Iran, SAD i nuklearni sporazum: Čeka se ko će napraviti prvi korak

Iran i SAD će sa pozicija dubokog međusobnog nepoverenja ove nedelje, uz pomoć međunarodnih posrednika i bez direktnih kontakata, početi razmenu mišljenja o tome kako da se oživi nuklearni sporazum.

Razgovori u Beču, gde je 2015. i potpisan sporazum Irana i šest svetskih sila, trebalo bi da predstavljaju značajan proboj posle gotovo tri godine od kako je administracija Donalda Trampa jednostrano napustila dogovor po kome se Teheranu postupno ukidaju sankcije u zamenu za obavezu Irana da dopusti kontrolu svojih nuklearnih postrojenja.

Predstavnici potpisnica sporazuma, sem SAD, u petak su održali virtuelni sastanak kako bi se ispitali načini povratka Amerike u sporazum, u skladu sa predizbornim obećanjem Džoa Bajdena.

Nova runda posredničkih pregovora stiže šest nedelja pošto su SAD ponudile da se pridruže evropskim partnerima, što je prvi takav diplomatski potez za više od četiri godine.

Amerikanci su obećali da će ukinuti sankcije zavedene u Trampovo vreme čim Iran smanji proizvodnju obogaćenog uranijuma i ponovo dopusti slobodan pristup međunarodnim inspektorima. Iran je na Trampove kaznene mere uzvratio podizanjem proizvodnje obogaćenog uranijuma i ograničavanjem rada inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju, što je dovelo do blokade složenog pregovaračkog procesa u kome sem Irana učestvuju SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina.

Teheran sada odbija postupno ukidanje sankcija. Iranski vrhovni lider, ajatolah Sajed Ali Hamnei, precizno je početkom meseca, povodom persijske Nove godine, odredio smernice svojim diplomatama: SAD moraju da ukinu sve sankcije, a kada se to verifikuje, Teheran se vraća obavezama iz „Bardžama” – Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, kako je zvaničan naziv bečkog sporazuma.

„Vratićemo se bez ikakvih problema”, izjavio je Hamnei uz dodatak da „američka obećanja ne smatramo pouzdanim” i da je važno da ona ne budu na papiru već da je neophodna akcija.

Ali Akbar Salehi, šef iranske organizacije za atomsku energiju, uverava da je povratak na nivoe obogaćivanja uranijuma predviđene sporazumom moguć za nekoliko meseci. Teheran se istovremeno protivi svakoj reviziji ugovora, što je osnovno američko polazište pošto Vašington očekuje da novi sporazum, po rečima državnog sekretara Entoni Blinkena, bude „duži i jači”, što znači da bi važio i posle 2030, kada postojećem ističe rok. SAD bi da tekst sporazuma prošire i klauzulama o iranskom raketnom programu i ograničavanju onoga što zovu podrškom Teherana raznim terorističkim grupama.

Teheran jasno stavlja do znanja od koga se očekuje prvi korak. „Konačna politika Islamske Republike je ukidanje svih američkih sankcija”, izjavio je predstavnik za medije iranskog Ministarstva inostranih poslova.

Bajden je kod kuće suočen sa pritiscima unutar Kongresa da „prerano” smanjuje pritisak na Teheran, a sudbina sporazuma ponovo je inicirala sukobe unutar iranskog političkog establišmenta. Liberalno krilo očekuje što brže ukidanje sankcija koje su nanele velike štete nacionalnoj ekonomiji, konzervativci u redovima vojske i šiitskog sveštenstva zahtevaju reparaciju šteta nanetih Trampovom odlukom.

Dok traje diplomatsko natezanje ko treba da učini prvi korak, šef francuske diplomatije zatražio je od svog iranskog kolege Mohamada Džavada Zarifa da se Iran uzdrži od kršenja svojih nuklearnih obaveza. Američki specijalni izaslanik za Iran Robert Melej, jedan od ključnih pregovarača pre šest godina, prema pisanju iranske štampe, izjavio je da Vašington mora da ukine sankcije ukoliko je Iran spreman da odustane od mera odmazde kojima je uzvratio Trampu.

Ovonedeljni razgovori imaće u fokusu mere koje bi Iran trebalo da preduzme kako bi se vratio ranije prihvaćenim obavezama, ali i korake koji se očekuju od SAD da bi se vratile svojim obavezama koje su takođe prekršene. Pregovori počinju, to je „zdrav prvi korak napred”, kako saopštava Stejt department, a kako se Iranu ne žuri, pitanje je da li će biti završeni do predsedničkih izbora u junu. Svaki uspešan epilog bio bi veliki podsticaj predsedniku Hasanu Rohaniju koji je jedan od arhitekata politike izvođenja Islamske Republike iz izolacije i otvaranja prema Zapadu.

„Utisak je da smo na dobrom putu, ali napredovanje neće biti lako i zahtevaće intenzivne napore”, izjavio je ambasador Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču, Mihail Uljanov.

Izvor: politika.rs