I Srbija traži utočište u zlatu

Nije zlato sve što sija, ali u njegovim polugama jeste sigurnost jedne zemlje. To potvrđuje primer Amerike koja je svetski rekorder sa 8.134 tone zlata u svojim rezervama, što je ne sprečava da kritikuje Moskvu i Peking kada ubrzano kupuju zlato, smanjujući svoju zavisnost od dolara. I Srbija je u poslednjih godinu dana uvećala svoje zlatne rezerve za 50 odsto, tačnije za 10 tona, istakao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

Tako danas raspolažemo sa 32 tone zlata, vrednog 1,66 milijarde dolara. Zašto je u svetu došlo do nove „zlatne groznice” i okretanja ka ovom plemenitom metalu? Da li je u pitanju bežanje od dolara, od papirnog novca uopšte ili je sveprisutan strah od potpunog kraha liberalnog kapitalizma?

Novinar i književnik Boris Nad kaže za „Politiku” da je jedno izvesno: „Potražnja za zlatom raste u kriznim vremenima.” Dodaje da Zapad nastavlja sa starom politikom, optužujući Rusiju i Kinu za ekspanzionizam, agresivnost, imperijalne ambicije…

„Dakle, za sve ono na šta smo već navikli. Što, takođe, ukazuju na lošu savest Zapada. Ko danas viče ’držite lopova’”, prokomentarisao je naš sagovornik. Predstoje nam, kako kaže, zanimljiva vremena, u smislu drevne kletve: „Dao bog da živiš u interesantna vremena.” „U budućnosti očekujem, u najmanju ruku, novi hladni rat sa Kinom i nastavak onog starog, sa Rusijom. Svet se danas deli na zasebne i samodovoljne celine, a ne ujedinjuje”, ocenjuje Nad.

Nova „zlatna groznica” predstavlja reakciju na pokušaje globalne dominacije određenih zapadnih zemalja, siguran je iskusni diplomata Živadin Jovanović. To je, kako navodi, ujedno i reakcija na praksu štampanja novca bez pokrića koje je postala posebno izražena od 2008. godine. Jovanović dodaje da je finansijska i ekonomska kriza proizašla iz neodgovarajućeg sistema globalnog liberalnog kapitalizma, a pojačana je globalnim zaoštravanjem odnosa u sferi bezbednosne politike.

I Boris Nad se slaže da je liberalni kapitalizam iscrpeo sve svoje modele i da se „međunarodni liberalni svetski poredak” urušava pred našim očima.

„Štaviše, on je bio ’uspešan’ samo u jednom, ograničenom segmentu, na jednom teritoriju: u državama koje nazivamo zapadnim. To je model koji je svoje ’uspehe’ zasnivao na kolonijalizmu, pljački, eksploataciji, imperijalizmu. Sada je postao prepreka rastu. Gde su uspesi liberalnog kapitalizma u Latinskoj Americi, Africi, Aziji…?”, prokomentarisao je Nad.

Pita se šta je danas „svetska ekonomija” i napominje da nisu svi jednako pogođeni krizom, jer je Kina prva i jedina velika ekonomija koja je zabeležila značajan rast i izbegla recesiju. SAD su, podseća, kumovale ovoj tendenciji, proglašavajući sankcije za dobar deo sveta. „A to će se nastaviti i pod Bajdenom”, poručuje Nad. Zapad danas, u želji da se „odbrani” (od koga? od Istoka?), srlja u novi totalitarizam. To je, dodaje, takozvani veliki reset – zbirka lepih želja.

S druge strane Živadin Jovanović podseća da je globalna atmosfera nesigurnosti pojačana nezabeleženom trkom u naoružanju i da nikada nisu bili veći izdaci u te svrhe. SAD je, dodaje, potrošila 400 miliona dolara za naručivanje novih raketa, a sve to izaziva tenziju i nesigurnost. Problemi se zaoštravaju, kako dodaje, i zbog trenda hlađenja mulitlateralizma i jačanja nacionalno orjentisanih politika. Amerika istupa iz međunarodnih organizacija, napustili su Globalni sporazum o klimatskim promena, kao i Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa, a na tome su radili i Barak Obama i Donald Tramp.

Boris Nad nije siguran da je reč samo o jačanju nacionalnih država već pre da je reč o jačanju „država-civilizacija”. O tome, kako dodaje, govori politički teoretičar Adrijan Pabst:

„U Kini i Rusiji vladajuće klase odbacuju zapadni liberalizam i širenje globalnog tržišnog društva. One definišu svoje zemlje kao karakteristične civilizacije, sa svojim jedinstvenim kulturnim vrednostima i političkim institucijama.” Na Zapadu to nazivaju „jačanjem autoritarizma”. „Paradoksalno, isto se dešava i samom Zapadu: zatvara se u svoje, sve tešnje granice. Smatram da je upravo o tome reč: o jačanju „država-civilizacija”. Jačaju i Iran, Turska…”, napominje naš sagovornik.

Istovremeno, dodaje Živadin Jovanović, sve su brutalniji pokušaji zapada, tačnije SAD, da kontrolišu Kinu i Rusiju na ekonomskom i finansijskom planu. Ipak Jovanović podseća da Rusija, Kina, Brazil, Južnoafrička Republika i Indija menjaju globalni raspored moći i to upravo na štetu zapadnih zemalja. Naravno da nove ekonomske i političke sile ne žele više dolar kao monetu, jer on predstavlja moćno oružje održavanja američke dominacije na globalnom planu. O promenjenim odnosima dovoljno govori i činjenica da se nekada 90 odsto svetske trgovine obavljalo u dolarima, a sada polovina.

„Kina i Rusija koje su strateški globalni partneri prešle su na međusobna plaćanja u juanu odnosno u rubljama, a njihovi poslovi samo u energetskom sektoru vrede 400 milijardi dolara. Zamislite taj udarac za dolar”, dodaje naš sagovornik. 

Jovanović smatra da je ulaganje u zlato prirodna reakcija na negativna dešavanja na globalnom finansijskom polju, a tome se svaka zemlja prilagođava na svoj način. Tako i mala Srbija. Reč je o nuždi da se zaštitimo u neizvesnim vremenima. Međutim, ključno je to da među velikim silama nedostaje globalni dijalog kako bi se smanjile tenzije i turbulencije. Svaka zemlja bi, kako dodaje, shodno svojoj snazi, trebalo da uzme udeo u rešavanju globalnih finansijskih i ekonomskih problema.

Karanović: Unca će koštati 4.000 dolara

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović objašnjava za „Politiku” da je ulaganje u zlato dobar potez jer ulagači i investitori, sagledavajući širu, makroekonomsku sliku, gledaju i kako neka zemlja vodi svoju ekonomsku politiku na dugoročnom planu. Zlatne rezerve štite državu od brojnih rizika, a trenutno je to odlična investicija s obzirom na rastuću cenu ovog plemenitog metala.

„Procenjuje se da će unca zlata dostići cenu od čak 4.000 dolara, što meni zvuči potpuno neverovatno. Ipak, to nam govori da su svetske valute u ozbiljnoj krizi, pre svega dolar, ali i evro i juan. Kada postoji nesigurnost, naravno da se zemlje okreću plemenitim metalima”, podseća Karanović, napominjući da je Srbija u značajnoj prednosti u odnosu na druge zemlje. Hrvatska trenutno ne raspolaže zlatnim rezervama i uzaludno pokušava da ih obnovi. Oni su od SFRJ nasledili 15, 5 tona zlata, što su rasprodali 2001. i 2005. godine, smatrajući da je reč „o rizičnoj investiciji”. Ipak Karanović napominje da će u ovoj ozbiljnoj ekonomskoj krizi, koja je zahvatila svet, zemlje čije su finansije pokrivene zlatnom podlogom, biti stabilnije i interesantnije za investitore. One neće izbeći krizu, ali će imati kakvu takvu sigurnost da njihova imovina neće biti obezvređena.

Nad: Vreme kad se novac troši, a ne zarađuje

Ekonomisti se slažu u oceni da je zlato čuvar vrednosti imovine i baš zbog toga je izuzetno značajno kupovati ga, pogotovo kada su na vidiku veći geopolitički konflikti. Pandemija je samo uvećala tražnju za ovim plemenitim metalom, a ova jagma ne odražava prostu finansijsku računicu već i aktuelno stanje na globalnoj političkoj sceni. Boris Nad napominje da se Srbija sa 32 tone zlata kojima raspolaže, nalazi na solidnom mestu.

„ Reč je o oko deset odsto deviznih rezervi. Da li je to dovoljno? Udeo u Rusiji iznosi približno jednu četvrtinu, a mi ’živimo u vreme kad se novac troši, a ne zarađuje’”, podseća Nad.

Sa gotovo istom količinom zlata kao Srbija raspolaže Mađarska, dok je Bugarska „teška” 40 tona. Makedonija ima 6,9 tona zlata, Bosna i Hercegovina tri, a Albanija 2,8 tona. SAD su ubedljivi rekorderi po količini zlatnih rezervi, a na drugom mestu je Nemačka, iako ima gotovo 5.000 tona zlata manje od Amerike (3.346 tona). Na petom mestu nalazi se Rusija (2.300 tona), u stopu je sledi Kina (1.948 tona), a potom i Švajcarska (1.040 tona).

Takođe, Turska, Indija i Kazahstan u proteklih nekoliko godina značajno su uvećale broj zlatnih poluga kojima raspolažu, što izaziva konstantno komešanje na Zapadu. Pandemija kovida 19 prouzrokovala gotovo neverovatan skok cene zlata, tako da jedna unca vredi čak 2.075 dolara, umesto dosadašnjih 1.560. Ova cena je posledica veće tražnje, slažu se stručnjaci, ali i odraz turbulentnih vremena u kojima živimo.

Izvor: politika.rs