Infekcija korona virusom izaziva još jedan novi simptom – opadanje kose

Jedan od simptoma kovida 19 koje je prepoznala medicinska zajednica jeste opadanje kose. Ono se javlja obično osam nedelja posle inicijalne infekcije ovim virusom i dokazana je povezanost između izrazitijeg opadanja kose i povišene telesne temperature kod pacijenata. Čak i ljudi koji su imali koronu bez simptoma mogu se susresti s opadanjem kose. U razgovoru za „Politiku” dr Gorana Kuka Epstin, plastični hirurg iz Beograda koja se bavi transplantacijom kose i lečenjem opadanja kose, ističe da ovo nije prvi put u istoriji medicine da se pojavljuje ovaj problem posle virusne infekcije, jer je poznato da se to dogodilo masovno i posle španskog gripa 1919. godine, a javlja se i individualno nakon bilo koje infekcije koja je praćena visokom temperaturom. Još jedan dodatni uzročnik je terapija koju su pacijenti primali, jer antikoagulantna terapija i steroidi sami po sebi dovode do opadanja kose.

– Vrlo su interesantni i rezultati studije iz Španije, gde je dokazana povezanost između androgena (muških polnih hormona) i povećanog rizika od obolevanja od kovida 19, ali i činjenica da je čak 80 odsto hospitalizovanih muškaraca s virusnom infekcijom inicijalno imalo određeni stepen opadanja kose, odnosno androgenetsku alopeciju. Naravno, ovo su sve nove informacije i o posledicama kovid infekcije ćemo saznavati više u godinama koje su pred nama – pojašnjava dr Kuka Epstin, koja radi na relaciji Majami–Njujork, a redovno dolazi i u Srbiju.

Opadanje kose je najčešće hronično, kontinuirano stanje, ukoliko je reč o naslednoj, androgenetskoj alopeciji. U tom slučaju, tretiranje opadanja kose traje ceo život. Uvek se počinje s detaljnim dijagnostičkim pregledom kako bi se utvrdio uzrok opadanja kose, a potom pristupa lečenju. Pojedina stanja poput takozvanog telogenog efluvijuma ili alopecije areate imaju „okidače” pa je neophodno njih detektovati i otkloniti pre početka lečenja.

– Pacijenti se najčešće javljaju kada već vidno primećuju proređenje svoje kose ili kada primećuju dnevno da im opada više kose nego uobičajeno. Nažalost, dosta pacijenata izgubi dragoceno vreme kupujući neproverene preparate koje susreće u prodavnici ili vidi na reklami. Veoma je važno da se koriste proverene terapije iza kojih postoje odgovarajuće kliničke studije kao dokaz njihove efikasnosti i bezbednosti. Danas imamo veliki broj terapija koje su efikasne, ali se terapija mora odrediti individualno shodno kliničkoj slici i opštem stanju pacijenta – smatra naša sagovornica čiji su radovi na ovu temu publikovani u značajnim stručnim časopisima.

Ona napominje da se nikad ne pregleda samo kosa osobe koja ima problem s njenim opadanjem. Pregled počinje detaljnim anamnestičkim razgovorom i već iz odgovora na pitanja koja doktor postavlja može da se nasluti šta bi bila dijagnoza. Sledi klinički pregled kose i dlake, potom mikroskopski pregled kamerom kože glave i dlake (dermoskopija) i eventualno biopsija vlasišta. Postoji i spisak laboratorijskih analiza koje se obavezno rade. Nekad se u lečenje uključuju i endokrinolog, internista ili reumatolog. A jedna od metoda koja se u svetu sve više primenjuje jeste transplantacija kose.

– Najjednostavnije rečeno, dobri kandidati za transplantaciju kose su oni koji imaju kontrolisano opadanje kose, dobru „davajuću” regiju i realna očekivanja od same intervencije. Transplantacija kose je izuzetno napredovala u prethodnih desetak godina i sada imamo tehniku koja se zove FUE, koja nam omogućava da uz pomoć jednog specijalnog, mikrohirurškog aparata direktno izvučemo folikularnu jedinicu (grupu od jedne, dve, tri ili više dlačica) s davajuće regije i potom je implantiramo u primajuću regiju, tamo gde kosa nedostaje. Na ovaj način na mestu odakle smo uzeli dlačice nema vidljivog ožiljka, kosa se može šišati vrlo kratko posle intervencije, a pacijenti se mnogo lakše i brže oporavljaju. Već idućeg dana mogu oprati kosu. Rezultati su potpuno prirodni i ne može se videti razlika između transplantirane i „prave” kose što je uostalom i cilj svake estetske intervencije. Vrlo često obavljamo i transplantaciju obrva, brkova i brade, a ako neko nema dovoljno dlaka na glavi, možemo transplantirati dlake sa tela – navodi ova poznata doktorka, koja je pre šest i po godina otišla u SAD iz Srbije. Tamo živi sa suprugom Džefrijem, takođe plastičnim hirurgom i imaju dvogodišnjeg sina, a uskoro će dobiti još jednu bebu.

A kako je došla na ideju da se bavi baš ovom oblašću medicine? Kaže da je to bilo sasvim slučajno, ako slučajnost uopšte postoji. Kao i svaki specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, imala je plan da se bavi estetskim operacijama na licu i telu poput uvećanja grudi, zatezanja stomaka, liposukcije… Međutim, bila je usmerena na kosu sticajem okolnosti i u tome se potpuno pronašla.

– Dlaka je posebno interesantna i predmet je velikog broja istraživanja. Nedavno je, na primer, otkriveno da dlaka ima receptore za miris, da poseduje svoje faktore rasta, da služi kao šesto čulo. Nije slučajna izreka „diže mi se kosa na glavi” jer ta pojava ima svoje fiziološko objašnjenje i sva ova istraživanja pokazuju da je to jedan mali ekosistem za sebe. Stalno se pojavljuju i novi lekovi koji su efikasni kod određenih tipova alopecije. Ono što sam uspela da uradim jeste da napravim spoj regenerativne medicine i primene sopstvenog masnog tkiva, matičnih ćelija i faktora rasta u lečenju opadanja kose i to je tema mog neprestanog istraživanja. Verujem da je ova oblast medicine kojom sopstveno tkivo i ćelije možemo da koristimo u lečenju drugih tkiva budućnost medicine i drago mi je da sam svojim istraživačkim radom doprinela njenom razvoju – ističe dr Kuka Epstin, koja aktivno sarađuje i s Medicinskim fakultetom u Majamiju na studijama koje su zajedno pokrenuli.

Centar za lečenje opadanja kose kod žena (Women’s Center for Hair Loss), koji je pokrenula u SAD usko je specijalizovan i posvećen ženama jer ovaj problem pogađa oko 40 odsto dama i zahteva poseban dijagnostički i često psihološki pristup. Drugi centar (Found Hair Training Program) posvećen je trening programu za lekare širom sveta koji žele da nauče tehniku transplantacije kose, kao i metode lečenja opadanja kose. Do sada je naša sagovornica edukovala više od 200 lekara koji su dolazili sa svih kontinenata kako bi naučili ovu hiruršku metodu. I to nije sve. Njena misija je humanost, pa je tako sa suprugom osnovala humanitarnu fondaciju koja pruža besplatne operacije deci i odraslima, kao i besplatno lečenje kako u SAD, tako i u Srbiji.

Važna uloga medicinskih sestara

Doktorka Gorana Kuka Epstin kaže da je rad lekara u Americi znatno praktičniji nego što je to slučaj u našoj zemlji. Oni uglavnom prate logaritme i striktne protokole u dijagnostikovanju i lečenju oboljenja.

– Ono što mi se naročito dopada je način na koji su medicinske sestre i drugo medicinsko osoblje iskorišćeni u radu i to bi vrlo volela kada bi se u Srbiji promenilo. Medicinska sestra ume, na primer, da samostalno uradi ultrazvučni pregled, da anestezira pacijenta, da ušije ranu pacijentu tokom operacije… To umnogome olakšava rad samog lekara i čuva lekarevo vreme – dodaje naša sagovornica.

Nedostaje joj Srbija

Ova uspešna doktorka u Srbiju dolazi tri puta godišnje jer i dalje održava svoju lekarsku praksu u Beogradu. Kaže da voli svoj rodni grad i ljude u njemu, da ima fantastičan tim u Beogradu s kojim sarađuje već desetak godina, a želi i da naši građani imaju pristup svetskom lečenju opadanja kose. Ima želju i da edukuje naše lekare kako bi se transplantacija kose i lečenje opadanja kose u Srbiji radili prema svetskim standardima.

Izvor: politika.rs