Ivan Miljković: “Srpska odbojka je deo mene”

Asocijacije Profesionalnih Odbojkaških Klubova (ACPV) je zaživela kao potreba da interesi klubova budu bolje predstavljeni i da se u saradnji sa evropskom Konfederacijom i sa svetskom Federacijom radi na unapređenju statusa klubova i njihovih interesa, kao najvažnijeg člana odbojkaške porodice, koji ulaze u najveće rizike i stvaraju igrače, a kasnije i odbojkaške šampione. Već godinu i po sam na mestu direktora Asocijacije Profesionalnih Odbojkaških Klubova (ACPV), unije koja zastupa interese profesionalnih odbojkaških klubova na internacionalnom nivou prevashodno u Evropi, gde su profesionalni odbojkaški klubovi i među najrazvijenijima u celom svetu, mada imamo i članove iz drugih konfederacija kaže u ekskluzivnom razgovoru za portal Restartmagazin.rs proslavljeni srpski odbojkaš i bivši reprezentativac Ivan Miljkovic.

Po mnogima najbolji odbojkaš svih vremena, koji je osvojio sve što se može osvojiti u ovom sportu dodaje da ovakva vrsta unije postoji već odavno u fudbalu, košarci i rukometu i pokazalo se da sve one u prijateljskoj saradnji sa svojim internacionalnim federacijama zajednički mogu dosta da urade na unapređenju profesionalnog klupskog sporta. Iako su ideje i predlozi Asocijacije dosta ispred svog vremena, želja klubova jeste da se nezavisni predstavnici klubova uključe u rad i doprinos takmičenjima koja se tiču klupske odbojke na internacionalnom nivou.

  • Obavljali ste funkciju potpredsednika OSS-a, nakon čega ste se povukli sa te funkcije. Zašto ste napustili Savez?

–  Asocijacija, koja je još uvek u povoju, na žalost, je viđena kao protivnik, a ne partner, pa stoga i pozicija vrha OSS bila da bi moja trenutna pozicija u Asocijaciji i veza sa Savezom bila suprotno interesima srpske odbojke, kako na unutrašnjem tako i na internacionalnom planu. Zarad toga, prelaskom u Asocijaciju sam, uz dogovor čelnih ljudi Saveza napustio mesto prvog potpredsednika OSS, ali sa ostavljenim vratima da se jednog dana vratim.

  • Kako ocenjujete kvalitet odbojke u Evropi (Turska, Italija, Poljska, Rusija…), a kako u Srbiji?

– Odbojka nije profesionalni sport, zvanično kako na svetskom i evropskom, a tako u velikoj većini zemalja sveta! To jasno nedostaje u pravilima svetske federacije i evropske konfederacije. Od toga i kreće celokupan razvoj i stanje odbojke širom sveta na “profesionalnom” nivou. Treba shvatiti i dualnost koja postoji u odbojci u mnogim zemljama: postoje ekipe gde privatni vlasnici uz pomoć partnera ulažu novac u klubove i postoje klubovi gde su glavni sponzori država ili državna preduzeća. Svi oni nastupaju u nacionalnim šampionatima, a oni najbolji na internacionalnom nivou. Zemlje koje imaju bogatu tradiciju odbojke i najviše ulažu u nju. Zato i imaju rezultata. Italija je prošle godine sa svojim klupskim ekipama osvojila skoro sve internacionalne kupove u obe konkurecije. Ostaje žao što su u poslednjih desetak godina izgubile na značaju lige poput Španije, Francuske, Belgije, Holandije, pa čak i Poljska u ženskoj konkurenciji.

Još uvek o odbojci postoji diskusija i pitanje šta kreira i stvara igrače, klub ili nacionalni tim (standardno pitanje, šta je starije kokoška ili jaje), pa se u mnogim zemljama pojavljuju jaki nacionalni timovi a Lige zaostaju. Jedna od takvih zemalja jeste i Srbija, gde igrači dosta mladi odlaze u inostrane klubove (ne znači samo iz ovih jakih zemalja, kao što ste naveli), a veoma mali broj njih se kasnije i vrati da završi karijeru u Srbiji. Razloga ima puno, ali nije to samo problem Srbije već i sličnih zemalja. Liga u Srbiji je uvek imala potencijala, pogotovu što se kao i u drugim sportovima stvaraju mogućnosti igranja sa jačim protivnicima iz regiona, kreiranja ambijenta da se pojave osobe koje bi prepoznale lepotu i potencijal ulaganja u odbojku, poboljšanja atraktivnosti za publiku i jače sponzore, a uz to i podizanje kvaliteta koji bi se približio nekom evropskom. I to svima u korist. Danas je zaista malo takvih koji ulažu svoj novac u odbojku i njih treba uvažavati, a stvarati priliku i okruženje za još neke, pa zašto da ne, i na regionalnom nivou.

  • Naša reprezantacija uspeva da pravi uspeh u obe konkurencije, ali klupska odbojka nema većih uspeha, a postoji i uspavanost društva kada je u pitanju interesovanje za odbojku kao sport. Šta je problem sa našom klupskom odbojkom? Šta treba menjati?

Kao što sam prethodno rekao, uspeh nacionalnih timova Srbije se bazira na usavršavanju momaka i devojaka u nekim drugim ligama van Srbije. Sto se tiče klubova i liga u Srbiji, današnje društvo ima veliku količinu informacija oko sebe kojima je zasipano svakoga trenutka. Deo tih informacija je i sport, a još manji deo jeste odbojka. Očigledno je aktivni sport u Srbiji najprisutniji kod dece i odatle kreće navika bavljenja sportom, a kasnije se to kod nekih pretoči i u ozbiljnije bavljenje njime. U periodu dok sam bio u OSS-u je postojala priča da se u saradnji sa eminentnom kompanijom napravi strategija razvoja odbojke u Srbiji u nekom dužem periodu, koju bi podržali svi uključeni u nju u Srbiji, i koja bi se promovisala i implementirala bez obzira na tekuće promene u vođenju Saveza tokom godina. Osnovna priča cele strategije jeste bila vezana za povećanje baze dece pogotovu u muškom delu i stručniji rad sa decom kroz kasnije stvaranje šampiona za nacionalne selekcije seniora i seniorki. Testiranja koja su rađena po celoj Srbiji jasno pokazuju da kvaliteta ima, pogotovu kod ženske dece. Pojedina deca sa tih testiranja danas su članovi domaćih šampionskih ekipa i mlađih nacionalnih selekcija Srbije. Ako je takva strategija u međuvremenu, po mom odlasku iz Saveza 2018. i napravljena i realizuje se, onda zaista ne treba sumnjati da OSS zna tačno šta radi, šta je krajnji cilj, kako je realizovati i kako pratiti njenu realizaciju. Na kraju sam siguran da će isrpski klubovi imati korist, a i Lige.

  • Koliko se odbojka promenila od 1995. godine do danas? (način funkcionisanja, organizacija, treninzi, sama igra…)

– Igra je u odnosu na 1995. promenila dosta na brzini, pogotovu kod devojaka koje su se dosta približile načinu igre kao kod momaka, fizički aspekti su došli do izražaja pogotovu zato što se broj utakmica na godišnjem nivou udvostručio! Današnji seniorski reprezentativac koji igra finala za nacionalni tim i za svoj klub može doći do cifre od 75 utakmica na godišnjem nivou (bez prijateljskih pripremnih utakmica). Ogranizacija utakmica je dosta promenjena, što ja uostalom vidim više kao normalnu posledicu razvoja društva, organizacije sportskih događaja i opšteg napretka i prilagođavanja oko nas. Pitanje je, da li se odbojka uz sve te alate dostupne svima, iskoristila i razvila više ili manje od drugih sportova. Pitanje je samo ko koje parametre i brojke koristi kao argumente da brani svoju poziciju i da li želi da se upoređuje sa drugima. Što se same igre tiče, uz promene boje lopti i uvođenja rally point sistema zajedno sa liberom, odbojka se ne može pohvaliti nekim evidentnijim vizuelnim promenama same igre. Raznorazni pokušaji postoje i ostaje da se vidi u kom pravcu će to ići u narednom periodu.

  • Zagovornik ste da talenat u sportu može biti samo dobar temelj za bavljenje istim. Koliko u sportu na rezultat utiče rad, a koliko talenat?

– Rezultat je posledica velikog rada, a talenat samo početna osnova i mogućnost koju stvara da se kasnije razvije u nešto još veće. Primeri velikih talenata koji su zbog raznoraznih razloga odustali ili vrhunskih sportista koji su svoj nedostatak talenta nadoknadili fanatičnim radom samo pokazuju da je sve na kraju moguće, a da talenat nije najbitniji.

  • Da li mlade igrače opterećuje to što ih uvek porede sa Vašom generacijom, koja je po mnogima bila najbolja u zemlji ikada? Koliko opterećuje Vašeg naslednika (Atanasijević) na mestu korektora to što ga mnogi porede sa Vama, budući da gaji sličan način igre, a i fizički podseća na Vas?

– Svi smo mi različiti na neki svoj način. Upoređivati nekog sa nekim može da pomogne da se neko stimuliše, ali takođe može i da odmogne. Pored toga, jedna osoba u timskom sportu kakav je odbojka može napraviti razliku, ali na duže staze, ipak je tu dosta bitna i ekipa oko tebe. U mom slučaju, ja sam imao privilegiju da budem uz igrače kao što su braća Grbić, Gerić, Vujević i ostali iz Sydney generacije.

  • Ko je najbolji trener sa kojim ste radili?

– Svaki trener je ostavio nešto svoje na moju karijeru. Neki, kako treba uraditi nešto a i neki kako ne treba uraditi, a sve kroz krajnje rezultate. Imao sam prilike da radim sa trenerima iz celog sveta, a zajedničko njima je da žive odbojku celim svojim bićem. Zato je i većina njih uspešna u tome.

  • Kako ocenjujete rad OSS-a?

– Siguran sam da u OSS postoji vizija razvoja odbojke u narednom periodu i da postoje ljudi koji će tu viziju i ostvariti. Istorija odbojke u Srbiji, uspesi i položaj koji je uvek zauzimala u državi i društvu tera na konstantan rad i napredovanje. Podrška je uvek postojala i postojaće, samo je na ljudima da ostvare zacrtane ciljeve. Možda je OSS i mogao da prihvati moj zvanični zahtev iz februara meseca ove godine da budem kandidat na predstojećim izborima oktobra meseca 2020. u Evropskoj Federaciji za komisiju FIVB kao ubedljivo najkvalitetniji predstavnik Srbije ispred OSS, sa idejom da se dugoročno održi prisustvo predstavnika Srbije i srpske odbojke u međunarodnim odbojkaškim institucijama. Pokušao sam to svima da objasnim i iskreno se nadam da su razlozi isključivo vezani za interes Srbije i srpske odbojke, a i uostalom vreme radi za mene u nekom narednom periodu pa ćemo još i videti. Verujem takođe da svi predstavnici odbojke po regionima Srbije prepoznaju sve ono što OSS čini za njih i za razvoj odbojke u svakom mestu u Srbiji. OSS je trebao da nastavi da bude kao i do sada dostupan svakodnevno i bude servis svima koji žive, misle, rade i vole odbojku u Srbiji.

  • Koronavirus je naneo veliku štetu sportu, pošto više od dva meseca nije bilo utakmica. I dok su takmičenja u nekim sportovima nastavljena, takav slučaj nije bio u odbojci u kojoj  šampionat nije nastavljen, proglašeni su šampioni prema trenutnom plasmanu. Pojedini klubovi su se žalili jer je odluka donesena bez razgovora sa klubovima i na način koji je dosta čudan. Da li je OSS pogrešio sa ovakvom odlukom? Kako će ovaj prekid uticati na odbojkaše i odbojkašice, ali i klubove i ljude u odbojci?

– U OSS postoje dokumenta koja definišu i regulišu upravljanje Savezom, počev od Statuta. Takođe postoje i Skupština, Upravni odbor, Izvršni odbor, Nadzorni odbor a i Udruženje klubova koji po Pravilnicima odlučuju o svim stvarima o odbojci u Srbiji. Uveren sam da su sve odluke donešene poštujući sva dokumenta i pravilnike Saveza, jer verujem da niko ne želi kasnije da ima problema sa prozivkama, tužbama ili prijavama za postojanje povlastica i protekcije pojednih klubova na štetu drugih. Situacija vezana za koronu je dosta specifična situacija koja se do sada nije pojavila i mnogi Savezi su bili u problemu kako da reše ovaj slučaj, a da niko zaista ne bude puno oštećen. OSS i Izvršni odbor se odlučio baš za ovu odluku, sa svom svojom odgovornošću koja ona vuče. Bilo bi neiskreno da se kaže da ovakva odluka i dalja dešavanja neće ostaviti traga u narednom periodu, ali je uspešnost u razgovorima ljudi Iz Saveza sa svim akterima da argumentima odbrane svoj stav oko ove, ali i svih ostalih narednih odluka.

  • Da li ćete se vratiti u srpsku odbojku?

– Kako bih Vam rekao, srpska odbojka je deo mene i to vrlo dobro zna dosta ljudi u Srbiji. Druga stvar jeste, čega god se uhvatim da radim, trudim se da to od početka ima neku viziju, da tu viziju dele ljudi kojima sam okružen i da cela priča ima podršku većine. Oni koji me poznaju, znaju dobro da sam rođen spreman. Stoga, ako jednoga dana se pojavi mogućnost i neko me poželi ponovo u Savezu, naravno da ću vrlo rado razgovarati o toj temi. A sve isključivo u korist Srbije i srpske odbojke.

Vukašin Nedeljković