INTERVJU: PJER KOŠAR, ambasador Francuske u Beogradu

Cilj nam je stabilan i prosperitetan zapadni Balkan

Dok EU promoviše pomirenje u regionu, neke druge zemlje uz pomoć zamrznutih konflikata povećavaju tenzije

Prvog dana sledeće godine Francuska preuzima šestomesečno predsedavanje EU. Predsedavanje se podudara s kampanjom za francuske predsedničke izbore u aprilu, a dolazi i u vreme kad je Pariz zbog odbrambenog sporazuma Aukus uzdrmao odnose sa SAD i posebno s bivšom članicom EU, pri čemu su između Francuske i Britanije, pa i između predsednika Emanuela Makrona i premijera Borisa Džonsona, pale teške reči.

Šef Jeliseja nedavno je izložio prioritete predsedavanja, među kojima je podvukao i zapadni Balkan. Tim povodom razgovarali smo s novim francuskim ambasadorom u Srbiji Pjerom Košarom, koji kaže da je veoma srećan što je u Beogradu i da je uveren u potencijal razvoja odnosa između naše dve zemlje i naša dva naroda.

„Želim da uradimo značajne stvari da bismo ovaj region i Srbiju približili EU”, ističe ambasador Košar. Predsednik Makron je primetio da „izvesne regionalne sile” pokušavaju da „destabilizuju Evropu” mešajući se u zapadni Balkan? Koje su to zemlje i kako to čine?

Pažljivo pratimo dešavanja na zapadnom Balkanu i vodimo računa o stabilnosti i prosperitetu ovog regiona. To ne znači da druge sile osim EU nemaju prava da utiču na region. Francuska želi da ovaj region bude prostor demokratije i slobode i transparentnih ekonomskih odnosa, a sredstva za postizanje tog cilja jesu harmonizacija s evropskim pravilima i velika evropska pomoć regionu. Zapitajmo se šta je agenda drugih sila, koji model razvoja predlažu, ko koristi dezinformacije i hibridne ratove. Mi to ne želimo u ovom regionu.

Predsednik Makron je rekao da je stabilnost Balkana suštinski važna za stabilnost EU zbog geografske blizine regiona uniji. Treba videti koja sila na Balkanu promoviše pomirenje, ko je pokrenuo ideju o zajedničkom regionalnom tržištu. To je EU. Znamo da neke zemlje uz pomoć zamrznutih konflikata, kao i svuda, povećavaju tenzije i u ovom regionu, podgrevajući napetosti koje postoje iz prošlosti, i to nas brine.

Koje su to zemlje?

Ne bih da navodim.

Šef Jeliseja je podvukao i da Evropa ne može biti kontinent mira u narednih 50 godina ako situacija na Balkanu ostane ovakva kakva je. Na šta se posebno misli?

Mislimo na tragove onoga što se dešavalo u prethodnim decenijama. Ovo je region gde se kretanje ljudi i razmena robe i dalje ne odvijaju slobodno i lako. Mnogo toga treba uraditi na polju pomirenja, u suprotnom će se region destabilizovati, a faktori stabilizacije su integracija u EU, pomirenje i usvajanje evropskih standarda.

Francuska smatra da EU mora više da se angažuje i investira u ovom regionu. Kako će to izgledati u Srbiji?

EU je već veoma angažovana u regionu i Srbiji. Već sad Srbija 60 odsto svoje trgovinske razmene ima s unijom. EU daje Srbiji 300 miliona evra pomoći godišnje, Evropska investiciona banka je od 2009. investirala šest milijardi evra u Srbiju, a tu ne ulaze angažovanje i pomoć zemalja članica preko različitih tela i agencija. Francuska je putem Francuske agencije za razvoj znatno povećala svoje investicije. Cilj nam je da vidimo kako možemo da učinimo još više, i to će biti tema Konferencije EU – zapadni Balkan na kraju francuskog predsedavanja. Otvaranje klastera 4 u pregovorima s EU dovešće i do većeg evropskog ulaganja u životnu sredinu u Srbiji.

Francusko predsedavanje poklapa se s izbornom predsedničkom kampanjom. Dvoje ekstremnih desničara – Marin le Pen i Erik Zemur, koji su evroskeptici, zajedno imaju 30 odsto podrške, pokazuju ankete. Da li krajnja desnica raste i šta to znači za francuske stavove u EU?

Istina je da će evropske teme biti prisutne u kampanji. U Evropi su u porastu partije koje promovišu drugačiju viziju Evrope. Debata o budućnosti Evrope je poželjna dok ostaje u okvirima naših zajedničkih vrednosti, dok nema ksenofobije ili napada na demokratiju.

Sudeći prema rečima francuskog predsednika, potrebna je reforma šengena. Kako će ona izgledati?

Želimo da sačuvamo šengen kao prostor na kojem se ljudi slobodno kreću, slobodno prelaze granice. Da bi se to zadržalo, države treba bolje da sarađuju. Kako bismo poštovali pravo na azil, ali i kako bismo se oduprli hibridnom ratu poput onog u Belorusiji, gde su migranti upotrebljeni za destabilizaciju Evrope, treba više solidarnosti. Treba uspostaviti mehanizam jedinstvenog reagovanja u situacijama poput migrantske krize i to je važna tema za francusko predsedavanje. Reč je o tome da EU bolje nadzire granice.

Srbija kao zemlja koja se graniči s EU u tome igra značajnu ulogu. Migranti su ovde prihvaćeni i žive u zadovoljavajućim uslovima, ali oni ovde ne ostaju. Oko 65.000 ljudi je prošlo kroz Srbiju od početka godine, a možda ih sad ima 7.000 ili 8.000. Zato vodimo dijalog sa Srbijom vodeći računa o interesima kako EU, tako i Srbije.

Da li to znači da želite da se procedura za odobrenje azila završi dok su migranti još u Srbiji, pre nego što stupe na tlo EU?

Da, treba da pokušamo da znamo motive migranata i da li su osnovani njihovi zahtevi za azil.

Francuska godinama ponavlja da mora da ojača evropsku odbranu, što je sad Makron ponovo naglasio. Zašto Pariz insistira na tome?

To je nastavak napora da EU formira svoju zajedničku odbranu. Novo je to da Francuska više nije usamljena u ovom predlogu i da sad ima sve više zemalja koje se zalažu za tu ideju. Za vreme predsedavanja objavićemo belu knjigu EU, na osnovu koje ćemo moći da vidimo koje su pretnje s kojima se unija može suočiti, kao i načine da se na njih odgovori. Srbija je deo priče o zajedničkoj evropskoj odbrani jer je Srbija partner EU u mirovnim misijama u kriznim područjima, na primer u Africi.

Francuska preuzima predsedavanje u vreme zategnutih odnosa sa SAD, Britanijom i Australijom zbog Aukusa. Šta je i dalje problem?

Kao Britanija, SAD i Australija, i Francuska smatra da je Indopacifik važna regija. Zato i jesmo s Australijom 2016. zaključili sporazum, preko kojeg se onda netransparentno prešlo. To nije bilo na visini odnosa koji treba da postoji između partnerskih zemalja i mi smo to odmah rekli. Posle sastanka s Makronom, predsednik SAD Džozef Bajden je priznao da je došlo do izvesnih propusta. Jasno je da je ta epizoda ostavila trag na našim odnosima. Ipak, predsednici Makron i Bajden su se dogovorili da će ubuduće odnosi biti na onoj visini koja je normalna među saveznicima. S Britanijom su odnosi složeni zbog problema s migrantima i primene sporazuma o ribolovu posle bregzita. Među nama treba da postoji iskren dijalog.

Zar ga nemate s Borisom Džonsonom?

Nije uopšte reč o britanskom premijeru, već o tome da Francuska želi da u Britaniji ima partnera za dijalog koji će da primenjuje ono što je ranije dogovoreno.

Izvor: politika.rs/jelena stevanovic