijeru proveli u amfiteatrima i laboratorijama, postali su najpouzdaniji izvori informacija u doba duboke nesigurnosti, razlilazeći se politike i boreći se protiv dezinformacija.

Nakon dugog perioda popularnog sukoba sa stručnjacima i ekspertizmom, koji su podstaknuli političku promenu i pokrenuli ratove u kulturi u većem delu razvijenog sveta, društva koja su opsednuta izolacijom koronavirusa i očajna za činjenicama obraćaju se tim stručnjacima za odgovore, čineći ih nacionalnim herojima.

„Tokom krize, heroji dolaze do izražaja jer su mnoge naše osnovne ljudske potrebe ugrožene, uključujući našu potrebu za sigurnošću, smislom i svrhom, samopoštovanjem i osećajem pripadnosti drugima“, rekla je Elen Kinsela, profesorka psihologije na Univerzitet Limerik u Irskoj koja je istraživala ulogu heroja u društvu.

„Heroji pomažu da se delimično ispune neke od ovih osnovnih ljudskih potreba“, dodala je.

Naučni heroji koji izlaze iz koronavirusne krize retko imaju očiglednu harizmu političkih lidera, ali pokazuju duboku stručnost i ponekad saosećanje.

U Italiji, naciji koju je virus opustošio više nego ijednom drugom u svetu do sada, dr Masimo Gali, direktor odeljenja za zarazne bolesti Univerzitetske bolnice Luigi Sacco u Milanu, zamenio je svoj laboratorijski mantil za za odelo i prihvatio da “bude prekomerno izložen u medijima“ kako bi se neke stvari ispravile, rekao je u jednoj emisiji.

Dr. Massimo Galli in 2018. He has become a familiar face in Italy since the beginning of the coronavirus pandemic.
Dr Masimo Gali 2018. godine

Tako je saosećajni i ljubazni profesor brzo postao poznato lice u italijanskim TV emisijama o aktuelnim temama, dostavljajući najnovije informacije o nepoznatom neprijatelju.

Društveno distanciranje nazvao je „majkom svih bitaka“.

Brinuo se zbog rizika koji vrebaju u višegeneracijskim porodicama Italije, jer je verovao da su zaraze u kući postale uzrok broj 1 za širenje virusa u zemlji.

Između emisija, uvlačio se u laboratoriju kako bi pomogao kolegama u istraživanju.

U Grčkoj, koja je do sada bila pošteđena velike stope zaraženosti, svi su nemo slušaju kada se prof. Sotirios Tsiodras, mršav i uglađen, sede kose, obraća naciji svaki dan u 18:00.

Njegova obraćanja su jednačenog tona, a on se uveliko oslanja na svoje beleške, dok on ažurira zemlju o najnovijim podacima onih koji su potvrđeni bolesni, hospitalizovani ili umrli. Povremeno nudi praktične savete, kao što se rastvor od četiri kafene kašike izbeljivača po litri vode može prskati na površine za dezinfekciju. I on takođe demantuje dezinformacije: Zvaničnici ne znaju uticaj ibuprofena na obolele od virusa.

Medicinski odgovor šefa grčke vlade na koronavirus i otac sedmogodišnjaka sa dugogodišnjom karijerom proučavao je zarazne bolesti na Harvardu, M.I.T. i drugde, profesor Tsiodras nije čovek za ulepšavanje stvarnosti.

On se zalagao da Grčka bude pod najrestrikvitvinim merama koje se uvode u državam u Evropi, za koje se čini da deluju, jer Grčka broji samo 68 smrtnih slučajeva od početka epidemije. Nasuprot tome, Belgija, koja ima slično stanovništvo, nešto više od 10 miliona, zabeležila je 1.283 smrti.

Prof. Sotirios Tsiodras, leading the medical response in Greece, has  rallied the country behind strict measures.
Profesor Sotirios Tsiodras

Profesor Tsiodras kombinuje ključne karakteristike koje ga čine privlačnim zabrinutoj javnosti, kaže Theo Anagnostopoulos, osnivač SciCo-a, koji se bavi konsultacijama za naučne komunikacije: Deluje kao sasvim obična osoba, ali sa dokazanom stručnošću i saosećajnošću.

“On je jedan od nas”, rekao je gospodin Anagnostopoulos. “On je ponizan, skroman i brižan, ali i nesumnjivo vrhunski stručnjak.”

Dr Kristian Drosten postao je glas naučnog razuma u ​​Nemačkoj, gde je visok uticaj virusa uprkos relativno niskoj stopi smrtnosti. Dugo poštovan zbog dubine svog znanja i spremnosti da ga podeli sa vršnjacima, nikada nije tražio reflektor. Kolege su ga opisale kao heroja.

Međutim, nedeljama je dr Drosten, glavni virolog u univerzitetskoj istraživačkoj bolnici Charite u Berlinu, postao jedan od najtraženijih gostiju u televizijskim emisijama i zvezda dnevnog podkasta koji je počeo u februaru. U njemu donosi ocene zasnovane na činjenicama o rizicima sa kojima se Nemačka suočava na osnovu nauke koja stoji iza virusa SARS, a koju je proučavao godinama.

Kancelarka Angela Merkel i njen ministar zdravlja Jens Spahn takođe su tražili od doktora Drosten-a da se konsultuje o političkom odgovoru na krizu, mada je, kako je ubrzo ukazao nemačkom nedeljniku Die Zeit, „nisam političar, već naučnik. ”

“Rado ću objasniti šta znam”, rekao je. „Naučna saznanja moraju se svima preneti transparentno, kako bismo svi shvatili situaciju. Ali, takođe sam iskren u onome što ne znam. ”

U nekim zemljama su pojedini naučnici podređeni i nasilničkim postupcima. U Sjedinjenim Državama, dr Entoni fauči, ugledni imunolog koji je šef Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, katapultiran je u status slavnih.

Dr. Anthony S. Fauci,  a regular at President Trump’s coronavirus briefings, has become a target of online conspiracy theorists after advocating social distancing rules.
Dr Entoni Fauči i predsednik SAD-a Donald Tramp

Ali, dr. Fauči, najžešći zagovornik pravila socijalnog distanciranja iz Trampove administracije, takođe je privukao gnev pripadnika krajnje desnice, koji ga lažno optužuju da pokušava da potkopa predsednika Trampa. Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa odobrilo je zahtev Ministarstva pravde za dodatnim agentima da ga čuvaju nakon što je primio pretnje.

Kao i kod svih junaka izvučenih iz redova društva tokom krize, i neki naučnici su bolno ranjivi, postaju sami bolesni dok izvršavaju svoje dužnosti.

U Španiji, najteže pogođenoj zemlji u Evropi nakon Italije, dr Fernando Simon smanjio je dražesnu naučnu figuru heroja. Direktor španskog zdravstvenog centra za hitne slučajeve izneo je informacije i uvide u krizu hrapavim glasom, delujući kao savetnik zabrinutih građana, koji su ga zasipali pitanjima na društvenim mrežama, uključujući i da li treba da skinu obuću pre nego što uđu u svoje domove (ne treba, savetovao je).

Doktor Simon je krajem marta testiran pozitivno na virus, stvorivši sveopšte izlivanje simpatije i želje brzog ozdravljenja.

Dr. Fernando Simón, the director of Spain’s health emergency center, himself became infected with the coronavirus.
Dr Fernando Simon

U Britaniji je Neil Ferguson, vrhunski matematičar i epidemiolog, koji je širokoj javnosti naizgled preko noći postao poznat, u martu se zarazio virusom.

Njegov rad je podstakao britansku vladu da pojača restriktivne mere za suzbijanje bolesti, pošto je u početku primenila opušteniji pristup koji je promovisao ideju pomoći ljudima da razviju imunitet izlažući veliki deo populacije virusu.

Neki su u Grčkoj kritikovali profesora Tsiodrasa, nakon što su se pojavili snimci na kojima se vidi kako stoji na propovedi naizgled prazne crkve, iako je grčka vlada tražila da se obustave liturgije. Grčka pravoslavna crkva neće dobrovoljno da se pridržava mera izolacije i socijalnog distanciranja.

Dr Drosten u Nemačkoj kritikovan je kada je prvobitno dovodio u pitanje odluku o zatvaranju škola i vrtića. On je stavove promenio nakon bujice poruka, uključujući i kolege koji su s njim podelili nove podatke.

Bez obzira na promene, profesorka Kinsela kaže, ovi junaci daju „jasnoću tokom zbunjujućih vremena“ – a to uključuje i moralnu stranu.

Prošlog meseca, baš kao što su gospodin Tramp i drugi lideri otvoreno raspravljali o odluci karantina zbog svojih razornih ekonomskih troškova, profesor Tsiodras se direktno pozabavio tim pitanjem.

Nakon što je izveštavao na dnevnom nivou, skrenuo je pogled sa skripte i nervozno gledao u sklopljene ruke. “Jedan poznanik mi je napisao da previše gnjavimo zbog gomile građana koji su stariji i onesposobljeni zbog hroničnih bolesti”, rekao je. „Čudo medicinske nauke u 2020. godini je produženje visokokvalitetnog života ovih ljudi koji su naše majke i naši očevi, te bake i dedovi.“

Glas mu se tada raspuknuo dok se gušio.

“Mi ne možemo postojati ili imati identitet bez njih”, rekao je.

Izveštavanju su doprineli Rafael Minder iz Madrida, Elizabeta Povoledo iz Rima, Melisa Edi iz Berlina i Niki Kitsantonis iz Atine.

Izvor: restartmagazin.rs/nytimes.com